https://lat.sputnikportal.rs/20240616/trazi-se-it-spasilac-aplikacija-koja-bi-promenila-zivot-ljudima-u-srbiji-1173677488.html
Traži se IT spasilac: Aplikacija koja bi promenila život ljudima u Srbiji
Traži se IT spasilac: Aplikacija koja bi promenila život ljudima u Srbiji
Sputnik Srbija
Kada gledam domaći film nešto i razumem, vratim par puta ili mi supruga prevede. Kad sam sam, potpuno sam isključen iz praćenja televizijskog programa na srpskom... 16.06.2024, Sputnik Srbija
2024-06-16T15:01+0200
2024-06-16T15:01+0200
2024-06-16T17:56+0200
moja priča
moja priča
srbija
srbija – društvo
oštećenje
sluh
mobilna aplikacija
televizija
nikola ristovi
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/06/0e/1173661474_0:222:3072:1950_1920x0_80_0_0_92872cc9962bda9322a34c4c1327a77d.jpg
Ovo za Sputnjik kaže advokat Nikola Ristović koji ima specifično oštećenje sluha, ne čuje visoke tonove. Komunikacija mu je otežana, ali sve je lakše od kada zna da ne čuje dobro:Dodaje da se mučio tokom školovanja, pa i na fakultetu, kada je znao da ima problem, profesori nisu razumeli.U međuvremenu tehnologija je uznapredovala, ljudi ne stižu ni da konzumiraju sve blagodeti razvoja današnjice. Nova tehnologija rešava i probleme ljudi sa invaliditetom, ali svakodnevica onih koji imaju oštećen sluh, a žive u Srbiji, to demantuje.Naš sagovornik vlasnik je advokatske kancelarije i karijere u usponu uprkos specifičnom oštećenju sluha. Tokom školovanja razvio je sposobnost čitanja sa usana, a poslednjih godina navikava se i na savremene slušne aparate. Ali aparati ne mogu da u potpunosti zamene sluh, gluvoneme i nagluve osobe imaju problem u praćenju medijskih sadržaja.Zakon koji niko ne mora da pratiZakonom o elektronskim medijima propisano je da su emiteri dužni da, u skladu sa finansijskim i tehničkim mogućnostima, omoguće da njihovi sadržaji budu dostupni osobama oštećenog sluha i vida. Ovaj pravnik objašnjava da je pisan u skladu sa Konvencijom Ujednjinih nacija o zabrani diskirminacije osoba sa invaliditetom i drugim konvencijama kojima se propisuje prilagođavanje uslova u svim sferama života.„Ali zbog rečenice "u skladu sa finansijskim i tehničkim mogućnostima'' mi u praksi imamo blagu katastrofu. Titlovanje sadržaja više nije ni veliki trošak, a u tehničkom smislu daleko je lakše nego ranije, kao i Brajevo pismo za slabovide u javnom prostoru. Čak ni znakovni jezik u današnjem svetu više nije toliko neophodan, jer postoje aplikacije za automatsku transkripciju svakog govornog sadržaja. To odavno postoji za englesko govorno područje“, kaže Ristović.„Kod nas je problem nezainteresovanost centara odlučivanja u srpskim medijima. Tih 90 hiljada ljudi sa pomenutim smetnjama nisu predmet razmišljanja, inače ih ima mnogo više, jer bar polovina se nekako prilagodila, smetnje im nisu prevelike, pa onda niko ne želi da se bavi problemom 30 ili 40 hiljada ljudi. Oni su za naše medije u finansijskom smislu nezanimljivi, pa tako i van fokusa menadžmenta medija, posebno jer ne postoje sankcije za takvo nepostupanje po zakonu“, kaže naš sagovornik.Problemi i u sudniciProbleme ovaj mladi advokat ima i u svojoj svakodnevnoj profesionalnoj praksi. Kaže da je lako rešiv, kao i u slučaju medija. Međutim, iako su sudnice opremljene monitorima za praćenje procesa, sudije često prave problem oko tranksripcije zapisnika u realnom vremenu.