Učenik me bije, a ja ga volim: Za nasilne đake kazna sakupljanje papirića
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
„Meni bi bilo nezamislivo da sedim i pripremam nastavu sa đakom koji me je pljunuo, uvredio ili, ne daj Bože, fizički povredio. Svi smo svedoci neverovatnog nasilja i bahatosti koje se nekažnjeno odvija po srednjim, ali i osnovnim školama širom Srbije i to se neće rešiti banalnim merama i mericama koje služe za mazanje očiju javnosti“.
Profesorka srpskog jezika i književnosti iz jedne beogradske gimnazije smatra da su nove mere koje se predlažu u cilju suzbijanja nasilja u školama potpuno beskorisne. Ona ne želi da otkriva svoje ime, ne jer se boji reakcije svoje škole, već učenika i roditelja.Iako su đaci ti koji prave konkretne probleme, profesorka Slavica P. ipak ističe da su roditelji ti koji su krivi za njihovo ponašanje, te da se radi o daleko ozbiljnijem i dubljem problemu.
Zaštitnik građana Zoran Pašalić uputio je Ministarstvu prosvete predlog izmena Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, prema kojem bi se skratio postupak protiv učenika za disciplinski prekršaj i uveo društveno-koristan rad.
Međutim, društveno-korisni rad nije ništa novo. On postoji i primenjuje se u određenom formatu skoro deset godina. Jedini novitet je zapravo „nezastarevanje“ kazni za đake.
Kada neko potcenjuje nastavnika koji mu predaje, njegov društveno-koristan rad bi se sastojao u tome da učestvuje u izradi određenih aktivnosti vezanih za obrade lekcija i pribavljanja nastavnog materijala. To bi, recimo, uključivalo pribavljanje klipova koji bi ukazali na određene istorijske etape, slika ako je u pitanju umetnost, ili neka muzička izvođenja. Zamisao je da đak pomaže i uvidi koliki je napor uložio nastavnik da bi im to omogućio. Cilj je da ukoliko neko dete pravi lom i ostavlja za sobom nered, shvati da tetkica koja iza njega čisti, ulaže ogroman trud da bi on i svi oko njega živeli, odnosno radili, u higijenskim uslovima, rekao je Pašalić za Sputnjik.
Za profesorku Slavicu P. ništa od ovoga nisu rešenja, već dodatno ometanje u pripremi i sprovođenju nastave. Ono što bi, po njenom mišljenju, bilo korisno i neophodno, jeste dodeljivanje većeg broja psihologa školama, budući da postoji dobar deo dece sa ozbiljnim psihičkim problemima koji se leče lekovima. To su, kaže, neverovatni problemi i školama treba više stručnjaka u tom polju.
Ovo mi liči na ideju nekog ko nema nikakvog iskustva rada u školi. Ako se nešto tog tipa i dogodi, nešto poput šamaranja, pljuvanja nastavnice ili nastavnika, ili nešto još gore, nešto što bi bilo toliko neprijatno, kako za nastavnika i ostale učenike, tako i za sve one koji su tome svedočili, zaista ne mislim da će bilo kakvo skupljanje papirića ili prelistavanje lekcija tu vrstu nasilja i nevaspitanja ispraviti, rekla je profesorka Slavica.
Protest prosvetnih radnika u Beogradu u znak solidarnosti sa prosvetnim radnicima koji su žrtve nasilja
© Sputnik / Lola Đorđević
Loše vladanje ne zastareva
Direktor gimnazije „Patrijarh Pavle“ Jasmin Nikolovski kaže da škola u kojoj on radi već osam godina, prateći pravilnik i zakon, uspešno primenjuje metod društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada kao meru sankcionisanja i korekcije neadekvatnog ponašanja. Po njegovim rečima, ta mera pokazuje dobre rezultate. Ono što predstavlja novinu koju pozdravlja i podržava jeste najavljivanje kontinuiteta izrečene mere.
