Vijetnam i Rusija grade novi bezbednosni sistem - Azija i Pacifik nisu više „američko dvorište“
© Sputnik / POOL
/ Pratite nas
Poseta Vladimira Putina Vijetnamu govori o zaokretu Moskve ka Istoku i jačanju ruskog uticaja u azijskom regionu. Moskva i Hanoj su istomišljenici u stvaranju nove svetske arhitekture – obe države smatraju da poredak treba da bude zasnovan na međusobnom poštovanju i međunarodnom pravu.
Prema navodima ruskih eksperata, Vijetnam i Rusija danas brane principe multipolarnog sveta, a Moskva danas sve jasnije i doslednije artikuliše svoje nacionalne interese u Azijsko-pacifičkom regionu, što izuzetno iritira Sjedinjene Američke Države, koje sebe smatraju globalnim liderom.
Stručnjaci napominju da američke političke elite već dugi niz godina pokušavaju da Azijsko-pacifički region učine „svojim dvorištem“, ali Vijetnam i druge države, pre svega socijalističke orijentacije, opiru se toj politici globalnog hegemona.
Šef Centra za proučavanje vojnih i političkih sukoba Andrej Klincevič ističe da je Vijetnam, pre svega, trgovinski i ekonomski partner Rusije.
„Jugoistočna Azija je sada nova Evropa, gde tehnologija cveta i gde je došlo do naglog ekonomskog rasta. Za razliku od Evrope koja upada u recesiju i gde se pogoršava situacija, u Aziji se beleži rast. Zato saradnja sa takvim zemljama ima veliki značaj. Jasno je da je Vijetnam za nas, pre svega, trgovinski i ekonomski partner. To su pitanja vezana za turizam, naše tehnologije, investicije i našim dolaskom tamo. Sa vojnog stanovišta, naravno, postoji i saradnja. I možemo da isporučimo razne tehnologije za Vijetnam“, rekao je Andrej Klincevič.
Prošle godine trgovina je porasla za osam odsto i dostigao je cifru od pet milijardi dolara. Rusija izvozi hranu, mineralne sirovine, mašine i opremu u Vijetnam, a ova zemlja takođe uvozi odeću, voće i povrće.
Transakcije u nacionalnim valutama su već pokazale svoju efikasnost. Prošle godine njihov udeo je bio 40 odsto, a u prvom tromesečju tekuće godine – čak 60 odsto.
Vijetnamski mediji navode da Rusija sprovodi 186 investicionih projekata u Vijetnamu u vrednosti od oko 985 miliona dolara. Oni su koncentrisani prvenstveno u industriji nafte i gasa, rudarstvu i prerađivačkoj industriji. Vijetnam realizuje 18 investicionih projekata u Ruskoj Federaciji u vrednosti od 1,63 milijarde dolara.
Rusija i Vijetnam potvrđuju svoju usredsređenost na promovisanje formiranja pravednijeg multipolarnog svetskog poretka, navodi se u zajedničkoj izjavi dveju zemalja o daljem produbljivanju sveobuhvatnog strateškog partnerstva
© Sputnik / Vladimir Smirnov/POOL
/ Prijateljstvo Rusije i Vijetnama trn u oku Zapada
Prema njegovim rečima, razvoj trgovinsko-ekonomskog partnerstva sa Vijetnamom će pomoći jačanju uticaja Rusije u regionu.
„Mi jačamo, uslovno rečeno, svoj uticaj u ovom regionu i potiskujemo odatle Evropljane i Amerikance. Razlika je u tome što Amerikanci i Evropljani, po pravilu, ako dođu sa investicijama to je uvek usmereno na rušenje sistema. Ima interesantna knjiga ‘Ispovest ekonomskog ubice’, koja opisuje „jastrebove” – predstavnike transnacionalnih korporacija koji su dolazili u različite zemlje i terali ih da uzimaju kredite od Amerikanaca, zbog čega su oni padali u ropsku zavisnost. Rusija deluje sasvim drugačije. Mi zaista dolazimo sa tehnologijama, sa kompleksnim rešenjima i projektima koji omogućavaju i njima i nama da se razvijamo… To uključuje logistiku, energetiku, tehnologiju, obrazovanje“, pojasnio je Klincevič.
