https://lat.sputnikportal.rs/20240613/spremaju-se-evropski-jastrebovi-za-akciju-protiv-rusije-i-srbije--1173568738.html
Spremaju se evropski jastrebovi za akciju protiv Rusije i Srbije
Spremaju se evropski jastrebovi za akciju protiv Rusije i Srbije
Sputnik Srbija
Ako estonska premijerka Kaja Kalas nasledi Žozepa Borelja na mestu visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku EU, trebalo bi računati da će briselska... 13.06.2024, Sputnik Srbija
2024-06-13T19:48+0200
2024-06-13T19:48+0200
2024-06-13T19:48+0200
svet
svet
svet – politika
kaja kalas
evropska unija (eu)
žozep borelj
ursula fon der lajen
brisel
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/08/18/1160336898_0:0:1639:923_1920x0_80_0_0_4fb9e22872132e18e4fe534a0fde7757.jpg
Ovako nekadašnji diplomata i spoljnopolitički analitičar, dr Zoran Milivojević, komentariše najave da bi predsednica estonske vlade Kaja Kalas mogla da postane šefica evropske diplomatije i na tom mestu zameni Žozepa Borelja.Kao najozbiljnijeg kandidata za Boreljovog naslednika, Kalasovu je pomenuo briselski „Politiko“, koji takođe piše da će najviša mesta u briselskom birokratskom aparatu zadržati i dosadašnja predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, kao i predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola.Od Kalasove sve najgorePrema Milivojevićevim rečima, Kalasova je pripadnik tvrdog zapadnog krila i zato bi trebalo očekivati da sledi onu politiku na Balkanu koja podrazumeva zaokruživanje zapadnih interesa u regionu. To je ista politika za koju se zalaže i tvrdo krilo NATO-a, a to je državnost tzv. Kosova u punom kapacitetu i BiH kao unitarna država, dodaje Milivojević.Logičan izbor za nastavak antiruske politikeKako stvari stoje, potpuno je jasno da će na kadrovsku politiku i budući sastav vrha EU uticati situacija u Ukrajini. Favoriti su oni koji su u potpunosti ukomponovani u zapadnu strategiju u Ukrajini.Kaja Kalas se za Boreljovu naslednicu do sada preporučila tvrdom antiruskom politikom i tvrdim zalaganjem za podršku Ukrajini, tako da nije isključeno da zaista i postane šef evropske diplomatije, s obzirom da će takva politika ostati dominantna i u narednom periodu.Kalasova bi kao visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku u prvom redu imala u vidu podršku Ukrajini u svim strateškim ciljevima Brisela – u prvom redu to je pristupanje Ukrajine i Moldavije Evropskoj uniji. U tom smislu bi ona, prema njegovim rečima, ključnu ulogu u tom procesu. Isto važi i za Moldaviju, odnosno na sve ono što je upereno protiv Rusije, smatra on.Prema pisanju „Politika“, iako mesto visokog predstavnika za spoljne poslove i bezbednost važi kao najneizvesnije, Kaja Kalas se zbog svoje rusofobije smatra kao najpoželjniji kandidat. Kalasova je, pravi izbor geografski, politički i diplomatski, piše „Politiko“, ali ima i onih evropskih lidera koji se pribojavaju da će se previše fokusirati na Rusiju, a zapostaviti druge krizne regione, kao što su Bliski istok i Afrika.EU u žurbi bira funkcionereIako se očekivalo da pregovori oko toga ko će zauzeti čelne briselske pozicije traju mesecima, očekuje se da se evropski lideri oko toga dogovore već 17. juna na neformalnom samitu. Razlog tome je, kako piše „Politiko“, oslabljena pozicija predsednika Francuske, Emanuela Makrona nakon poraza njegove opcije na evropskim parlamentarnim izborima.Takođe, Makron je raspisao parlamentarne izbore u Francuskoj, pa se takođe očekuje da njegova pažnja bude više usmerena na tu stranu. Takođe, smatra se da Brisel sebi ne može da priušti mnogo vremena za cenkanje oko funkcija, s obzirom da se na ukrajinskom frontu stvari ne razvijaju baš najpovoljnije po Zapad, kao i činjenica da na američkim predsedničkim izborima Donald Tramp ima veoma velike šanse da pobedi.I dok je dogovor oko Fon der Lajenove, Metsole i Kalasove prošao relativno lako, koplja se lome oko toga ko će naslediti Šarla Mišela na mestu predsednika Evropske komisije. Na funkciji nominalnog šefa evropske naddržave mogli bi se naći bivši portugalski premijer Antonio Košta ili predsednica danske vlade Mete Frederiksen.Portugalac važi za favorita, međutim, njegove šanse ugrožava korupcionaški skandal, zbog koga je u novembru prošle godine morao da podnese ostavku. Košta je omiljen među evropskim političarima, voli ga i Makron, koji sa njim, kako je rekao jedan neimenovani francuski diplomata, vodi intelektualne rasprave.Formalni dogovor oko toga ko će se naći na najvišim funkcijama u Briselu, prema pisanju „Politika“, evropski lideri će se dogovoriti na samitu 27. i 28. juna, a Ursula fon der Lajen bi mogla da postane novi/stari šef Evropske komisije na glasanju u Evropskom parlamentu 18. jula.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20240613/nemacka-vise-nema-patriota-za-ukrajinu-1173552720.html
brisel
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
svet, svet – politika, kaja kalas, evropska unija (eu), žozep borelj, ursula fon der lajen, brisel
svet, svet – politika, kaja kalas, evropska unija (eu), žozep borelj, ursula fon der lajen, brisel
Spremaju se evropski jastrebovi za akciju protiv Rusije i Srbije
Ako estonska premijerka Kaja Kalas nasledi Žozepa Borelja na mestu visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku EU, trebalo bi računati da će briselska birokratija postati zastupnik tvrde zapadne politike prema Balkanu. To podrazumeva da će se EU zalagati za zaokruživanje kosovske državnosti i unitarizaciju BiH.
Ovako nekadašnji diplomata i spoljnopolitički analitičar, dr Zoran Milivojević, komentariše najave da bi predsednica estonske vlade Kaja Kalas mogla da postane šefica evropske diplomatije i na tom mestu zameni Žozepa Borelja.
Kao najozbiljnijeg kandidata za Boreljovog naslednika, Kalasovu je pomenuo briselski „Politiko“, koji takođe piše da će najviša mesta u briselskom birokratskom aparatu zadržati i dosadašnja predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, kao i predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola.
Prema Milivojevićevim rečima, Kalasova je pripadnik tvrdog zapadnog krila i zato bi trebalo očekivati da sledi onu politiku na Balkanu koja podrazumeva zaokruživanje zapadnih interesa u regionu. To je ista politika za koju se zalaže i tvrdo krilo NATO-a, a to je državnost tzv. Kosova u punom kapacitetu i BiH kao unitarna država, dodaje Milivojević.
„Njeno posredovanje u dijalogu između Beograda i Prištine može se već sada definisati kao puna podrška zapadnim interesima i ciljevima u nastupu spoljnopolitičke službe EU, ukoliko ona dođe na to mesto“, ističe on.
Logičan izbor za nastavak antiruske politike
Kako stvari stoje, potpuno je jasno da će na kadrovsku politiku i budući sastav vrha EU uticati situacija u Ukrajini. Favoriti su oni koji su u potpunosti ukomponovani u zapadnu strategiju u Ukrajini.
„U tom smislu i kandidatura Kaje Kalas je logična posledica takvog pristupa. Pošto ukrajinska politika dominira u nastupu Zapada, a EU u tome ima, rekao bih, važnu i vodeću ulogu, to je i kandidatura nekoga iz kruga zemalja koje su najoštrije u antiruskoj politici sasvim logična posledica. Tu su, u prvom redu, Poljska i baltičke države, takozvano „istočno krilo“, koje je oslonac zapadne politike vezano za Ukrajinu i protiv je Rusije“, objašnjava Milivojević.
Kaja Kalas se za Boreljovu naslednicu do sada preporučila tvrdom antiruskom politikom i tvrdim zalaganjem za podršku Ukrajini, tako da nije isključeno da zaista i postane šef evropske diplomatije, s obzirom da će takva politika ostati dominantna i u narednom periodu.
„Zapad od te politike neće odustati, posebno što se stvari i na frontu nepovoljno razvijaju, a to je jedna od okosnica zapadne strategije kada je reč o Evropi, kada je reč o suprotstavljanju kolektivnom Jugu, pre svega Rusiji i Kini. Tako da to treba očekivati“, dodaje Milivojević.
Kalasova bi kao visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku u prvom redu imala u vidu podršku Ukrajini u svim strateškim ciljevima Brisela – u prvom redu to je pristupanje Ukrajine i Moldavije Evropskoj uniji. U tom smislu bi ona, prema njegovim rečima, ključnu ulogu u tom procesu. Isto važi i za Moldaviju, odnosno na sve ono što je upereno protiv Rusije, smatra on.
Prema pisanju „Politika“, iako mesto visokog predstavnika za spoljne poslove i bezbednost važi kao najneizvesnije, Kaja Kalas se zbog svoje rusofobije smatra kao najpoželjniji kandidat. Kalasova je, pravi izbor geografski, politički i diplomatski, piše „Politiko“, ali ima i onih evropskih lidera koji se pribojavaju da će se previše fokusirati na Rusiju, a zapostaviti druge krizne regione, kao što su Bliski istok i Afrika.
EU u žurbi bira funkcionere
Iako se očekivalo da pregovori oko toga ko će zauzeti čelne briselske pozicije traju mesecima, očekuje se da se evropski lideri oko toga dogovore već 17. juna na neformalnom samitu. Razlog tome je, kako piše „Politiko“, oslabljena pozicija predsednika Francuske, Emanuela Makrona nakon poraza njegove opcije na evropskim parlamentarnim izborima.
Takođe, Makron je raspisao parlamentarne izbore u Francuskoj, pa se takođe očekuje da njegova pažnja bude više usmerena na tu stranu. Takođe, smatra se da Brisel sebi ne može da priušti mnogo vremena za cenkanje oko funkcija, s obzirom da se na ukrajinskom frontu stvari ne razvijaju baš najpovoljnije po Zapad, kao i činjenica da na američkim predsedničkim izborima Donald Tramp ima veoma velike šanse da pobedi.
I dok je dogovor oko Fon der Lajenove, Metsole i Kalasove prošao relativno lako, koplja se lome oko toga ko će naslediti Šarla Mišela na mestu predsednika Evropske komisije. Na funkciji nominalnog šefa evropske naddržave mogli bi se naći bivši portugalski premijer Antonio Košta ili predsednica danske vlade Mete Frederiksen.
Portugalac važi za favorita, međutim, njegove šanse ugrožava korupcionaški skandal, zbog koga je u novembru prošle godine morao da podnese ostavku. Košta je omiljen među evropskim političarima, voli ga i Makron, koji sa njim, kako je rekao jedan neimenovani francuski diplomata, vodi intelektualne rasprave.
Formalni dogovor oko toga ko će se naći na najvišim funkcijama u Briselu, prema pisanju „Politika“, evropski lideri će se dogovoriti na samitu 27. i 28. juna, a Ursula fon der Lajen bi mogla da postane novi/stari šef Evropske komisije na glasanju u Evropskom parlamentu 18. jula.