Nikolovski objašnjava da se disciplinska mera sada tretira kao zavisna od trajanja školske godine. Ako se u toku školske godine izrekne određena mera, ona se kao takva sa smanjenom ili nesmanjenom ocenom iz vladanja završava sa 31. avgusta. To znači da učenik protiv koga je bilo koja mera preduzeta, od 1. septembra u novoj školskoj godini kreće „iz početka“, odnosno ima peticu iz vladanja. Nikolovski ističe da je ovo paradoksalno, jer dete ne može u tako kratkom roku promeniti svoje ponašanje. Ono se može poboljšati, ali to je proces koji se prati i koji kao takav mora da traje.
Uneta je promena u zakonu prošle godine, a tiče se upravo toga da te mere koje su izrečene, a pojačane društveno-korisnim odnosno humanitarnim radom, imaju kao podršku upravo to da se dete protiv koga je disciplinski postupak poveden, ne može u toku trajanja tog postupka ispisati iz škole i prikriti čitav proces od roditelja. Disciplinski proces se mora završiti i izreći mera, a tek onda se dete može ispisati iz škole i prebaciti u drugu, sa sve tom izrečenom merom, jer ga ona zapravo prati, rekao je Nikolovski za Sputnjik.
Đaci koji obavljaju društveno-korisni rad u školskom dvorištu
© Foto : Sputnjiku ustupio Jasmin Nikolovski / Đaci koji obavljaju društveno-korisni rad u školskom dvorištu
Dosta više povlađivanja, izbacujte ih iz škole!
Majka i pravnik Tanja K. smatra da je društveno-korisni rad donekle dobar, ali da se mora prestati sa blagim i beskorisnim merama kojima se, po njenom mišljenju, ništa ne postiže. Kao i profesorka Slavica, ona roditelje smatra odgovornim za loše ponašanje deteta. Smatra da bi roditelj trebalo da snosi zakonsku odgovornost za verbalni i fizički delikt koji njegovo dete počini.
Mlađe dete će u osnovnoj školi i nižim razredima možda biti sramota što obavlja društveno-korisni rad, u smislu čišćenja školskog dvorišta ili nekog drugog sličnog posla, pa će se postideti i to bi potencijalno moglo da ima nekog uticaja. Kada je u pitanju gimnazija ili srednja škola, prvi i drugi razred bi mogli donekle da se tolerišu, a treći i četvrti bi odmah trebalo izbaciti iz škole. To je već uzelo maha i tu nema pomoći, jer se radi o detetu koje je u potpunosti ispušteno i koje svojim prisustvom na nastavi ugrožava i nastavno osoblje i druge đake.
Pojačano prisustvo policije u školama
© Sputnik / Lola Đorđević
Ipak, ona smatra da deca uopšte nisu kriva, već roditelji i da bi možda bilo ispravnije najpre kažnjavati roditelje, i to novčano, dok bi za određena ponašanja, nakon što se utvrde svi detalji i vidi da li je u pitanju dečiji nestašluk ili neko ozbiljnije delo nasilja, trebalo odgovarati pred sudom.
To dete je vaspitno zapušteno. Roditelj bi, kada biste ga jednom ili dva puta kaznili po džepu, vodio računa o tome kako se njegovo dete ponaša. To bi pogotovo bilo delotvorno kod onih roditelja koji imaju novca pa misle da im je sve dopušteno i koji svojoj deci sve dopuštaju. Mislim da bi to urodilo plodom, ali ne bi škola trebalo da kažnjava, nego sud, rekla je Tanja za Sputnjik.
Što se tiče „moćnih“ roditelja, predsednika kojekakvih opštinskih odbora, kućnih saveta ili onih kojima je tašta sestra od strica nekoga ko je na funkciji, a koji prete nastavnicima i školama, mama Tanja je čvrsto uverena da im treba uručiti zabranu prilaska i tretirati ih na isti način kao i kriminalce. Oni to, kaže ona, suštinski i jesu, čim prete i zastrašuju jer im se ne sviđa kako nastavnici rade svoj posao.
Pogledajte i:
