https://lat.sputnikportal.rs/20240621/u-hanoj-posle-putina-hitno-stize-visoki-izaslanik-iz-sad-nekad-isli-u-vijetnam-s-napalmom---a-sada-1173969230.html
Amerikanci posle Putina potrčali u Hanoj: Hoće li na Vijetnam ponovo padati napalm bombe
Amerikanci posle Putina potrčali u Hanoj: Hoće li na Vijetnam ponovo padati napalm bombe
Sputnik Srbija
U ovoj fazi Amerikanci u Vijetnam neće doći sa napalmom, kao šezdesetih godina prošlog veka, prvo će pokušati da Vijetnam prevedu na svoju stranu lepim. To... 21.06.2024, Sputnik Srbija
2024-06-21T22:08+0200
2024-06-21T22:08+0200
2024-06-21T22:38+0200
svet
svet
svet – politika
vijetnam
sad
rusija
kina
ričard holbruk
aleksandar pavić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/06/14/1173888320_0:0:3073:1730_1920x0_80_0_0_5950f99f6e6c80038f31dd99662748f7.jpg
Ovim rečima politikolog Aleksandar Pavić komentariše vest da će pomoćnik državnog sekretara SAD za Istočnu Aziju i Pacifik Danijel Kritenbrink boraviti u poseti Hanoju 21. i 22. juna, neposredno nakon što je Vijetnam posetio ruski predsednik Vladimir Putin.Cilj posete visokog američkog diplomate je, kako je saopšteno, da na sastanku sa visokim vijetnamskim zvaničnicima podvuče „snažnu posvećenost SAD sprovođenju Sveobuhvatnog strateškog partnerstva SAD i Vijetnama“, navodi se u saopštenju Stejt departmenta.Rusija i Kina imaju inicijativu, SAD samo reagujuPrema Pavićevim rečima, ono što se može zaključiti na osnovu vesti da je Kritenbrink spakovao kofere i doputovao u Vijetnam tek nekoliko trenutaka pošto se avion ruskog predsednika odlepio od piste hanojskog međunarodnog aerodroma Noi Bai, jeste da je svet došao u fazu kada je igra obrnuta.Dobro je da se vidi da Rusija i Kina kreću u proaktivnu fazu u međunarodnim odnosima, dodaje Pavić.To govori da su ove dve države dovoljno snažne i samouverene i više nisu u defanzivi. To jako zabrinjava američku duboku državu koja, prema Pavićevim rečima živi od klasične politike „zavadi, pa vladaj“.Američki brod pušta na sve straneNa veze koje postoje između Vijetnama, sa jedne, i Rusije i Kine, s druge strane, ukazuje i zapadna štampa. Njujork tajms, na primer, citira reči i nama dobro poznatog visokorangiranog američkog diplomate Ričarda Holbruka:„Dve hiljade godina kinesko-vijetnamskog neprijateljstva i stotine godina sumnjičavosti između Rusije i Kine prekinuti su kada su se ujedinili protiv nas u Vijetnamu.“Tokom Vijetnamskog rata tadašnji SSSR snabdevao je Severni Vijetnam ne samo oružjem, već i obaveštajnim podacima, a između tri i četiri i po hiljade sovjetskih vojnika branilo je gradove Severnog Vijetnama od američkog bombardovanja.I danas ruska vojna tehnika čini između šezdeset i sedamdeset odsto vijetnamskog odbrambenog arsenala, što uključuje tenkove, raketne sisteme, borbene avione, bojne brodove i podmornice…Od početka pedesetih godina prošlog veka hiljade Vijetnamaca školovalo se u SSSR-u, ne samo funkcioneri Komunističke partije, nego i lekari, vojnici, učitelji i profesori, uključujući i sadašnjeg šefa KP Vijetnama Ngujena Fu Tronga.Ovako postavljene veze teško je raskinuti, a naš sagovornik smatra da vijetnamsko rukovodstvo neće podleći, kako kaže, američkim obmanama, odnosno onome što budu čuli od američkog izaslanika.Američki san: Vijetnam za Kinu ono što je Ukrajina za RusijuMeđutim, Vašington ne odustaje od namere da Vijetnam privuče na svoju stranu – ova država mu je jako važna kao protivteža Kini, objašnjava on. Zato Amerikanci poslednjih godina pokušavaju da nahuškaju Hanoj na Kinu, koristeći vijetnamsko-kineske sporove u Južnom kineskom moru.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20240621/americki-mediji-vasington-poslao-u-vijetnam-visokog-diplomatu--odmah-nakon-putinove-posete--1173929577.html
vijetnam
sad
kina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
svet, svet – politika, vijetnam, sad, rusija, kina, ričard holbruk, aleksandar pavić
svet, svet – politika, vijetnam, sad, rusija, kina, ričard holbruk, aleksandar pavić
Amerikanci posle Putina potrčali u Hanoj: Hoće li na Vijetnam ponovo padati napalm bombe
22:08 21.06.2024 (Osveženo: 22:38 21.06.2024) U ovoj fazi Amerikanci u Vijetnam neće doći sa napalmom, kao šezdesetih godina prošlog veka, prvo će pokušati da Vijetnam prevedu na svoju stranu lepim. To ipak ne znači da napalm neće upotrebiti u nekoj od kasnijih faza ubeđivanja jer - radi se samo o pitanju metoda.
