- Sputnik Srbija, 1920, 24.01.2022
KULTURA
Rubrika koja prati kulturne fenomene i događaje, stvaraoce i ličnosti koji svojim delom kreiraju savremenu kulturnu scenu u zemlji i u svetu.

Čukunuk velikog pisca: Da su svetski političari čitali Tolstoja, mnoge greške ne bi bile počinjene

© Sputnik / Lola ĐorđevićVladimir Tolstoj
Vladimir Tolstoj - Sputnik Srbija, 1920, 22.06.2024
Pratite nas
Kada bi svetski političari čitali dela Lava Tolstoja, mnoge greške verovatno ne bi bile počinjene, ili bi, makar, shvatili koliko su daleko otišli pogrešnim putem i kuda bi mogli da skrenu ka milosrđu, humanizmu, čovekoljublju i dobru, ocenjuje u razgovoru za Sputnjik ruski novinar i pisac-esejista Vladimir Tolstoj.

Ponosan sam jer smo mi srpski Tolstoji

Čukunuku jednog od najvećih pisaca ruske i svetske književnosti Lava Tolstoja, donedavno i savetniku ruskog predsednika za oblast kulture, uručen je Orden srpske zastave prvog stepena. Priznanje mu je u Istorijskom muzeju Srbije uručio ministar kulture u Vladi Srbije Nikola Selaković.
„Ponosan sam, jer smo mi srpski Tolstoji. I upravo je priznanje u Srbiji za mene posebno dragoceno, i zaista se prema tome odnosim s ogromnim poštovanjem, i ogromnom zahvalnošću“, kaže Vladimir Tolstoj za Sputnjik.
Među projektima u kojima je do sada učestvovao, naš sagovornik posebno izdvaja postavljanje biste Nikiti Tolstoju u Vršcu, povodom stogodišnjice rođenja tog ruskog slaviste, zatim postavljanje biste ruskom caru Petru Prvom u Sremskim Karlovcima, kao i obnavljanje crkve u Gornjem Adrovcu, mestu koje je vezano za život pukovnika Nikolaja Rajevskog, prototipa za lik Vronskog u Tolstojevom romanu „Ana Karenjina“.
Jedan od budućih planova, u kojima će učestvovati umetnici iz Rusije i Srbije, jeste filmski projekat koji se radi prema romanu makedonskog pisca Venka Andonovskog „Pupak svetlosti“, nagrađenom Tolstojevom nagradom za književnost „Jasna Poljana“.
„Reč je o dugometražnom, igranom, umetničkom filmu. Na mene je roman Andonovskog ostavio takav utisak, da sam došao na ideju o ekranizaciji i sada razrađujemo projekat sa snimanjima u Srbiji, u Kragujevcu i u srpskim manastirima u kojima se odvija radnja tog romana. Dolazio sam s jednim od izvršnih producenata iz kompanije 'Star medija', koja planira da to snima zajedno s Fondacijom za kinematografiju i s drugim partnerima, među kojima je i fondacija Miloša Bikovića. Nadam se da će on u tom projektu biti angažovan i kao glumac, i kao producent iz Srbije. Očekujemo da će za godinu već početi snimanje ovde, a za sada razgledamo lokacije“, kaže Vladimir Tolstoj.