Vijetnam i Rusiju povezuje tradicionalno prijateljstvo i sveobuhvatno strateško partnerstvo koje se produbljuje, ali Putinova poseta Severnoj Koreji i Vijetnamu je „trn u oku Zapada“. Američki mediji pišu da su vijetnamske vlasti ignorisale kritike Sjedinjenih Država dok su primale ruskog predsednika u posetu, s ciljem jačanja veza s Rusijom.
Moskva je zahvalna Vijetnamu na uravnoteženoj poziciji po pitanju ukrajinske krize i želji da doprinese diplomatskom rešavanju problema, dok Vijetnam ne zaboravlja podršku koju je Sovjetski Savez pružao zemlji, posebno u ratu protiv Francuske i Sjedinjenih Država. Nakon pobede i potpunog oslobođenja Vijetnama sovjetski graditelji, inženjeri, lekari, pedagozi i naučnici pomagali su u obnovi zemlje. Sovjetski stručnjaci mnogo učinili za izgradnju privrednog i odbrambenog potencijala Vijetnama.
Azijska turneja Vladimira Putina u Severnu Koreju i Vijetnam pokazuje da je ruski predsednik već počeo da sprovodi svoj plan o stvaranju novog evroazijskog sistema bezbednosti, koji je ranije najavio na sednici kolegijuma Ministarstva spoljnih poslova, konstatuju ruski eksperti.
Važan deo evroazijskog sistema bezbednosti treba da budu pitanja ekonomije, socijalnog blagostanja, integracije i obostrano korisne saradnje, rešavanja problema siromaštva, nejednakosti itd.
Tokom Putinove posete Hanoju, dve zemlje su se dogovorile da pojačaju saradnju u oblasti odbrane i bezbednosti i da se zajedno bore protiv novih i tradicionalnih izazova u skladu sa međunarodnim pravom. Postignut je i dogovr da ne ulaze u saveze jedni protiv drugih.
Putin je rekao da dve zemlje dele interes za „razvoj pouzdane bezbednosne arhitekture“ u regionu Azije i Pacifika zasnovane na neupotrebi sile i mirnom rešenju sporova gde nema prostora za „zatvorene vojno-političke blokove“.
Program saradnje u oblasti vojno-tehničke saradnje ima širok spektar aktivnosti, a Hanoj je zainteresovan za razvoj svoje Ratne mornarice i razvoj saradnje u sektoru vazduhoplovstva i brodogradnje.
Rusija i Vijetnam potpisali su sporazume o unapređenju saradnje u oblasti obrazovanja, nauke i tehnologije, istraživanja nafte i gasa i zdravstva. Takođe su se složili da rade na mapi puta za nuklearni naučni i tehnološki centar u Vijetnamu.
Postoje perspektive saradnje na razvoju saobraćajnog koridora Vladivostok-Hošimin, a kompanije iz Rusije su kao suinvestitori i dobavljači spremne za projekte proizvodnje prirodnog tečnog gasa. Jedan od perspektivnih pravaca je i realizacija projekata stvaranja novih i modernizacije postojećih postrojenja za proizvodnju električne energije.
Putin je doputovao u zvaničnu posetu Vijetnamu nakon što je u Pjongjangu potpisao sporazum o strateškom partnerstvu sa predsednikom Severne Koreje Kim Džon Unom. Ruski predsednik je razgovarao sa generalnim sekretarom Centralnog komiteta Komunističke partije Vijetnama Ngujen Fu Čongom, predsednikom To Lamom, premijerom Fam Min Tinom i predsednikom Narodne skupštine Čan Than Manom.
Ruski ekspert Evgenij Vlasov kaže da se vijetnamska strana sa zapadnim partnerima sastaje „u veoma ograničenim formatima“ i da ne pamti da su nekog visokog gosta dočekala sva četiri lidera Vijetnama, kao što je to bilo u Putinovom slučaju.
Ovo je peta Putinova poseta Vijetnamu, a prva posle 2017. godine.