Ovim rečima politikolog Aleksandar Pavić komentariše vest da će pomoćnik državnog sekretara SAD za Istočnu Aziju i Pacifik Danijel Kritenbrink boraviti u poseti Hanoju 21. i 22. juna, neposredno nakon što je Vijetnam posetio ruski predsednik Vladimir Putin.
Cilj posete visokog američkog diplomate je, kako je saopšteno, da na sastanku sa visokim vijetnamskim zvaničnicima podvuče „snažnu posvećenost SAD sprovođenju Sveobuhvatnog strateškog partnerstva SAD i Vijetnama“, navodi se u saopštenju Stejt departmenta.
Rusija i Kina imaju inicijativu, SAD samo reaguju
Prema Pavićevim rečima, ono što se može zaključiti na osnovu vesti da je Kritenbrink spakovao kofere i doputovao u Vijetnam tek nekoliko trenutaka pošto se avion ruskog predsednika odlepio od piste hanojskog međunarodnog aerodroma Noi Bai, jeste da je svet došao u fazu kada je igra obrnuta.
„Umesto da Zapad nameće tempo, a drugi reaguju, sada neko drugi, u ovom slučaju Rusija, nameće tempo, a Zapad mora da reaguje“, naglašava Pavić.
Dobro je da se vidi da Rusija i Kina kreću u proaktivnu fazu u međunarodnim odnosima, dodaje Pavić.
To govori da su ove dve države dovoljno snažne i samouverene i više nisu u defanzivi. To jako zabrinjava američku duboku državu koja, prema Pavićevim rečima živi od klasične politike „zavadi, pa vladaj“.
Američki brod pušta na sve strane
Na veze koje postoje između Vijetnama, sa jedne, i Rusije i Kine, s druge strane, ukazuje i zapadna štampa. Njujork tajms, na primer, citira reči i nama dobro poznatog visokorangiranog američkog diplomate Ričarda Holbruka:
„Dve hiljade godina kinesko-vijetnamskog neprijateljstva i stotine godina sumnjičavosti između Rusije i Kine prekinuti su kada su se ujedinili protiv nas u Vijetnamu.“
Tokom Vijetnamskog rata tadašnji SSSR snabdevao je Severni Vijetnam ne samo oružjem, već i obaveštajnim podacima, a između tri i četiri i po hiljade sovjetskih vojnika branilo je gradove Severnog Vijetnama od američkog bombardovanja.
I danas ruska vojna tehnika čini između šezdeset i sedamdeset odsto vijetnamskog odbrambenog arsenala, što uključuje tenkove, raketne sisteme, borbene avione, bojne brodove i podmornice…
Od početka pedesetih godina prošlog veka hiljade Vijetnamaca školovalo se u SSSR-u, ne samo funkcioneri Komunističke partije, nego i lekari, vojnici, učitelji i profesori, uključujući i sadašnjeg šefa KP Vijetnama Ngujena Fu Tronga.
Ovako postavljene veze teško je raskinuti, a naš sagovornik smatra da vijetnamsko rukovodstvo neće podleći, kako kaže, američkim obmanama, odnosno onome što budu čuli od američkog izaslanika.
„Znaju oni Amerikance jako dobro. Vijetnamci će uzeti ono što im odgovara. Azijci su pragmatični, ali znaju koje su im crvene linije. U Vijetnamu je na vlasti Komunistička partija, a posle novog izbora Si Đinpinga za predsednika Kine njegov prvi susret sa nekim šefom strane države bio je sa vijetnamskim šefom države. Dakle, nema razloga za brigu za one koji propagiraju multipolarni svet, ali ima za Amerikance jer njihov brod pušta sve više vode i ima sve više rupa koje se ne mogu začepiti“, kaže Pavić.
Američki san: Vijetnam za Kinu ono što je Ukrajina za Rusiju
Međutim, Vašington ne odustaje od namere da Vijetnam privuče na svoju stranu – ova država mu je jako važna kao protivteža Kini, objašnjava on. Zato Amerikanci poslednjih godina pokušavaju da nahuškaju Hanoj na Kinu, koristeći vijetnamsko-kineske sporove u Južnom kineskom moru.
„Ako bi se Vijetnam u potpunosti priklonio multipolarnom svetu, osovini Kina-Rusija koja se stvara, to bi bio nenadoknadiv gubitak za Amerikance u jugoistočnoj Aziji i zato tako brzo reaguju. Jednostavno, Vijetnam im je mnogo važan kao poluga razdora, kao nešto što treba da bude trn u peti Kine. Neka verzija Ukrajine. Što je Ukrajina Rusiji, tako bi trebalo da Tajvan i Vijetnam budu Kini i to je deo te američke imperijalne politike“, zaključuje Pavić.