Serijal o Lavu Tolstoju: Sto godina ruske istorije

Među velikim planovima našeg sagovornika jeste i obeležavanje 200. godišnjice rođenja Lava Tolstoja 2028. godine. Povodom jubileja, Vladimir Tolstoj planira da snimni igrani serijal o svom čukundedi, koji bi se sastojao od nekoliko sezona.
„Želim da sto godina ruske istorije ispričam kroz život verovatno jednog od najvećih sinova Rusije i ruske kulture. To je period u kojem su se u Rusiji smenila četiri cara, period važnih istorijskih događaja, čiji je neposredni učesnik bio Lav Tolstoj. Važno mi je da ispričam kako se Tolstoj formirao, da prikažem kako je rano ostao bez roditelja, da su braća i sestre imali veliku ulogu u njegovom životu, da je učestvovao u ratovima na Kavkazu, na Krimu, gde je bio u najžešćim borbenim dejstvima“, kaže Vladimir Tolstoj.
Lav Tolstoj je, kako podseća naš sagovornik, bio posredno ili neposredno povezan s celokupnom ruskom književnošću i njenim najvažnijim predstavnicima. Bio je u rođačkim vezama s Puškinom, s kojim je se družio njegov otac, s Ljermontovom, i dalje s Tjutčevom, Fetom, Turgenjevom, Ostrovskim, sve do Bunjina i Čehova.
„S Dostojevskim se nije upoznao, ali svaki od njih je pažljivo pratio stvaralaštvo onog drugog. Dostojevski je pisao i veoma detaljno analizirao roman 'Ana Karenjina', a kada je Dostojevski umro, Tolstoj je rekao da je izgubio verovatno najbližeg čoveka i bilo mu je veoma žao što se taj susret nikada nije dogodio“, napominje Vladimir Tolstoj.
Prema njegovom mišljenju, književna dela Lava Tolstoja i Fjodora Dostojevskog nude odgovore na mnoga pitanja koja zaokupljaju savremenog čoveka, otkrivajući mu put ka dobru, ljubavi, slobodi duha, bogu.
„Tolstoj i Dostojevski su kao dva krila. Dostojevski veoma pažljivo posmatra ljudske slabosti i grehove, granična stanja i situacije, bolest ljudskog shvatanja stvarnosti. To sve približava hrišćanstvu, to je put ka Bogu, ali kroz nekakve traume i psihološke bolesti. Tolstoj je u tom smislu drugo krilo, veoma zdravo. Tolstoj je i fizički bio veoma zdrav čovek. On čak u svojim delima nije imao apsolutne zlikovce, junake koji su isključivo oslikani crnim bojama. Kod njega je čovek uvek višedimenzionalan, čak i kada ima negativne osobine, Tolstoj kod njega traži dobre osobine, ljubav prema majci, ljubav prema porodici, braći, nekakva dobra osećanja. Tolstoj uvek u čoveku podiže zdravo načelo, a to je takođe put ka Bogu, ali prosto s druge strane. A njih dvojica zajedno zaista daju taj dublji smisao“, ističe Tolstoj.
On dodaje da je sam Tolstoj mnogo razmišljao o problemima pred kojima se čovečanstvo našlo danas, što mu je dodatni motiv da snimi filmski serijal koji će dopreti do publike ne samo u Rusiji, nego i u drugim delovima sveta.
„Voleo bih da napravim taj projekat tako da mogu da ga pogledaju, pored ostalih, i ljudi iz zemalja koje nisu baš prijateljski nastrojene prema Rusiji. Ljubitelji Tolstoja, koji čitaju njegova dela, nikuda nisu nestali, ni u SAD, ni u Velikoj Britaniji, ni u Nemačkoj, ni u Francuskoj“, ističe Vladimir Tolstoj.

Rusija nikoga ne ukida, niti krije svoje bogatstvo

Komentarišući „politiku otkazivanja“, koja je i dalje aktuelna u zapadnim zemljama, a pojavila se kao reakcija na događaje u Ukrajini, Vladimir Tolstoj naglašava da sama Rusija nikoga ne otkazuje i ne ukida, da ne odustaje ni od jedne kulture.
„Naša nagrada 'Jasna Poljana' se daje i stranim književnicima. Izdavači objavljuju najbolja inostrana dela, svih pisaca, američkih, engleskih, onih koji daju prava za prevod. Nisam osetio da smo izgubili vezu, imamo laureate Gonkurove, Pulicerove nagrade. Dolaze u Rusiju na naš poziv. Dolaze zbog Lava Tolstoja, a ne iz političkih razloga, jer su izabrani kao laureati prestižne međunarodne književne nagrade. To jest, sama Rusija ne podiže nikakve ograde, niti krije svoje bogatstvo. Izvolite!“, ističe Vladimir Tolstoj.
Savetnik ruskog predsednika za kulturu Vladimir Tolstoj - Sputnik Srbija, 1920, 02.07.2022
KULTURA
Kulturni rat Zapada protiv Rusije mnogo opasniji od ekonomskog i političkog
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala