https://lat.sputnikportal.rs/20240616/izbori-za-ep-i-orbanova-koalicija-talas-antimakronizma-zapljuskuje-evropu-1173639543.html
Izbori za EP i Orbanova koalicija: Talas antimakronizma zapljuskuje Evropu
Izbori za EP i Orbanova koalicija: Talas antimakronizma zapljuskuje Evropu
Sputnik Srbija
Da mogu išta da promene, izbori za Evropski parlament verovatno ne bi ni postojali. A ipak, glasajući za poslanike Evropskog parlamenta od 6. do 9. juna... 16.06.2024, Sputnik Srbija
2024-06-16T19:25+0200
2024-06-16T19:25+0200
2024-06-16T19:25+0200
svet
svet
svet – politika
evropska unija (eu)
evropski parlament
viktor orban
emanuel makron
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/06/0a/1173399573_0:154:3093:1893_1920x0_80_0_0_fbe417aa71373dd8edf7ff3a48dedf33.jpg
Vladajuće stranke u ovim su državama, i ne samo u njima, potučene do nogu. Dok je, nasuprot Emanuelu Makronu i Olafu Šolcu, u Mađarskoj, na primer, Viktor Orban opet osvojio natpolovičnu većinu evroposlanika iz te zemlje.(Ne)pouzdani savezniciAli to ne znači i da će iz tog banalnog razloga – dakle, samo zato što su glasači tako glasali – do promene u Evropskoj uniji doći institucionalnim putem.Uostalom, procurela dokumenta pokazala su pre nekoliko godina da je u jednom od prethodnih saziva Evropskog parlamenta najviše poslanika imala grupa ”prijatelja” čoveka koji ni na kakvim izborima nikada nije ni učestvovao, Džordža Soroša, čija je interna lista ”pouzdanih saveznika” u Evropskom parlamentu u sazivu od 2014. do 2019. neočekivano završila na internetu. Pa se ispostavilo tih 226 Soroševih saveznika – svi pobrojani poimence – bilo više nego što je brojala najveća regularna poslanička grupa u Evropskom parlamentu. Što će reći da je ovo neka posebna vrsta demokratije u kojoj birači imaju pravo da glasaju kako god hoće sve dok to nema nikakvog uticaja na onu politiku koja treba da bude sprovedena. Da bi na koncu, kao svojim logičnim ishodom, završila tekućim ratom Kolektivnog zapada protiv Rusije posredstvom Ukrajine.I dok na internet ponovo ne iscuri neka druga lista pouzdanih saveznika Džordža Soroša ili nekog drugog sličnog vlasnika evropske ”demokratije” iz senke, brojevi osvojenih mandata pokazuju da su najveći gubitnici ovih izbora grupe socijaldemokrata, liberala i Zelenih, koje su u odnosu na prethodni saziv Evropskog parlamenta u zbiru izgubile značajnih 7,6 odsto poslaničkih mandata u odnosu na udeo u Evropskom parlamentu koji su imali do sada.Ursula posle UrsuleJedan deo tih glasova prelio se desnom centru – grupi Evropske narodne partije čiji je kandidat aktuelna predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, što će reći da je u onom najvažnijem pogledu pitanja života, smrti i rata protiv Rusije došlo do sasvim beznačajnog efekta prelivanja iz šupljeg u prazno.Te s tim u vezi samo kao malo verovatnu opciju vredi ukazati na mogućnost da naposletku ne bude formirana (ne)principijelna ali zato prirodna koalicija sorošoidnog mejnstrima, koja bi se protezala od socijaldemokrata preko liberala do takozvanih narodnjaka Ursule fon der Lejen.Aktuelna predsednica Evropske komisije, koja se za drugi mandat – nezabeležen u dosadašnjoj praksi – izgleda preporučila netransparentnim dilovima s ”Fajzerom” oko nabavke vakcina za kovid i potpuno transparentnim ratnim huškanjem, kako ukazuje portal ”Politiko”, ”sedi na tankoj većini za koju mnogi očekuju da će se pokazati kao opsena”. Ovo stoga što je pomenuta koalicija, koja ju je podržavala i do sada, osvojila 400 mandata – za većinu je potreban 361 – ali računa se da je oko 10 procenata poslanika iz ove tri grupacije neće podržati.To znači da su u igri, da je podrže, i Zeleni koji su prošli katastrofalno, izgubivši četvrtinu dosadašnjih mandata, ali i italijanska premijerka Đorđa Meloni sa svojom grupom partija (ECR – Evropski konzervativci i reformisti).Tako da bi na kraju moglo da se ispostavi da će najveća prepreka Ursuli fon der Lejen biti aktuelni predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel koji, kako sumnja briselski portal ”Politiko” pozivajući se na sedam EU diplomata, želi da je odstrani iz konkurencije kako bi sam zauzeo njeno mesto. Pa je zbog toga odlučio da je ne pozove 17. juna na neformalnu večeru 27 šefova država i vlada EU članica na kojoj će se odlučivati o kandidatima za vodeće funkcije, uključujući i poziciju predsednika (ili predsednice) Evropske komisije.Ili je to pitanje zapravo već rešeno? Isti izvor iz Brisela, naime, pozivajući se ovog puta na osam diplomata iz Evropske unije, navodi da će Ursula fon der Lejen ponovo biti šefica Evropske komisije, da će umesto Šarla Mišela na čelo Evropskog saveta biti postavljen dugogodišnji portugalski premijer Antonio Košta koji je podneo ostavku na tu funkciju kada je protiv njega pokrenuta istraga zbog korupcije, a da će nova šefica evropske diplomatije postati izrazito ratoborna premijerka Estonije Kaja Kalas.Čekajući novembarNo, sve te zakulisne dvorske igre na stranu, jedna druga vrsta računice pokazuje da bi evroskeptici, kada bi mogli da se ujedine kao što ne mogu, od Đorđe Meloni preko Marin le Pen do Alternative za Nemačku i Viktora Orbana, predstavljali najveći grupaciju u Evropskom parlamentu, sa gotovo 200 poslaničkih mandata.Ali bez obzira na (ne)mogućnost da se to dogodi, najubedljiviji utisak ovih izbora jeste više nego duplo bolji rezultat Marin le Pen u odnosu na Emanuela Makrona koji je zbog toga raspisao vanredne parlamentarne izbore, odnosno AfD-a koji je u Nemačkoj završio na drugom mestu, ispred svake od triju članica vladajuće ”semafor” koalicije socijaldemokrata, liberala i Zelenih. Doda li se tu i uspeh levičara Sare Vagenkneht, koja se podjednako protivi politici ratnog huškanja Ukrajine kao i AfD odnosno Marin Le Pen, zvuči razložno kad glavni urednik francuskog ”Figaroa” Aleksis Breze piše o talasu ”antimakronizma” koji zapljuskuje Evropu, a dobrim delom je izazvan i ratobornom a uz to neuspešnom ukrajinskom politikom ”kolektivnog Makrona”.E, sad, da li će to biti dovoljno za stvaranje transatlantske mirovne koalicije koju priželjkuje mađarski premijer Viktor Orban posle eventualne pobede Donalda Trampa na izborima u Americi u novembru, drugo je pitanje…Kako su glasali građani Evropske unije? Šta su izabrali? I kako će to uticati na politiku Brisela?O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili istoričar Saša Adamović i naučni saradnik Instituta za političke studije dr Dušan Dostanić.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
svet, svet – politika, evropska unija (eu), evropski parlament, viktor orban, emanuel makron, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, analize i mišljenja
svet, svet – politika, evropska unija (eu), evropski parlament, viktor orban, emanuel makron, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, analize i mišljenja
Izbori za EP i Orbanova koalicija: Talas antimakronizma zapljuskuje Evropu
Da mogu išta da promene, izbori za Evropski parlament verovatno ne bi ni postojali. A ipak, glasajući za poslanike Evropskog parlamenta od 6. do 9. juna građani Evropske unije poručili su da nekakvu promenu žele. A pre svega to žele u onim zemljama koje su u Evropskoj uniji kudikamo do znatno ravnopravnije od ostalih, kakve su Francuska i Nemačka.
Vladajuće stranke u ovim su državama, i ne samo u njima, potučene do nogu. Dok je, nasuprot Emanuelu Makronu i Olafu Šolcu, u Mađarskoj, na primer, Viktor Orban opet osvojio natpolovičnu većinu evroposlanika iz te zemlje.
Ali to ne znači i da će iz tog banalnog razloga – dakle, samo zato što su glasači tako glasali – do promene u Evropskoj uniji doći institucionalnim putem.
Uostalom, procurela dokumenta pokazala su pre nekoliko godina da je u jednom od prethodnih saziva Evropskog parlamenta najviše poslanika imala grupa ”prijatelja” čoveka koji ni na kakvim izborima nikada nije ni učestvovao, Džordža Soroša, čija je interna lista ”pouzdanih saveznika” u Evropskom parlamentu u sazivu od 2014. do 2019. neočekivano završila na internetu. Pa se ispostavilo tih 226 Soroševih saveznika – svi pobrojani poimence – bilo više nego što je brojala najveća regularna poslanička grupa u Evropskom parlamentu. Što će reći da je ovo neka posebna vrsta demokratije u kojoj birači imaju pravo da glasaju kako god hoće sve dok to nema nikakvog uticaja na onu politiku koja treba da bude sprovedena. Da bi na koncu, kao svojim logičnim ishodom, završila tekućim ratom Kolektivnog zapada protiv Rusije posredstvom Ukrajine.
I dok na internet ponovo ne iscuri neka druga lista pouzdanih saveznika Džordža Soroša ili nekog drugog sličnog vlasnika evropske ”demokratije” iz senke, brojevi osvojenih mandata pokazuju da su najveći gubitnici ovih izbora grupe socijaldemokrata, liberala i Zelenih, koje su u odnosu na prethodni saziv Evropskog parlamenta u zbiru izgubile značajnih 7,6 odsto poslaničkih mandata u odnosu na udeo u Evropskom parlamentu koji su imali do sada.
Jedan deo tih glasova prelio se desnom centru – grupi Evropske narodne partije čiji je kandidat aktuelna predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, što će reći da je u onom najvažnijem pogledu pitanja života, smrti i rata protiv Rusije došlo do sasvim beznačajnog efekta prelivanja iz šupljeg u prazno.
Te s tim u vezi samo kao malo verovatnu opciju vredi ukazati na mogućnost da naposletku ne bude formirana (ne)principijelna ali zato prirodna koalicija sorošoidnog mejnstrima, koja bi se protezala od socijaldemokrata preko liberala do takozvanih narodnjaka Ursule fon der Lejen.
Aktuelna predsednica Evropske komisije, koja se za drugi mandat – nezabeležen u dosadašnjoj praksi – izgleda preporučila netransparentnim dilovima s ”Fajzerom” oko nabavke vakcina za kovid i potpuno transparentnim ratnim huškanjem, kako ukazuje portal ”Politiko”, ”sedi na tankoj većini za koju mnogi očekuju da će se pokazati kao opsena”. Ovo stoga što je pomenuta koalicija, koja ju je podržavala i do sada, osvojila 400 mandata – za većinu je potreban 361 – ali računa se da je oko 10 procenata poslanika iz ove tri grupacije neće podržati.
To znači da su u igri, da je podrže, i Zeleni koji su prošli katastrofalno, izgubivši četvrtinu dosadašnjih mandata, ali i italijanska premijerka Đorđa Meloni sa svojom grupom partija (ECR – Evropski konzervativci i reformisti).
Tako da bi na kraju moglo da se ispostavi da će najveća prepreka Ursuli fon der Lejen biti aktuelni predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel koji, kako sumnja briselski portal ”Politiko” pozivajući se na sedam EU diplomata, želi da je odstrani iz konkurencije kako bi sam zauzeo njeno mesto. Pa je zbog toga odlučio da je ne pozove 17. juna na neformalnu večeru 27 šefova država i vlada EU članica na kojoj će se odlučivati o kandidatima za vodeće funkcije, uključujući i poziciju predsednika (ili predsednice) Evropske komisije.
Ili je to pitanje zapravo već rešeno? Isti izvor iz Brisela, naime, pozivajući se ovog puta na osam diplomata iz Evropske unije, navodi da će Ursula fon der Lejen ponovo biti šefica Evropske komisije, da će umesto Šarla Mišela na čelo Evropskog saveta biti postavljen dugogodišnji portugalski premijer Antonio Košta koji je podneo ostavku na tu funkciju kada je protiv njega pokrenuta istraga zbog korupcije, a da će nova šefica evropske diplomatije postati izrazito ratoborna premijerka Estonije Kaja Kalas.
No, sve te zakulisne dvorske igre na stranu, jedna druga vrsta računice pokazuje da bi evroskeptici, kada bi mogli da se ujedine kao što ne mogu, od Đorđe Meloni preko Marin le Pen do Alternative za Nemačku i Viktora Orbana, predstavljali najveći grupaciju u Evropskom parlamentu, sa gotovo 200 poslaničkih mandata.
Ali bez obzira na (ne)mogućnost da se to dogodi, najubedljiviji utisak ovih izbora jeste više nego duplo bolji rezultat Marin le Pen u odnosu na Emanuela Makrona koji je zbog toga raspisao vanredne parlamentarne izbore, odnosno AfD-a koji je u Nemačkoj završio na drugom mestu, ispred svake od triju članica vladajuće ”semafor” koalicije socijaldemokrata, liberala i Zelenih. Doda li se tu i uspeh levičara Sare Vagenkneht, koja se podjednako protivi politici ratnog huškanja Ukrajine kao i AfD odnosno Marin Le Pen, zvuči razložno kad glavni urednik francuskog ”Figaroa” Aleksis Breze piše o talasu ”antimakronizma” koji zapljuskuje Evropu, a dobrim delom je izazvan i ratobornom a uz to neuspešnom ukrajinskom politikom ”kolektivnog Makrona”.
E, sad, da li će to biti dovoljno za stvaranje transatlantske mirovne koalicije koju priželjkuje mađarski premijer Viktor Orban posle eventualne pobede Donalda Trampa na izborima u Americi u novembru, drugo je pitanje…
Kako su glasali građani Evropske unije? Šta su izabrali? I kako će to uticati na politiku Brisela?
O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili istoričar Saša Adamović i naučni saradnik Instituta za političke studije dr Dušan Dostanić.
