Otpad kao resurs - biogas rešenje za problem deponija
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Proizvodnja biogasa je već dokazana tehnologija, a njegovi potencijali za dobijanje električne i toplotne energije su veliki. Sve više se ističe i mogućnost proizvodnje biometana, a moto cirkularne ekonomije „otpad kao resurs“ već se dokazuje u praksi. Aktivnije korišćenje biogasnih postrojenja takođe bi drastično smanjilo i zagađenost od deponija.
Jedan od načina rešavanja problema deponija u Srbiji bilo bi razdvajanje različitih vrsta otpada i njihovo dalje korišćenje u energetske svrhe. Požari na deponijama, problemi reciklaže i sortiranja bili bi rešeni takođe, a jedan od ekološki i ekonomski najefikasnijih načina tretiranja organskog otpada je upravo u postrojenjima za biogas.
U biogasnim postrojenjima se otpad ne skladišti samo na ekološki prihvatljiv način, već dobija i ekonomsku vrednost – kroz proizvodnju biogasa. Umesto da organski otpad završi na deponijama, gde bi njegovom razgradnjom bili oslobođeni metan i drugi gasovi sa efektom staklene bašte, on može da se koristi kao vredan resurs, čime bi se smanjila količina otpada i neutralisao njegov negativni uticaj na okolinu.
Lidija Zelić, direktorka udruženja „Biogas Srbija“ u „Energiji Sputnjika“ navodi da se prema dostupnim podacima u Srbiji godišnje generiše više od dva miliona tona komunalnog otpada, od čega je veliki deo organskog otpada. On uglavnom završava na deponijama, a zbog malog broja sanitarnih deponija, ova količina otpada predstavlja veliki pritisak na postojeće deponije koje, najčešće, ne mogu da zbrinu otpad na ekološki prihvatljiv način.
Organski otpad je sve ono što se proizvodi na farmama, u fabrikama za preradu voća, povrća, klanicama… i uopšte pri proizvodnji hrane. Transformacija organskog otpada u obnovljivu energiju je potpuno zaokružen proces, bez štetnih viškova.
Postoji ogroman pritisak na deponije koje su zatrpane otpadom, a mi imamo jako malo sanitarnih deponija i samim tim su se postrojenja za biogas iskristalisala kao odličan način zbrinjavanja sveg organskog otpada. Srbija ima zakone koji se tiču menadžmenta otpada, ali možda bi trebalo da se malo rigoroznije sprovode kada je reč o industriji. Što se tiče ostataka iz poljoprivrede, njih nazivamo ostacima jer mogu ponovo da se upotrebe, rekla je Lidija Zelić.
Počeci
Godine 2009. izašao je prvi set mera koji je uredio biogas sektor kod nas, odnosno donet je prvi zakon po kojem su krenula sa radom prva tri biogas postrojenja u Srbiji. Ta postrojenja i dalje rade i, kako kaže Zelić, vrlo su uspešna.
Sledeća uredba doneta je 2013. godine i ona nije bila vrlo atraktivna za investitore. Po toj uredbi nije izgrađeno nijedno biogas postrojenje i tako je bilo sve do 2016. godine, kada je doneta najpovoljnija uredba do sada i po tada ustanovljenoj tarifi su počela sa radom sva biogas postrojenja.
Vetrenjače u Banatu
© Sputnik / Lola Đorđević
Trenutno u Srbiji ima 39 biogas postrojenja i ona rade u punom kapacitetu, a postoji još 79 postrojenja u privrednom statusu povlašćenog proizvođača. Ovo, objašnjava naša sagovornica, znači da su oni aplicirali za rad za proizvodnju električne energije iz biogasa po prethodnoj uredbi iz 2016. godine.
Vetar duva, pravi se struja. Sunce sija, takođe se pravi struja. Međutim, za naša biogas postrojenja je neophodna konkretna sirovina. To je na neki način i prepreka za naše biogas proizvođače, s obzirom na to da se ta vrsta sirovine u Srbiji otkupljuje.
Šta sve spada u biogas materijale
Sva hrana sa isteklim rokom trajanja spada u biogas sirovinu, kao i industrijski otpad, organske frakcije komunalnog otpada, ostaci iz poljoprivrede koji se, za sada, najviše koriste u ovu svrhu. Tek nekoliko postrojenja koristi otpad od hrane iz supermarketa i oni imaju posebne mašine koje otpakuju i sortiraju taj otpad, kako bi ga koristile za proizvodnju biogasa.
Proizvodnja biogasa je najekološkije i najekonomičnije rešenje. Tu se praktično radi razlaganje tog organskog otpada u uslovima bez prisustva kiseonika. To je u potpunosti zaokružen proces. U momentu kada se razloži taj otpad u tim velikim digestorima, generiše se biogas koji ima 50-75 odsto metana, CO2 i drugih elemenata u tragovima. Tu se ne ispuštaju nikakvi gasovi jer se to odvija u hermetički zatvorenim sudovima i u strogo kontrolisanim uslovima. Tako generisan biogas se odvodi na postrojenja gde se proizvodi električna i toplotna energija. Kasnije se sva ta električna energija isporučuje „na mrežu“, odnosno svi biogas operateri predaju energiju EPS-u, dobijajući zauzvrat određenu tarifu, objašnjava Lidija Zelić.
Rafovi sa prehrambenim proizvodima u prodavnici
© Sputnik / Lola Đorđević
Nema potrebe za prirodnim gasom
Srbija je tradicionalno poljoprivredna zemlja sa oko 65 odsto pokrivenosti tla poljoprivrednim površinama. Ukoliko bismo iskoristili samo te ostatke iz poljoprivrede, koji trenutno prave problem u smislu zagađenja, spaljuju se i zbrinjavaju na ekološki neadekvatan način, mogli bismo da dobijemo 500 megavata iz biogasa, tvrdi naša sagovornica. Ukoliko bi sav taj biogas bio prečišćen do nivoa metana, odnosno ukoliko bi se od njega pravio biometan, to bi podmirilo 50 odsto potreba Srbije za prirodnim gasom.
Bez ikakvih preterivanja, mi bismo mogli da podmirimo kompletnu potražnju Srbije za prirodnim gasom i to je strateški vrlo značajno za energetiku Srbije i naravno time rešavamo i veliki ekološki problem. U istoj količini u kojoj bi se iskoristili ti poljoprivredni ostaci, posle procesa proizvodnje biogasa mi dobijamo visokokvalitetno đubrivo koje može da se koristi čak i u organskoj proizvodnji hrane. Korist je velika upravo za poljoprivrednike.
Žetva žita
© Sputnik / Ilья Naйmušin
Vredno đubre
Otpad je, kaže Zelić, vrlo vredan resurs, što je i prvi postulat nečega što se zove cirkularna ekonomija, čiji je biogas najbolji primer. Iz otpada kao vrednog resursa se proizvodi električna energija i to čini zaokružen proces. Nakon svega, ne ostaje nijedan drugi ostatak, osim visokokvalitetnog đubriva koje pospešuje i podržava organsku poljoprivredu.
Biogas je šest puta efikasniji od konverzije primarne u električnu energiju nego što je solarna energija, a četiri puta je efikasniji od vetra. Jednostavno se pravi više struje.
Problem je, objašnjava Lidija Zelić, u tome što u Srbiji postoji samo 10 sanitarnih deponija za čitavu zemlju i što velika količina otpada završava svuda naokolo, pa dolazi do ekoloških katastrofa. Ipak, veruje naša sagovornica, u jednom momentu će sav taj otpad morati negde da se pošalje, pa će ljudi postati svesni biogas postrojenje, njihove praktičnosti i značaja.
Mislim da je veći problem u tome što kod nas još uvek nisu došla na red neka ekološka pitanja koja su zaista goruća. Naš doprinos je što pokušavamo da zagovaramo narativ da biogas postrojenja pre svega rešavaju velike ekološke probleme. Ta proizvodnja električne i toplotne energije samo su posledica ekološkog zbrinjavanja organskog otpada i to bi tako i trebalo da bude, zaključuje Zelić.
