https://lat.sputnikportal.rs/20240620/zasto-sunce-tera-ljude-da-kijaju-1173910693.html
Zašto Sunce tera ljude da kijaju
Zašto Sunce tera ljude da kijaju
Sputnik Srbija
Da li vam se dešavalo da kada izađete iz mračne zgrade na ulicu obasjanu Suncem odjednom počinjete da kijate? Ako je tako - niste jedini. Čak jedna od tri osobe... 20.06.2024, Sputnik Srbija
2024-06-20T22:54+0200
2024-06-20T22:54+0200
2024-06-20T22:54+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
sunce
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/06/14/1173910492_0:0:3069:1726_1920x0_80_0_0_8241769735af83f8ff514ee648e81c5b.jpg
Ljudi koji kijaju pri jakoj svetlosti, kao što je Sunčeva, možda imaju helio-oftalmički refleks kijanja, piše portal Lajv sajens.Za ovaj refleks se zna barem od IV veke pre nove ere, kad je antički grčki filozof i naučnik Aristotel postavio pitanje zašto je neko skloniji kijanju posle gledanja u Sunce.Poznat i kao fotički refleks kijanja, ovaj refleks je autozomno dominantna genetska osobina, što znači da osoba ima 50% šanse da nasledi ovu reakciju na svetlost ako je prisutna kod jednog od njenih bioloških roditelja.Kijanje na svetlost se obično dešava nakon izloženosti jakoj svetlosti kao što je Sunčeva i najčešće prilikom prelaza iz mraka u svetlo, na primer kada se upale svetla u mračnoj prostoriji.Jačina ovog refleksa može varirati od čoveka do čoveka. Nekima se dešava samo povremeno, dok kod drugih jaka svetla mogu izazvati nekontrolisano kijanje više puta uzastopno.Studija iz 1995. je otkrila da je 33% od oko 370 pacijenata anketiranih u jednoj očnoj klinici u Alabami doživelo kijanje na svetlost. Novija studija, iz 2019. u Kini, otkrila je da je oko 25% od 3.400 ispitanih ljudi imalo takvu reakciju.Naučnici još nisu sigurni šta je tačno uzrok „svetlosnog kijanja“. Jedna mogućnost je da jarko svetlo stimuliše trigeminalni živac, koji se grana po licu. Svetlost koja stimuliše granu koja ide ka oku možda takođe stimuliše granu koja ide ka nosu.Studija iz 2010. je putem genetskog testiranja otkrila dve mutacije povezane sa fotičkim kijanjem. Osim toga, studija iz 1995. u Alabami je otkrila da sindrom takođe može biti povezan sa devijacijom nosa. Japanska studija iz 2019. je pokazala je potencijalnu vezu između ovog refleksa i migrena.Fotičko kijanje je generalno sasvim benigno, “iako može povećati opasnost od saobraćajne nesreće, ili ako ste akrobata ili na terenu. Glavni način za kontrolu kijanja na svetlost je nošenje sunčanih naočara kad idete napolje. Antihistaminici koji deluju na alergije nemaju efekta na ovaj refleks“, kaže dr Vilijam Hauland, medicinski direktor Orion kliničkog istraživanja u Ostinu.Još jedan potencijalni način da se spreči fotičko kijanje jeste pristisak na filtrum - žleb ispod nosa na gornjoj usni – horizontalno postavljenim prstom, kao da sebi pravite brkove.Australijska studija iz 2019. sugeriše da bi ovaj pritisak mogao ili poništiti moguću iritaciju trigeminalnog živca zbog jakog svetla ili omesti nervne signale koji možda izazivaju fotičko kijanje.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, sunce
nauka i tehnologija, sunce
Zašto Sunce tera ljude da kijaju
Da li vam se dešavalo da kada izađete iz mračne zgrade na ulicu obasjanu Suncem odjednom počinjete da kijate? Ako je tako - niste jedini. Čak jedna od tri osobe reaguje na taj način.
Ljudi koji kijaju pri jakoj svetlosti, kao što je Sunčeva, možda imaju helio-oftalmički refleks kijanja,
piše portal Lajv sajens.
Za ovaj refleks se zna barem od IV veke pre nove ere, kad je antički grčki filozof i naučnik Aristotel postavio pitanje zašto je neko skloniji kijanju posle gledanja u Sunce.
Poznat i kao fotički refleks kijanja,
ovaj refleks je autozomno dominantna genetska osobina, što znači da osoba ima 50% šanse da nasledi ovu reakciju na svetlost ako je prisutna kod jednog od njenih bioloških roditelja.
Kijanje na svetlost se obično dešava nakon izloženosti jakoj svetlosti kao što je Sunčeva i najčešće prilikom prelaza iz mraka u svetlo, na primer kada se upale svetla u mračnoj prostoriji.
„Dakle, kijanje nije izazvano nekom određenom talasnom dužinom svetlosti već promenom intenziteta svetlosti“, rekao je dr Dejvid Lang, šef Odeljenja za alergiju i kliničku imunologiju u Institutu za respiratorna oboljenja na Klivlendskoj klinici.
Jačina ovog refleksa može varirati od čoveka do čoveka. Nekima se dešava samo povremeno, dok kod drugih jaka svetla mogu izazvati nekontrolisano kijanje više puta uzastopno.
Studija iz 1995. je otkrila da je 33% od oko 370 pacijenata anketiranih u jednoj očnoj klinici u Alabami doživelo kijanje na svetlost. Novija studija, iz 2019. u Kini, otkrila je da je oko 25% od 3.400 ispitanih ljudi imalo takvu reakciju.
Naučnici još nisu sigurni šta je tačno uzrok „svetlosnog kijanja“. Jedna mogućnost je da jarko svetlo stimuliše trigeminalni živac, koji se grana po licu. Svetlost koja stimuliše granu koja ide ka oku možda takođe stimuliše granu koja ide ka nosu.
Studija iz 2010. je putem genetskog testiranja otkrila dve mutacije povezane sa fotičkim kijanjem. Osim toga, studija iz 1995. u Alabami je otkrila da sindrom takođe može biti povezan sa devijacijom nosa. Japanska studija iz 2019. je pokazala je potencijalnu vezu između ovog refleksa i migrena.
Fotičko kijanje je generalno sasvim benigno, “iako može povećati opasnost od saobraćajne nesreće, ili ako ste akrobata ili na terenu. Glavni način za kontrolu kijanja na svetlost je nošenje sunčanih naočara kad idete napolje. Antihistaminici koji deluju na alergije nemaju efekta na ovaj refleks“, kaže dr Vilijam Hauland, medicinski direktor Orion kliničkog istraživanja u Ostinu.
Još jedan potencijalni način da se spreči fotičko kijanje jeste pristisak na filtrum - žleb ispod nosa na gornjoj usni – horizontalno postavljenim prstom, kao da sebi pravite brkove.
Australijska studija iz 2019. sugeriše da bi ovaj pritisak mogao ili poništiti moguću iritaciju trigeminalnog živca zbog jakog svetla ili omesti nervne signale koji možda izazivaju fotičko kijanje.
