https://lat.sputnikportal.rs/20240613/neverovatno-otkrice-na-marsu-pronadjen-led-na-najvisim-vulkanima-suncevog-sistema-1173516523.html
Neverovatno otkriće na Marsu: Pronađen led na najvišim vulkanima Sunčevog sistema
Neverovatno otkriće na Marsu: Pronađen led na najvišim vulkanima Sunčevog sistema
Sputnik Srbija
Na ekvatoru Marsa, „tropskom“ regionu ove planete, prvi put je otkrivena smrznuta voda. Otkriće bi moglo biti ključno za saznanja o tome gde na Marsu ima vode i... 13.06.2024, Sputnik Srbija
2024-06-13T14:57+0200
2024-06-13T14:57+0200
2024-06-13T14:57+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
mars
svemir
astronomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/05/0a/1172051880_0:225:1024:801_1920x0_80_0_0_3e695326faf168f2a16131b054e2aeba.jpg
Za smrznutu vodu na Marsu znamo oko 200 godina, jer se polarne ledene kape Crvene planete mogu videti teleskopima. Ali, do sada smo mislili da je nemoguće da se led zadrži na području toplijeg ekvatora.Mars, naime, nije poput naše planete i ima geološke i atmosferske specifičnosti zbog kojih led ne može dugo da „preživi“ izloženost Suncu. Zato se najveći deo smrznute vode i nalazi pod tlom. Led na površini zbog sunčeve gornje linije i retke atmosfere brzo sublimira, direktno prelazi iz čvrstog stanja u gasovito, a samo je na polovima Crvene planete dovoljno hladno da se zadrži tokom cele godinu. Zato ne čudi iznenađenje naučnika kada su uočili mraz na ekvatoru, najtoplijoj oblasti Marsa.„Nismo mislili da je moguće“Mraz su snimile dve letelice Evropske svemirske agencije (ESA); prvo EkoMars Trejs Gas Orbiter (TGO), koji je na Mars stigao 2016. godine, a zatim i Mars Ekspres, koji Crvenu planetu posmatra iz orbite od 2003. godine.Letelice su uočile mraz u regionu Tarsis, najvećem vulkanskom području na Marsu, gde se nalazi 12 velikih vulkana. Među njima je i Olimp Mons, najviši vulkan na Marsu, ali i najveća kota u Sunčevom sistemu. Visok je 29,9 kilometara, ili 2,5 puta viši od Mont Everesta, najviše planine na Zemlji.On je objasnio zašto smo tek sada otkrili mraz na ekvatoru Crvene planete."Prvo, bila nam je potrebna svemirska letelica u orbiti koja nam omogućava da posmatramo lokaciju u ranim jutarnjim satima. Mars Ekpres i TGO imaju takve orbite, ali to nije slučaj sa mnogim drugim letelicama. Drugo, mraz se na ekvatoru uglavnom formira tokom hladnijih godišnjih doba, tako da se ne može primetiti u svakom trenutku“, rekao je Adomas."Slučajno smo tražili mraz u blizini ekvatora u okviru drugog istraživanja. Nismo očekivali da ćemo ga pronaći na vrhovima vulkana", dodao je on. Akumulacije mraza se pojavljuju samo nekoliko sati pri izlasku sunca, a zatim ispare. Led je neverovatno tanak, debljine ljudske kose, ali pokriva ogromnu površinu vulkana. Ako bismo ga istopili, mogli bismo da napunimo oko 60 olimpijskih bazena. Čini se da voda u ekvatorijalnom regionu Crvene planete svakodnevno cirkuliše između čvrstog stanja na površini i gasovitog stanja u atmosferi, piše portal Spejs kom.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, mars, svemir, astronomija
nauka i tehnologija, mars, svemir, astronomija
Neverovatno otkriće na Marsu: Pronađen led na najvišim vulkanima Sunčevog sistema
Na ekvatoru Marsa, „tropskom“ regionu ove planete, prvi put je otkrivena smrznuta voda. Otkriće bi moglo biti ključno za saznanja o tome gde na Marsu ima vode i kako se razmenjuje između atmosfere Crvene planete i njene površine, što bi moglo biti jako važno za buduće misije sa posadom.
Za smrznutu vodu na Marsu znamo oko 200 godina, jer se polarne ledene kape Crvene planete mogu videti teleskopima. Ali, do sada smo mislili da je nemoguće da se led zadrži na području toplijeg ekvatora.
Mars, naime, nije poput naše planete i ima geološke i atmosferske specifičnosti zbog kojih led ne može dugo da „preživi“ izloženost Suncu. Zato se najveći deo smrznute vode i nalazi pod tlom. Led na površini zbog sunčeve gornje linije i retke atmosfere brzo sublimira, direktno prelazi iz čvrstog stanja u gasovito, a samo je na polovima Crvene planete dovoljno hladno da se zadrži tokom cele godinu. Zato ne čudi iznenađenje naučnika kada su uočili mraz na ekvatoru, najtoplijoj oblasti Marsa.
„Nismo mislili da je moguće“
Mraz su snimile dve letelice Evropske svemirske agencije (ESA); prvo EkoMars Trejs Gas Orbiter (TGO), koji je na Mars stigao 2016. godine, a zatim i Mars Ekspres, koji Crvenu planetu posmatra iz orbite od 2003. godine.
Letelice su uočile
mraz u regionu Tarsis, najvećem vulkanskom području na Marsu, gde se nalazi 12 velikih vulkana. Među njima je i Olimp Mons, najviši vulkan na Marsu, ali i najveća kota u Sunčevom sistemu. Visok je 29,9 kilometara, ili 2,5 puta viši od Mont Everesta, najviše planine na Zemlji.
"Mislili smo da je nemoguće da se mraz formira oko Marsovog ekvatora, jer sunčeva svetlost i tanka atmosfera izazivaju relativno visoke temperature i na površini i na vrhovima planina. Situacija nije ista kao na Zemlji, gde na velikim visinama imamo sneg ", rekao je planetarni geolog Adomas Valantinas sa Univerziteta Braun u SAD.
On je objasnio zašto smo tek sada otkrili mraz na ekvatoru Crvene planete.
"Prvo, bila nam je potrebna svemirska letelica u orbiti koja nam omogućava da posmatramo lokaciju u ranim jutarnjim satima. Mars Ekpres i TGO imaju takve orbite, ali to nije slučaj sa mnogim drugim letelicama. Drugo, mraz se na ekvatoru uglavnom formira tokom hladnijih godišnjih doba, tako da se ne može primetiti u svakom trenutku“, rekao je Adomas.
"Slučajno smo tražili mraz u blizini ekvatora u okviru drugog istraživanja. Nismo očekivali da ćemo ga pronaći na vrhovima vulkana", dodao je on. Akumulacije mraza se pojavljuju samo nekoliko sati pri izlasku sunca, a zatim ispare. Led je neverovatno tanak, debljine ljudske kose, ali pokriva ogromnu površinu vulkana. Ako bismo ga istopili, mogli bismo da napunimo oko 60 olimpijskih bazena. Čini se da voda u ekvatorijalnom regionu Crvene planete svakodnevno cirkuliše između čvrstog stanja na površini i gasovitog stanja u atmosferi,
piše portal Spejs kom.
