https://lat.sputnikportal.rs/20240616/propao-jos-jedan-plan-zapada-hteli-da-uniste-rusku-ekonomiju-a-ona---raste-video-1173692686.html
Propao još jedan plan Zapada: Hteli da unište rusku ekonomiju a ona - raste /video/
Propao još jedan plan Zapada: Hteli da unište rusku ekonomiju a ona - raste /video/
Sputnik Srbija
Uprkos sankcijama Londona i Vašingtona ruskoj berzi, rublja nije ugrožena, sistem je stabilan, a realna ekonomija raste. I pored rata u Ukrajini u prethodne dve... 16.06.2024, Sputnik Srbija
2024-06-16T22:35+0200
2024-06-16T22:35+0200
2024-06-16T22:35+0200
svet
analize i mišljenja
od četvrtka do četvrtka
svet – politika
rusija
rusija
rusija – ekonomija
rusija – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111811/61/1118116167_0:0:3127:1759_1920x0_80_0_0_daba3dc8cf2f5ef0013df99335e2384d.jpg
Rusija je, naglašava naš sagovornik, jako brzo preorijentisala svoje izvore snabdevanja i svoje tehnološke partnere - zemlje Azije u prvom redu Kinu i Indiju, a onda i zemlje Evroazijske ekonomske unije kao i Iran i Tursku. Rusija je i modifikovala lance snabdevanje što znači da joj za sada ne preti nikakva opasnost na ekonomskom planu. „Naravno, Rusija je i višestruko povećala sposobnost i proizvodnju vojno-industrijskog kompleksa koji je važan za rat tako da, za sada, tu Rusija ima ogromnu prednost ne samo nad Ukrajinom, što je i logično, nego nad čitavim Zapadom,“ rekao je Dimitrijević u emisiji radio Sputnjika „Od četvrtka do četvrtka“.Bezuspešni plan ZapadaOn smatra da je ideja sa sankcijama Rusiji dvostruka - s jedne strane žele da pogode finansijski sistem zemlje, da dovedu do nestabilnosti cene akcija koje bi onda mogle da utiču na raspoloženje privrede i da unesu nesigurnost među vlasnike kapitala. „Plan im je da se ta finansijska nestabilnost sa berze prenese i na rublju i na finansijski sistem u celini. To su pokušavali već nekoliko puta ali bez rezultata. Rusija je vrlo uspešno stabilizovala rublju i nastavila normalno da posluje.“Druga ideja sa sankcijama, kaže naš sagovornik, jeste urušavanje proizvodnje, odnosno vojno-industrijskog kompleksa s jedne i kompleksa realne ekonomije koji podrazumeva, poljoprivredu, energetski sektor i neke industrijske oblasti u kojima se Rusija sve ubrzanije razvija, s druge strane. To bi, prema rečima Dimitrijevića, na srednji i duži rok značilo da umanji sposobnost Rusije da vodi rat, a ovo je očigledno rat iscrpljivanja.Kina blaga na rečima, ali jaka u aktivnostimaU poslednje vreme sve češće u globalnoj areni može da se čuje i glas Pekinga koji nedvosmisleno osuđuje američku sankcionu politiku uz ocenu da njihova palica ne doprinosi rešavanju ukrajinske krize. Kina je, smatra Dimitrijević, blaga na rečima, ali mnogo jača u aktivnostima koje su nesumnjivo usmerene protiv američke dominacije u ekonomskom i vojno-političkom smislu.„Kina je, generalno, rezervisana u smislu toga da ona nema reakcije koje stvari prelamaju preko kolena, ali je Peking nedvosmisleno od prvog trenutka stao na stranu Rusije u ovom sukobu, naročito kad je reč o sankcijama. To je razumljivo, jer je i sama Kina žrtva određenih sankcija, odnosno, u ovom slučaju, neke vrste trgovinskog rata kroz mehanizam podizanja carina i sankcija da sarađuje sa Amerikom u tehnološki strateškim oblastima kao što su mikročipovi,“ rekao je on.BRIKS ima rešenje za američku sankcionu politikuGotovo sve zemlje, ocenjuje naš sagovornik, a naročito one koje su u okviru BRIKS-a ili teže to da budu sve su svesnije opasnosti koju nosi američka sankciona politika preko dolara. Ona, podseća on, određene zemlje može da isključi iz svetskog platnog sistema SVIFT i da im preko noći zamrzne devizne rezerve. Dimitrijević vidi da se postepeno razvija neka vrsta odgovora u smislu stvaranja alternativne rezervne valute, odnosno, da se tu javljaju dva ili tri procesa istovremeno.U svim tim procesima, dodaje on, učestvuje i Kina koja je verovatno najviše pomogla Rusiji, naročito da u tehnološkoj i vojnoj sferi prevaziđe efekte tih sankcija. Poznato je da Kina i Indija u velikoj meri kupuju rusku naftu i gas i na taj način su joj pomogle da smanji zavisnost i potencijalni bojkot zemalja Evropske unije. „Rusija zbog toga nije ozbiljnije narušila svoje spoljnoekonomske i budžetske prihode što im omogućava da izdrže troškove rata. Ne treba zanemariti ni socijalnu komponentu rata koja je uvek važna, jer je porebno plaćati ljude koji ratuju, njihove porodice, a sve to su ogromni troškovi,“ naglasio je Dimitrijević.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
svet, analize i mišljenja, od četvrtka do četvrtka, svet – politika, rusija, rusija – ekonomija, rusija – politika
svet, analize i mišljenja, od četvrtka do četvrtka, svet – politika, rusija, rusija – ekonomija, rusija – politika
Propao još jedan plan Zapada: Hteli da unište rusku ekonomiju a ona - raste /video/
Uprkos sankcijama Londona i Vašingtona ruskoj berzi, rublja nije ugrožena, sistem je stabilan, a realna ekonomija raste. I pored rata u Ukrajini u prethodne dve godine Rusija beleži veći rast nego gotovo sve zemlje Evropske unije, ocenjuje ekonomista Bojan Dimitrijević.
