Iz dubine okeana snimljen signal od šest sekundi: Ovo bi moglo da reši misteriju staru deset godina
CC0 / Slika generisana veštačkom inteligencijom /
Pratite nas
Britanski naučnici otkrili su signal koji bi mogao da pomogne u rešavanju misterije leta MH370 „Malezija erlajnza“.
Istraživači iz Kardifa analizirali su podatke sa hidrofona - podvodnih mikrofona - koji su uhvatili signal od šest sekundi snimljen otprilike u vreme kada se veruje da se avion srušio u Indijski okean nakon što je ostao bez goriva.
Predložili su nastavak testiranja kako bi se utvrdila tačna lokacija nestalog aviona.
„Boing 777“ „Malezija erlajnza“ nestao je pre više od 10 godina, 8. marta 2014. godine, a u njemu je bilo 239 ljudi.
Potraga za nestalim avionom traje godinama, napori do sada nisu urodili plodom, a nestanak aviona ostaje jedna od najvećih misterija avijacije.
Udar aviona u more nemoguće ne detektovati
„Boing 777“ težak je 200 tona i verovatno se srušio u okean brzinom od 200 metara u sekundi, a kinetička energija oslobođena takvim udarom je ekvivalentna malom zemljotresu, koji bi bio dovoljan da ga hidrofoni snime hiljadama kilometara daleko.
Postoje dve hidroakustične stanice koje mogu da detektuju takav signal. Jednaje u Kejp Liuvinu u zapadnoj Australiji, a drugaje na britanskoj teritoriji Dijego Garsija u Indijskom okeanu.
Onesu uspostavljeni kao deo nadzornog režima Sporazuma o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba. Obe lokacije su bile operativne u vreme kada se veruje da je MH370 pao u Indijski okean.
Undersea microphones aka hydrophones recorded a 6-second sound 10 yrs ago. The recording was recently discovered & analysed by Cardiff-based researchers. The wreckage site of MH370 may have finally located near the coast of southwest Australia.https://t.co/eOF1VUWoHo pic.twitter.com/OP33OPrNuD
— ＨＧ 阿積 (@ohgkg) June 18, 2024
Hidroakustičke stanice su ranije detektovale karakteristične signale pritiska od pada aviona, kao i zemljotresa različitih veličina na udaljenostima većim od 4.800kilometara.
U svom istraživanju, tim Univerziteta u Kardifu identifikovao je jedan signal koji je odgovarao uskom vremenskom okviru kada je letelica mogla da se sruši u okean 8. marta 2014. Snimljen je na stanici Kejp Liuvin, ali nije primećen na stanici Dijego Garsija.
„S obzirom na osetljivost hidrofona, malo je verovatno da velika letelica koja udari u površinu okeana ne bi ostavila vidljiv trag pritiska, posebno na obližnjim hidrofonima, rekao je istraživač dr Usama Kadri.
Njegov tim veruje da bi dalja istraživanja mogla da razotkriju misteriju na sličan način na koji je podmornica argentinske mornarice „ARA San Huan“, pronađena na morskom dnu godinu dana nakon implozije 15. novembra 2017. koja ju je bacila u dubine južnog Atlantika.
Pronašli su brod nakon što su detonirali granate u okeanu kako bi simulirali eksploziju na podmornici, a zatim uporedili signale sa onih sa zvukovima koje su uhvatili hidrofoni kada je eksplodirala.
Kao rezultat toga, pronašli su olupinu na dubini većoj od 900 metara i 466 kilometara od obale Argentine.
Potreba za eksperimentom
Dr Kadri smatra da bi se isti eksperiment mogao uraditi i u ovom slučaju.
„Kada bi se utvrdilo da su signali povezani, to bi značajno suzilo, gotovo precizno odredilo lokaciju letelice. S druge strane, ako se utvrdi da signali nisu povezani, to bi ukazivalo na potrebu da nadležni preispitaju vremenski okvir ili lokaciju utvrđenu dosadašnjim naporima zvanične potrage“, rekao je on.
Velika Britanija je već odigrala ključnu ulogu u određivanju područja pretrage.
Dve nedelje nakon nestanka „Inmarsat“, britanska kompanija za satelitske telekomunikacije, otkrila je da je satelitska jedinica aviona odgovarala na zahteve svaki sat nakon što je nestala s drugih radara. Saradnja sa „UK Air Investigations Branch“ pružila je istražiteljima potencijalnu oblast za pretragu.
Tokom tri godine, Australija, Sjedinjene Države, Kina i Malezija istražile su 119.140 kvadratnih kilometara morskog dna jugozapadno od Perta.
U 2015. i 2016. godini, krhotine su se pojavile na obali i na nekoliko ostrva u Indijskom okeanu, uključujući Reunion, a neke su doplutale i na obalu Afrike. Privatni preduzetnik „Ocean Infinity“ pokrenuo je novu potragu u januaru 2018. godine, ali posle šest meseci nije ništa pronađeno.
„Nestanak MH370 motivisao je ovaj rad jer je pokrenuo pitanja o sposobnosti otkrivanja pada aviona u okeanu i potencijalnoj upotrebi hidroakustične tehnologije za pomoć u potrazi i spasavanju. Nažalost, nismo uspeli da pronađemo signal sa potrebnom sigurnošću da započnemo novu potragu za nestalim avionom. Međutim, ako nadležni budu poštovali preporuke, možemo proceniti relevantnost uočenih signala koji bi potencijalno rasvetlili lokaciju MH370“, zaključio je Kadri.
