https://lat.sputnikportal.rs/20240617/oglasio-se-sanu-povodom-najavljenog-rusenja-zgrade-generalstaba-i-beogradskog-sajma-1173726308.html
Oglasila se SANU povodom najavljenog rušenja zgrade Generalštaba i Beogradskog Sajma
Oglasila se SANU povodom najavljenog rušenja zgrade Generalštaba i Beogradskog Sajma
Sputnik Srbija
Najavljeno rušenje i radikalne promene namene kompleksa Beogradskog sajma i kompleksa Generalštaba i Ministarstva odbrane značiće i nenadoknadiv gubitak izrazito... 17.06.2024, Sputnik Srbija
2024-06-17T11:12+0200
2024-06-17T11:12+0200
2024-06-17T11:16+0200
srbija
srbija
srbija – društvo
srbija – politika
srpska akademija nauka i umetnosti (sanu)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/04/1133991314_0:134:3163:1913_1920x0_80_0_0_f0beb4805e5980b0fcd65b201b34523b.jpg
Saopštenje SANU prenosimo u celosti:U skladu sa svojim osnovnim načelima, Srpska akademija nauka i umetnosti se od svog osnivanja zalaže za očuvanje najviših naučnih i umetničkih vrednosti, unapređenje jezika i kulturnog identiteta u svim sferama nauke i umetnosti, kao i za očuvanje i zaštitu dela, dostignuća i legata svojih članova.U tu sferu kulturnog identiteta spada i identitet gradova, a njih čine ljudi i građevine.Identitet Beograda prvenstveno čini jedinstveni duh ljudi koji u njemu žive kao i sam grad sa svojim izuzetnim položajem na dve reke, svojom topografijom i slojevitošću, svojim ulicama i građevinama.Kao i svi gradovi na svetu i Beograd ima svoje repere koji su prepoznatljivi, a koje čine pojedinačni objekti ili urbane celine sklopova objekata sa ambijentom koji zajedno stvaraju. Takvi objekti i urbane celine čine umetnički i kulturološki identitet tih gradova.Kulturološki identitet Beograda posebne arhitektonsko urbanističke vrednosti čine i kompleks Generalštaba i Ministarstva odbrane, kao i kompleks Beogradskog sajma sa svim postojećim objektima u okviru tih kompleksa.Autori tih objekata i kompleksa bili su i članovi Srpske akademije nauka i umetnosti: arhitekta Nikola Dobrović – Generalštab i Ministarstvo odbrane, te arhitekta Milorad Pantović,inženjer Brako Žeželj i inženjer Milan Krstić – Beogradski sajam, i ta ostvarenja predstavljaju i njihove legate za buduće generacije.O umetničkoj i kulturološkoj vrednosti i značaju tih celina najbolje govori podatak da su pojedinačno ili u celini bili ili jesu u režimu zaštite kao spomenici kulture.Najavljeno rušenje i radikalne promene namene kompleksa Beogradskog sajma i kompleksa Generalštaba i Ministarstva odbrane značiće i nenadoknadiv gubitak izrazito vrednog i značajnog dela kulturološkog identiteta Beograda.Srpska akademija nauka i umetnosti, kao najviša naučna i kulturna ustanova u Republici Srbiji, a u punom saglasju sa stavovima stručne javnosti jasno izrečenim na Forumu održanom 23.aprila 2024. godine, apeluje, predlaže i smatra neophodnim:• Donošenje nove odluke, koja sadrži i materijalno odgovara prvobitnom rešenju Vlade Republike Srbije (br. 633-5959/2008 od 15.1.2009. godine) o proglašenju kompleksa Beogradskog sajma za spomenik kulture, a koja bi utvrdila mere zaštite za hale 1, 2, i 3 sa kompletnim pristupnim ansamblom, kao i za čitav prostor Beogradskog sajma.• Da se za ceo kompleks Beogradskog sajma izradi i usvoji urbanistički Plan detaljne regulacije i da se na osnovu elementa Plana detaljne regulacije raspiše međunarodni arhitektonsko-urbanistički konkurs za obnovu, uređenje i unapređeno rešenje kompleksa i prostora Beogradskog sajma.• Da se kompleks Generalštaba i Ministarstva odbrane kategoriše u status kulturnog dobra od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.• Da se, na osnovu utvrđenih mera zaštite, raspiše međunarodni arhitektonsko-urbanistički konkurs za obnovu, uređenje i unapređeno rešenje celokupnog kompleksa i prostora Generalštaba i Ministarstva odbrane.Srpska akademija nauka i umetnosti smatra da briga o ovom kompleksu nije samo pitanje Arhitekture, nego i pitanje samopoštovanja, etičkih principa i normi – konačno odnosa prema sopstvenoj istoriji, jer je to tačka posebnog sećanja.Zbog svega napred rečenog nužno je da taj prostor bude dostojno obeležen sa posebnom brigom, sećanjem i pijetetom.Pogledajte i:
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija, srbija – društvo, srbija – politika, srpska akademija nauka i umetnosti (sanu)
srbija, srbija – društvo, srbija – politika, srpska akademija nauka i umetnosti (sanu)
Oglasila se SANU povodom najavljenog rušenja zgrade Generalštaba i Beogradskog Sajma
11:12 17.06.2024 (Osveženo: 11:16 17.06.2024) Najavljeno rušenje i radikalne promene namene kompleksa Beogradskog sajma i kompleksa Generalštaba i Ministarstva odbrane značiće i nenadoknadiv gubitak izrazito vrednog i značajnog dela kulturološkog identiteta Beograda, navodi se u saopštenju Srpske akademije nauka i umetnosti.