„Češći problem je neshvatanje ljudi van sudnice za gluvoneme osobe, posebno u institucijama, na šalterima. Kada ljudi ne čuju, drugi misle da ih ne slušaju, pa onda počnu da viču na njih. Kada kažem, izvinite, nisam čuo, dobijem efekat fena, samo što mi se kosa ne podigne na glavi. Nisu oni krivi, već država koja ne prepoznaje problem i ne reaguje. Potrebna je edukacija službenika uz prateću tehničku opremljenost, pre svega šalterskih službi“, ističe Ristović.U Rusiji titlovanje vesti- uživoOn se osvrnuo i na iskustva drugih zemalja koje su odavno rešile ovaj problem. U većini znakovni jezik je ostao u 20. veku, a savremena tehnologija je uveliko na televizijama preko aplikacije o kojoj Ristović i drugi sa lošim sluhom sanjaju. U Ruskoj Federaciji vesti idu uživo sa titlovima, to čak nije aplikacija, mogućnost je ugrađena u sajt nacionalne televizije.Kolika je šansa da se pojavi i aplikacija na srpskom jeziku, postojeće mogu da koriste samo oni koji znaju engleski? Postoji li šansa da se jave dobrotvori iz IT sektora koji bi našim sugrađanima sa smetnjama omogućili nesmetano praćenje medijskih sadržaja, posebno u vremenu kada najsavremeniji slušni implant košta između 15 i 20 hiljada evra?“Iskreno se nadam da će se tako nešto dogoditi, svaki moj medijski nastup ima za cilj buđenje svesti običnih ljudi za naš problem. Ali nisam optimista, jer na toj vagi par desetina hiljada ljudi neće pokrenuti nečiji finansijski ili politički interes da nam pomogne", kaže Ristović.Ovaj mladi čovek nije ugradio savremeni, skupi, kohlearni implant, lekari su mišljenja da bi imao više štete privikavajući se na nove zvuke, da bi to poremetilo njegov uobičajeni socijalni život."Mnogi ovaj implant ne mogu da priušte, vrednost i značaj primene aplikacije koja prevodi TV program na srpski i iz tog razloga je neprocenjiva."Pogledajte i:
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
moja priča, srbija, srbija – društvo, oštećenje, sluh, mobilna aplikacija, televizija, nikola ristovi
moja priča, srbija, srbija – društvo, oštećenje, sluh, mobilna aplikacija, televizija, nikola ristovi
Traži se IT spasilac: Aplikacija koja bi promenila život ljudima u Srbiji
15:01 16.06.2024 (Osveženo: 17:56 16.06.2024) Kada gledam domaći film nešto i razumem, vratim par puta ili mi supruga prevede. Kad sam sam, potpuno sam isključen iz praćenja televizijskog programa na srpskom jeziku. Ni vesti u Srbiji ne mogu da prate ljudi sa oštećenim sluhom. Ko zna engleski ima sreće, ali ovaj problem je rešiv i za one koji ga ne znaju. To je aplikacija za titlovanje na srpski.
Ovo za Sputnjik kaže advokat Nikola Ristović koji ima specifično oštećenje sluha, ne čuje visoke tonove. Komunikacija mu je otežana, ali sve je lakše od kada zna da ne čuje dobro:
„Kada smo imali rekreativnu nastavu, kada smo se trkali, nisam čuo pištaljku, pitao sam se, kako ovi ljudi kreću, zašto? Gledao sam u njih, kad oni krenu, krenem i ja. Tako je bilo dok nisam shvatio da ne čujem. Sada je lakše, ali medijske sadržaje ne mogu da pratim“, kaže Ristović.
Dodaje da se mučio tokom školovanja, pa i na fakultetu, kada je znao da ima problem, profesori nisu razumeli.
U međuvremenu tehnologija je uznapredovala, ljudi ne stižu ni da konzumiraju sve blagodeti razvoja današnjice. Nova tehnologija rešava i probleme ljudi sa invaliditetom, ali svakodnevica onih koji imaju oštećen sluh, a žive u Srbiji, to demantuje.
Naš sagovornik vlasnik je advokatske kancelarije i karijere u usponu uprkos specifičnom oštećenju sluha. Tokom školovanja razvio je sposobnost čitanja sa usana, a poslednjih godina navikava se i na savremene slušne aparate. Ali aparati ne mogu da u potpunosti zamene sluh, gluvoneme i nagluve osobe imaju problem u praćenju medijskih sadržaja.