Rusija je, naglašava naš sagovornik, jako brzo preorijentisala svoje izvore snabdevanja i svoje tehnološke partnere - zemlje Azije u prvom redu Kinu i Indiju, a onda i zemlje Evroazijske ekonomske unije kao i Iran i Tursku. Rusija je i modifikovala lance snabdevanje što znači da joj za sada ne preti nikakva opasnost na ekonomskom planu.
„Naravno, Rusija je i višestruko povećala sposobnost i proizvodnju vojno-industrijskog kompleksa koji je važan za rat tako da, za sada, tu Rusija ima ogromnu prednost ne samo nad Ukrajinom, što je i logično, nego nad čitavim Zapadom,“ rekao je Dimitrijević u emisiji radio Sputnjika „Od četvrtka do četvrtka“.
On smatra da je ideja sa sankcijama Rusiji dvostruka - s jedne strane žele da pogode finansijski sistem zemlje, da dovedu do nestabilnosti cene akcija koje bi onda mogle da utiču na raspoloženje privrede i da unesu nesigurnost među vlasnike kapitala. „Plan im je da se ta finansijska nestabilnost sa berze prenese i na rublju i na finansijski sistem u celini. To su pokušavali već nekoliko puta ali bez rezultata. Rusija je vrlo uspešno stabilizovala rublju i nastavila normalno da posluje.“
Druga ideja sa sankcijama, kaže naš sagovornik, jeste urušavanje proizvodnje, odnosno vojno-industrijskog kompleksa s jedne i kompleksa realne ekonomije koji podrazumeva, poljoprivredu, energetski sektor i neke industrijske oblasti u kojima se Rusija sve ubrzanije razvija, s druge strane. To bi, prema rečima Dimitrijevića, na srednji i duži rok značilo da umanji sposobnost Rusije da vodi rat, a ovo je očigledno rat iscrpljivanja.
„Naravno, možda će se sukob završiti mnogo brže nego što mi očekujemo, ali je vrlo moguće da će trajati još dugo pa je onda taj efekat iscrpljivanja u kome ekonomija igra veliku ulogu, izuzetno važan. Prema tome, ideja sa svim tim sankcijama, naročito onim koje su u vezu sa finansijskom sferom, pre svega je finansijska nestabilnost, a onda naravno u dužem roku i urušavanje sektora realne proizvodnje“, rekao je naš sagovornik.
Kina blaga na rečima, ali jaka u aktivnostima
U poslednje vreme sve češće u globalnoj areni može da se čuje i glas Pekinga koji nedvosmisleno osuđuje američku sankcionu politiku uz ocenu da njihova palica ne doprinosi rešavanju ukrajinske krize. Kina je, smatra Dimitrijević, blaga na rečima, ali mnogo jača u aktivnostima koje su nesumnjivo usmerene protiv američke dominacije u ekonomskom i vojno-političkom smislu.
„Kina je, generalno, rezervisana u smislu toga da ona nema reakcije koje stvari prelamaju preko kolena, ali je Peking nedvosmisleno od prvog trenutka stao na stranu Rusije u ovom sukobu, naročito kad je reč o sankcijama. To je razumljivo, jer je i sama Kina žrtva određenih sankcija, odnosno, u ovom slučaju, neke vrste trgovinskog rata kroz mehanizam podizanja carina i sankcija da sarađuje sa Amerikom u tehnološki strateškim oblastima kao što su mikročipovi,“ rekao je on.
BRIKS ima rešenje za američku sankcionu politiku
Gotovo sve zemlje, ocenjuje naš sagovornik, a naročito one koje su u okviru BRIKS-a ili teže to da budu sve su svesnije opasnosti koju nosi američka sankciona politika preko dolara. Ona, podseća on, određene zemlje može da isključi iz svetskog platnog sistema SVIFT i da im preko noći zamrzne devizne rezerve. Dimitrijević vidi da se postepeno razvija neka vrsta odgovora u smislu stvaranja alternativne rezervne valute, odnosno, da se tu javljaju dva ili tri procesa istovremeno.
„Sve više se širi trgovinska razmena u kojoj zemlje partneri Rusije plaćaju jedna drugoj u nacionalnim valutama pa čak i na zemlje Južne Amerike. Gradi se i neka vrsta paralelnog platnog sistema koji treba da neutrališe efekte isključivanja iz svifta. U toku je i proces stvaranja obračunske valute, slične onome što je bila Kejnsova ideja u okviru Međunarodnog monetarnog fonda ali koja nije zaživela. Naravno, stvaranje te obračunske rezervne valute je proces koji ne može da se desi preko noći, jer dominacija američkog dolara traje već 80 godina,“ kaže Dimitrijević.
U svim tim procesima, dodaje on, učestvuje i Kina koja je verovatno najviše pomogla Rusiji, naročito da u tehnološkoj i vojnoj sferi prevaziđe efekte tih sankcija. Poznato je da Kina i Indija u velikoj meri kupuju rusku naftu i gas i na taj način su joj pomogle da smanji zavisnost i potencijalni bojkot zemalja Evropske unije. „Rusija zbog toga nije ozbiljnije narušila svoje spoljnoekonomske i budžetske prihode što im omogućava da izdrže troškove rata. Ne treba zanemariti ni socijalnu komponentu rata koja je uvek važna, jer je porebno plaćati ljude koji ratuju, njihove porodice, a sve to su ogromni troškovi,“ naglasio je Dimitrijević.
