Cena novinarske slobode, uništeno i zdravlje i život
© Sputnik / Aleksandar Milačić
Pratite nas
Oslobađanje Džulijana Asanža je dobra vest, ali cena koju je platio je uništeno zdravlje i uništen život. Na kraju, cena slobode bila je da mora da prizna krivicu. Radi se, dakle, o pobedi, ali ne jeftino izvojevanoj. Na kraju, nikako se ne radi o pobedi za slobodu štampe.
Ključno pitanje je zašto je nagodba sa Asanžom postignuta baš u ovom trenutku, kaže novinar Nikola Vrzić.
Zašto je Asanž oslobođen baš sada
Prema njegovom mišljenju, prvi važan faktor su izbori u Americi, drugi je ono što Izrael radi u pojasu Gaze.
„Kako je povezano jedno s drugim? Tako što su svojim postupanjem u odnosu na Izrael i patnju Palestinaca u Gazi, Bajden i Demokratska partija izgubili znatan deo podrške u onom progresivnom delu svog biračkog tela, pa ovim potezom u odnosu na Asanža pokušavaju da steknu neki poen“, navodi on.
Da je predizborna kampanja u SAD razlog zbog čega su američke vlasti baš sada postigle sporazum sa Asanžom ubeđen je i advokat Goran Petronijević. On podseća da je australijski novinar i osnivač Vikiliksa prvo sedam godina proveo u ambasadi Ekvadora u velikoj Britaniji, a posle toga pet godina u britanskom pritvoru.
„Oni su ga držali praktično u ropskom stanju, jer to nije ni čist zatvor, nego su u pitanju pritvorski uslovi bez jasnog osnova“, objašnjava Petronijević i dodaje da je prvo optužen za navodno seksualno zlostavljanje u Švedskoj, od čega se odustalo kada su stigle optužbe iz Amerike.
„To znači da se radi o dogovoru kako bi se Asanž držao u kontinuitetu krivice, kako bi se održavao kontinuitet krivice i iz stanja petogodišnjeg pritvora oni ga primoraju da sklopi sporazum i to samo po jednoj od tačaka. Ubeđen sam da je razlog zbog čega su to uradili predizborna kampanja u Americi. Nisu smeli da čekaju da se završe izbori jer je jedna od stvari koju je Tramp rekao je da će pustiti Asanža“, ističe naš sagovornik.
Američka država dobila šta je htela – kriminalizovala istraživačko novinarstvo
Ono što je loša vest, smatra Vrzić, je to što je Asanž, da bi bio pušten na slobodu, morao da prizna krivicu, čime su američke bezbednosne strukture praktično kriminalizovale slobodno novinarstvo.
„Oni su postigli ono što su hteli, jer su, prisiljavajući Asanža da prizna krivicu za neprijateljsko udruživanje radi nedozvoljenog prikupljanja informacija – suštinski kriminalizovali istraživačko novinarstvo. Sada je u značajnoj meri je otežano bilo kojem budućem Asanžu da uradi nešto slično jer je sada uspostavljen presedan gde sve što ne odgovara američkoj dubokoj državi, može po ovoj matrici da bude proglašeno za krivično delo“, objašnjava Vrzić.
Prema Petronijevićevom mišljenju, novinarska sloboda ograničena je zakonima države – tako je kažnjivo objavljivanje svega što se smatra nekom vrstom državne tajne. Međutim, Džulijan Asanž je jedna od najznačajnijih ličnosti druge polovine Dvadesetog i prve četvrtine Dvadesetprvog veka, jer je, kako kaže, otvorio oči svetu.
„Obelodanjivanje dokumenata do kojih je nije došao na zakonit način, sa aspekta američkog prava je krivično delo. To nije sporno. Međutim, sa aspekta sprečavanja teških krivičnih dela koje vrše Sjedinjene države i otvaranje priče da se vidi šta oni zakulisno rade, Asanž je razotkrio mehanizme rada neoliberalnog globalizma u ovladavanju planetom“, kaže Petronijević.
Godine i godine borbe
Asanž će sporazum o priznanju krivice potpisati na Severnim Marijanskim ostrvima, američkoj teritoriji u Tihom okeanu. Krivicu će priznati po jednoj od 18 tačaka optužnice za koje se tereti, zaveru za dobavljanje i otkrivanje informacija o nacionalnoj bezbednosti i biće osuđen na 62 meseca zatvora, što je već odležao. Potom će biti slobodan da se vrati u rodnu Australiju.
Jedan od razloga zbog čega su Severna Marijanska ostrva odabrana za potpisivanje sporazuma je to što je ovaj arhipelag mnogo bliži Australiji nego kontinentalnim SAD ili Havajima, jer Asanž nema previše poverenja u američke vlasti, spekulišu mediji.
Džulijan Asanž stekao je međunarodnu slavu kada je 2010. njegov veb portal Vikiliks objavio mnogobrojne dokumente američke administracije, neki kažu preko pola miliona, najviše vezano za američke vojne akcije u Iraku i Avganistanu, ali i prepisku američkih diplomata sa Stejt departmentom iz koje se vidi kakav odnos Vašington ima prema raznim državama u svetu. Tako je, na primer, u tim dokumentima obelodanjeno da je američka bezbednosna zajednica prisluškivala čak i tadašnju nemačku kancelarku Angelu Merkel.
Među objavljenim dokumentima nalazi se i snimak iz 2007, na kome se vidi kako američki vojnici iz helikoptera pucaju na iračke civile, među kojima su bili i novinari agencije „Rojters“.
Američki Sekretarijat za pravosuđe optužio je Asanža da je usmeravao bivšeg analitičara Pentagona Čelsi Mening da mu pribavi poverljive vojne i diplomatske dokumente, zbog čega je, navodno, bila ugrožena američka nacionalna bezbednost.
Nakon što je 2019. izbačen iz amabasade Ekvadora u Londonu, Asanž je prebačen u britanski zatvor, kada počinje saga o njegovoj ekstradiciji u SAD. Britanski sudija je 2021. odbio američki zahtev za ekstradiciju, a prošlog meseca su sudije Višeg britanskog suda presudile da Asanž može da uloži novu žalbu na osnovu argumenata o tome da li će dobiti zaštitu slobode govora ili će biti u nepovoljnijem položaju jer nije državljanin SAD.
Pogledajte i:
