https://lat.sputnikportal.rs/20240623/trgovinski-rat-kine-i-evropske-unije-kako-ce-peking-uzvratiti-briselu-video-1173944345.html
Trgovinski rat Kine i Evropske unije: Kako će Peking uzvratiti Briselu? /video/
Trgovinski rat Kine i Evropske unije: Kako će Peking uzvratiti Briselu? /video/
Sputnik Srbija
Neproglašeni Hladni rat Kolektivnog zapada protiv Kine na putu je da se pretvori u nešto znatno skuplje: u carinski rat u kome ne može da pobedi onaj koji nije... 23.06.2024, Sputnik Srbija
2024-06-23T18:10+0200
2024-06-23T18:10+0200
2024-06-23T18:10+0200
svet
svet
svet – politika
svet – ekonomija
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
analize i mišljenja
kina
evropska unija (eu)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/09/17/1143215896_0:0:3054:1719_1920x0_80_0_0_47d602cca3674248020aa2f1dc34a7d8.jpg
Nakon što je Amerika pod raznim neuverljivim izgovorima – od saradnje s Rusijom, preko državnih subvencija do državnog špijuniranja – uvela sankcije većem broju kineskih tehnoloških kompanija u pokušaju da obuzda njihov tehnološki napredak, a zatim uvela i carine od 100 odsto na uvoz kineskih električnih automobila koje praktično ne uvozi uopšte, red je – naravno – došao i na Evropsku uniju da uradi tačno ono što joj je naredio vrhovni partner s one strane Atlantika.Opasne carineTe je shodno tome Brisel najavio da od jula uvodi carine do skoro 40 odsto (na već postojećih 10 odsto carine) na uvoz automobila iz Kine. U prilično neobičnom momentu, uzgred budi rečeno, dok reklame kineskog automobilskog brenda BYD sijaju oko svih terena na kojima se u Nemačkoj igra evropsko fudbalsko prvenstvo.Ali neće od antikineskih carina toliko postradati kineski automobilski gigant – čiji novi hibrid prelazi preko 2.000 kilometara sa samo jednom baterijom i rezervoarom – koliko nemački giganti kao što su BMV ili ”Porše” koji je u vlasništvu ”Folksvagena” i u Kini ostvaruje čak oko 30 odsto profita, kao i ”Tesla” Ilona Maska. ”Nove carine”, objašnjava londonski ”Telegraf”, ”mogu da učine neisplativim poslovanje zapadnih kompanija koje proizvode u Kini za izvoz u Evropsku uniju, što uključuje Teslinu fabriku u Šangaju i BMV, koji svoj najveći proizvodni pogon na svetu ima u Šenjangu.””Brutalna istina o ratu Zapada protiv kineskih električnih automobila”, ukazuje ”Telegraf”, sastoji se u tome što bi ”najveći gubitnici poteza Brisela mogli da budu upravo brendovi koje on nastoji da zaštiti” od kineske konkurencije – ovo stoga što, ukratko, zapadni proizvođači proizvode skuplje i manje efikasno od svojih kineskih konkurenata, te analiza brojki pokazuje da jedni postaju neprofitabilni već sa carinom od 10 odsto, dok drugi, zbog zaokruženih lanaca proizvodnje, mogu da izdrže čak i carine iznad 50 odsto.Svetlosne godine razlike”Neugodna istina za evropske proizvođače automobila: kineski konkurenti nisu samo malo ispred po pitanju cene – oni su svetlosnim godinama ispred u odnosu na svoje zapadne rivale”, piše ”Telegraf” i opominje da je ”Evropska unija upravo stavila svoju automobilsku industriju na put propasti. Njen rat protiv jeftinog uvoza iz Kine promašiće spektakularno – i završiće uništenjem njene nekad moćne automobilske industrije.” Koja, inače, zapošljava oko 13,8 miliona ljudi – 6 odsto ukupne radne snage – i izvozi u vrednosti od 150 milijardi evra, što će reći da je ulog u carinskom ratu popriličan.Uostalom, na samu najavu uvođenja carina akcije ”Folksvagena”, BMV-a i ”Mercedes-Benc” grupacije u samo jednom danu izgubile su 4,5 milijarde evra vrednosti, te se lako može izračunati zašto se u javnom saopštenju ”Folksvagen” usprotivio odluci Brisela da se okrene ”protekcionizmu, nacionalizmu i izolacionizmu”, uz ocenu da ”negativni efekti ove odluke nadilaze sve potencijalne koristi za evropsku i, naročito, nemačku automobilsku industriju”.Londonski ”Telegraf” na istom tragu predviđa i tehnološku stagnaciju evropskih giganata ušuškanih bez konkurencije iza carina, što će ih istovremeno ”učiniti manje konkurentnim na svetskom tržištu na kome ne mogu da se sakriju iza tarifnih zidova… Sve će se završiti tako što će loša situacija biti učinjena mnogo gorom. EU će uništiti jednu od svojih najvećih i strateški najvažnijih industrija – i imaće samo sebe da okrivi za to,” mračno predviđa ”Telegraf”.Sijeve opcijeI sve to čak i bez ikakvog odgovora Kine. A, kako navode analitičari Banke Amerike, ”ključno pitanje je kako će Kina reagovati na povećane EU carine”.”Blumberg” s tim u vezi relativno nadmeno tvrdi da ”Si ima malo opcija ako neće da izazove trgovinski rat”, te da se ”kineski lideri nalaze u neugodnom položaju” jer ”Peking očajnički želi da izbegne” takav scenario pošto bi time bio zadat težak udarac nastojanjima da EU izbori stratešku autonomiju u odnosu na SAD.Nasuprot tome, američka novinska agencija Asošijeted pres navodi da Kina ima mnoštvo opcija da uzvrati – od automobila, preko parfema do svinjetine, i štošta između toga – dok Peking obećava odgovor. Razume se, kakav njemu bude odgovarao, uz svest da je vreme na strani Kine, a ne njenih protivnika. Ukazao je na to portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Lin Đijan koji je rekao da G7 predstavlja samo 10 odsto svetske populacije, da udeo ove grupe u svetskoj ekonomiji iz godine u godinu opada i da sve zajedno manje doprinose rastu svetske ekonomije od Kine, te da ih je BRIKS već pretekao po BDP-u merenom paritetom kupovne moći.Nova naučna realnostA na sve to i nova realnost o kojoj, pomalo neočekivano, svedoči britanski magazin ”Ekonomist”: ”Kina je postala naučna supersila”, ističe se, i citira profesor sa Oksforda Sajmon Mardžinson koji kaže da je pekinški ”Cinghua sada broj 1 naučni i tehnološki univerzitet na svetu” i da ne bi bilo ”nimalo mudro da se prognoziraju limiti kineskog čuda, jer ono dosad nije imalo nikakvih limita”.Može li Kolektivni zapad da obuzda napredak Kine? Da li će izbiti trgovinski rat? I ko će u njemu postradati?O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” razgovarali analitičar Branko Pavlović i nekadašnji dopisnik naših medija iz Pekinga Milorad Denda.Pogledajte video:
kina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
svet, svet – politika, svet – ekonomija, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, analize i mišljenja, kina, evropska unija (eu)
svet, svet – politika, svet – ekonomija, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, analize i mišljenja, kina, evropska unija (eu)
Trgovinski rat Kine i Evropske unije: Kako će Peking uzvratiti Briselu? /video/
Neproglašeni Hladni rat Kolektivnog zapada protiv Kine na putu je da se pretvori u nešto znatno skuplje: u carinski rat u kome ne može da pobedi onaj koji nije u stanju da proizvede više za manje. A to teško da može da bude EU koju su mobilisali u prvi red ekonomskog fronta dok je istovremeno uspešno deindustrijalizuju oduzimanjem jeftinog ruskog gasa.
Nakon što je Amerika pod raznim neuverljivim izgovorima – od saradnje s Rusijom, preko državnih subvencija do državnog špijuniranja – uvela sankcije većem broju kineskih tehnoloških kompanija u pokušaju da obuzda njihov tehnološki napredak, a zatim uvela i carine od 100 odsto na uvoz kineskih električnih automobila koje praktično ne uvozi uopšte, red je – naravno – došao i na Evropsku uniju da uradi tačno ono što joj je naredio vrhovni partner s one strane Atlantika.
Te je shodno tome Brisel najavio da od jula uvodi carine do skoro 40 odsto (na već postojećih 10 odsto carine) na uvoz automobila iz Kine. U prilično neobičnom momentu, uzgred budi rečeno, dok reklame kineskog automobilskog brenda BYD sijaju oko svih terena na kojima se u Nemačkoj igra evropsko fudbalsko prvenstvo.
Ali neće od antikineskih carina toliko postradati kineski automobilski gigant – čiji novi hibrid prelazi preko 2.000 kilometara sa samo jednom baterijom i rezervoarom – koliko nemački giganti kao što su BMV ili ”Porše” koji je u vlasništvu ”Folksvagena” i u Kini ostvaruje čak oko 30 odsto profita, kao i ”Tesla” Ilona Maska. ”Nove carine”, objašnjava londonski ”Telegraf”, ”mogu da učine neisplativim poslovanje zapadnih kompanija koje proizvode u Kini za izvoz u Evropsku uniju, što uključuje Teslinu fabriku u Šangaju i BMV, koji svoj najveći proizvodni pogon na svetu ima u Šenjangu.”
”Brutalna istina o ratu Zapada protiv kineskih električnih automobila”, ukazuje ”Telegraf”, sastoji se u tome što bi ”najveći gubitnici poteza Brisela mogli da budu upravo brendovi koje on nastoji da zaštiti” od kineske konkurencije – ovo stoga što, ukratko, zapadni proizvođači proizvode skuplje i manje efikasno od svojih kineskih konkurenata, te analiza brojki pokazuje da jedni postaju neprofitabilni već sa carinom od 10 odsto, dok drugi, zbog zaokruženih lanaca proizvodnje, mogu da izdrže čak i carine iznad 50 odsto.
”Neugodna istina za evropske proizvođače automobila: kineski konkurenti nisu samo malo ispred po pitanju cene – oni su svetlosnim godinama ispred u odnosu na svoje zapadne rivale”, piše ”Telegraf” i opominje da je ”Evropska unija upravo stavila svoju automobilsku industriju na put propasti. Njen rat protiv jeftinog uvoza iz Kine promašiće spektakularno – i završiće uništenjem njene nekad moćne automobilske industrije.” Koja, inače, zapošljava oko 13,8 miliona ljudi – 6 odsto ukupne radne snage – i izvozi u vrednosti od 150 milijardi evra, što će reći da je ulog u carinskom ratu popriličan.
Uostalom, na samu najavu uvođenja carina akcije ”Folksvagena”, BMV-a i ”Mercedes-Benc” grupacije u samo jednom danu izgubile su 4,5 milijarde evra vrednosti, te se lako može izračunati zašto se u javnom saopštenju ”Folksvagen” usprotivio odluci Brisela da se okrene ”protekcionizmu, nacionalizmu i izolacionizmu”, uz ocenu da ”negativni efekti ove odluke nadilaze sve potencijalne koristi za evropsku i, naročito, nemačku automobilsku industriju”.
Londonski ”Telegraf” na istom tragu predviđa i tehnološku stagnaciju evropskih giganata ušuškanih bez konkurencije iza carina, što će ih istovremeno ”učiniti manje konkurentnim na svetskom tržištu na kome ne mogu da se sakriju iza tarifnih zidova… Sve će se završiti tako što će loša situacija biti učinjena mnogo gorom. EU će uništiti jednu od svojih najvećih i strateški najvažnijih industrija – i imaće samo sebe da okrivi za to,” mračno predviđa ”Telegraf”.
I sve to čak i bez ikakvog odgovora Kine. A, kako navode analitičari Banke Amerike, ”ključno pitanje je kako će Kina reagovati na povećane EU carine”.
”Blumberg” s tim u vezi relativno nadmeno tvrdi da ”Si ima malo opcija ako neće da izazove trgovinski rat”, te da se ”kineski lideri nalaze u neugodnom položaju” jer ”Peking očajnički želi da izbegne” takav scenario pošto bi time bio zadat težak udarac nastojanjima da EU izbori stratešku autonomiju u odnosu na SAD.
Nasuprot tome, američka novinska agencija Asošijeted pres navodi da Kina ima mnoštvo opcija da uzvrati – od automobila, preko parfema do svinjetine, i štošta između toga – dok Peking obećava odgovor. Razume se, kakav njemu bude odgovarao, uz svest da je vreme na strani Kine, a ne njenih protivnika. Ukazao je na to portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Lin Đijan koji je rekao da G7 predstavlja samo 10 odsto svetske populacije, da udeo ove grupe u svetskoj ekonomiji iz godine u godinu opada i da sve zajedno manje doprinose rastu svetske ekonomije od Kine, te da ih je BRIKS već pretekao po BDP-u merenom paritetom kupovne moći.
A na sve to i nova realnost o kojoj, pomalo neočekivano, svedoči britanski magazin ”Ekonomist”: ”Kina je postala naučna supersila”, ističe se, i citira profesor sa Oksforda Sajmon Mardžinson koji kaže da je pekinški ”Cinghua sada broj 1 naučni i tehnološki univerzitet na svetu” i da ne bi bilo ”nimalo mudro da se prognoziraju limiti kineskog čuda, jer ono dosad nije imalo nikakvih limita”.
Može li Kolektivni zapad da obuzda napredak Kine? Da li će izbiti trgovinski rat? I ko će u njemu postradati?
O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” razgovarali analitičar Branko Pavlović i nekadašnji dopisnik naših medija iz Pekinga Milorad Denda.