Saopštenje SANU prenosimo u celosti:
U skladu sa svojim osnovnim načelima, Srpska akademija nauka i umetnosti se od svog osnivanja zalaže za očuvanje najviših naučnih i umetničkih vrednosti, unapređenje jezika i kulturnog identiteta u svim sferama nauke i umetnosti, kao i za očuvanje i zaštitu dela, dostignuća i legata svojih članova.
U tu sferu kulturnog identiteta spada i identitet gradova, a njih čine ljudi i građevine.
Identitet Beograda prvenstveno čini jedinstveni duh ljudi koji u njemu žive kao i sam grad sa svojim izuzetnim položajem na dve reke, svojom topografijom i slojevitošću, svojim ulicama i građevinama.
Kao i svi gradovi na svetu i Beograd ima svoje repere koji su prepoznatljivi, a koje čine pojedinačni objekti ili urbane celine sklopova objekata sa ambijentom koji zajedno stvaraju. Takvi objekti i urbane celine čine umetnički i kulturološki identitet tih gradova.
Kulturološki identitet Beograda posebne arhitektonsko urbanističke vrednosti čine i kompleks Generalštaba i Ministarstva odbrane, kao i kompleks Beogradskog sajma sa svim postojećim objektima u okviru tih kompleksa.
Autori tih objekata i kompleksa bili su i članovi Srpske akademije nauka i umetnosti: arhitekta Nikola Dobrović – Generalštab i Ministarstvo odbrane, te arhitekta Milorad Pantović,inženjer Brako Žeželj i inženjer Milan Krstić – Beogradski sajam, i ta ostvarenja predstavljaju i njihove legate za buduće generacije.
O umetničkoj i kulturološkoj vrednosti i značaju tih celina najbolje govori podatak da su pojedinačno ili u celini bili ili jesu u režimu zaštite kao spomenici kulture.
Najavljeno rušenje i radikalne promene namene kompleksa Beogradskog sajma i kompleksa Generalštaba i Ministarstva odbrane značiće i nenadoknadiv gubitak izrazito vrednog i značajnog dela kulturološkog identiteta Beograda.
Srpska akademija nauka i umetnosti, kao najviša naučna i kulturna ustanova u Republici Srbiji, a u punom saglasju sa stavovima stručne javnosti jasno izrečenim na Forumu održanom 23.aprila 2024. godine, apeluje, predlaže i smatra neophodnim:
• Donošenje nove odluke, koja sadrži i materijalno odgovara prvobitnom rešenju Vlade Republike Srbije (br. 633-5959/2008 od 15.1.2009. godine) o proglašenju kompleksa Beogradskog sajma za spomenik kulture, a koja bi utvrdila mere zaštite za hale 1, 2, i 3 sa kompletnim pristupnim ansamblom, kao i za čitav prostor Beogradskog sajma.
• Da se za ceo kompleks Beogradskog sajma izradi i usvoji urbanistički Plan detaljne regulacije i da se na osnovu elementa Plana detaljne regulacije raspiše međunarodni arhitektonsko-urbanistički konkurs za obnovu, uređenje i unapređeno rešenje kompleksa i prostora Beogradskog sajma.
• Da se kompleks Generalštaba i Ministarstva odbrane kategoriše u status kulturnog dobra od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.
• Da se, na osnovu utvrđenih mera zaštite, raspiše međunarodni arhitektonsko-urbanistički konkurs za obnovu, uređenje i unapređeno rešenje celokupnog kompleksa i prostora Generalštaba i Ministarstva odbrane.
Srpska akademija nauka i umetnosti smatra da briga o ovom kompleksu nije samo pitanje Arhitekture, nego i pitanje samopoštovanja, etičkih principa i normi – konačno odnosa prema sopstvenoj istoriji, jer je to tačka posebnog sećanja.
Zbog svega napred rečenog nužno je da taj prostor bude dostojno obeležen sa posebnom brigom, sećanjem i pijetetom.