Zakon koji niko ne mora da prati
Zakonom o elektronskim medijima propisano je da su emiteri dužni da, u skladu sa finansijskim i tehničkim mogućnostima, omoguće da njihovi sadržaji budu dostupni osobama oštećenog sluha i vida. Ovaj pravnik objašnjava da je pisan u skladu sa Konvencijom Ujednjinih nacija o zabrani diskirminacije osoba sa invaliditetom i drugim konvencijama kojima se propisuje prilagođavanje uslova u svim sferama života.
„Ali zbog rečenice "u skladu sa finansijskim i tehničkim mogućnostima'' mi u praksi imamo blagu katastrofu. Titlovanje sadržaja više nije ni veliki trošak, a u tehničkom smislu daleko je lakše nego ranije, kao i Brajevo pismo za slabovide u javnom prostoru. Čak ni znakovni jezik u današnjem svetu više nije toliko neophodan, jer postoje aplikacije za automatsku transkripciju svakog govornog sadržaja. To odavno postoji za englesko govorno područje“, kaže Ristović.
Dodaje da sve televizije, posebno sa nacionalnom frekvencijom, mogu, uz minimalni trošak, da trajno reše pružanje svih sadržaja gluvonemim osobama, kao u susednoj Hrvatskoj. Mnogi kritikuju Hrvate što prevode srpske filmove na hrvatski, on je oduševljen, može da ih prati.
„Kod nas je problem nezainteresovanost centara odlučivanja u srpskim medijima. Tih 90 hiljada ljudi sa pomenutim smetnjama nisu predmet razmišljanja, inače ih ima mnogo više, jer bar polovina se nekako prilagodila, smetnje im nisu prevelike, pa onda niko ne želi da se bavi problemom 30 ili 40 hiljada ljudi. Oni su za naše medije u finansijskom smislu nezanimljivi, pa tako i van fokusa menadžmenta medija, posebno jer ne postoje sankcije za takvo nepostupanje po zakonu“, kaže naš sagovornik.
Probleme ovaj mladi advokat ima i u svojoj svakodnevnoj profesionalnoj praksi. Kaže da je lako rešiv, kao i u slučaju medija. Međutim, iako su sudnice opremljene monitorima za praćenje procesa, sudije često prave problem oko tranksripcije zapisnika u realnom vremenu.
„Češći problem je neshvatanje ljudi van sudnice za gluvoneme osobe, posebno u institucijama, na šalterima. Kada ljudi ne čuju, drugi misle da ih ne slušaju, pa onda počnu da viču na njih. Kada kažem, izvinite, nisam čuo, dobijem efekat fena, samo što mi se kosa ne podigne na glavi. Nisu oni krivi, već država koja ne prepoznaje problem i ne reaguje. Potrebna je edukacija službenika uz prateću tehničku opremljenost, pre svega šalterskih službi“, ističe Ristović.
U Rusiji titlovanje vesti- uživo
On se osvrnuo i na iskustva drugih zemalja koje su odavno rešile ovaj problem. U većini znakovni jezik je ostao u 20. veku, a savremena tehnologija je uveliko na televizijama preko aplikacije o kojoj Ristović i drugi sa lošim sluhom sanjaju. U Ruskoj Federaciji vesti idu uživo sa titlovima, to čak nije aplikacija, mogućnost je ugrađena u sajt nacionalne televizije.
Kolika je šansa da se pojavi i aplikacija na srpskom jeziku, postojeće mogu da koriste samo oni koji znaju engleski? Postoji li šansa da se jave dobrotvori iz IT sektora koji bi našim sugrađanima sa smetnjama omogućili nesmetano praćenje medijskih sadržaja, posebno u vremenu kada najsavremeniji slušni implant košta između 15 i 20 hiljada evra?
“Iskreno se nadam da će se tako nešto dogoditi, svaki moj medijski nastup ima za cilj buđenje svesti običnih ljudi za naš problem. Ali nisam optimista, jer na toj vagi par desetina hiljada ljudi neće pokrenuti nečiji finansijski ili politički interes da nam pomogne", kaže Ristović.
Ovaj mladi čovek nije ugradio savremeni, skupi, kohlearni implant, lekari su mišljenja da bi imao više štete privikavajući se na nove zvuke, da bi to poremetilo njegov uobičajeni socijalni život.
"Mnogi ovaj implant ne mogu da priušte, vrednost i značaj primene aplikacije koja prevodi TV program na srpski i iz tog razloga je neprocenjiva."
