Postavljanjem Mila na funkciju u NATO, Zapad spasava omiljenog klijenta ali nastavlja da cepa DPS
© Sputnik / Stringer
Pratite nas
Sve vreme od poraza na izborima 30. avgusta 2020. postojala je dilema kako će Zapad reagovati na politički pad Mila Đukanovića – da li će biti još jedan od zapadnih saveznika koji je kad mu je istekao rok trajanja pušten niz vodu, ili će ga u znak zahvalnosti sačuvati, kaže za Sputnjik istoričar Bogdan Živković.
U toku je priprema inicijative za kandidovanje Mila Đukanovića za zamenika generalnog sekretara NATO, pišu turski mediji pozivajući se na saznanja iz visokih diplomatskih izvora iz nekoliko članica Alijanse.
Iza te inicijative, kako se navodi, do sada stoji devet članica Alijanse. Među njima je i Turska. To je objavio turski portal Firtina Haber, koji u tekstu ističe da bi kandidat iz Istočne Evrope imao dobre šanse i da bi to bila svojevrsna poruka samog NATO-a.
Dilema: Zapad pušta Đukanovića niz vodu ili ga iz zahvalnosti spasava
Neobično je što je Zapad 30. avgusta 2020. prihvatio rezultate izbora pošto je 2013. godine podržao nedemokratske i autoritarne poteze Đukanovića, kad je izbornom krađom Filip Vujanović postao predsednik umesto Miodraga Lekića kad Crna Gora još uvek nije bila članica NATO, dodaje Živković.
Zato je očigledno, da je u vreme kad je Đukanović još uvek bio važan da bi uveo Crnu Goru u NATO, Zapad bio spreman da mu dozvoli manipulacija, a nije 2020. godine.
„Ne zaboravimo da je pobeda 2020. bila tesna i da bi Đukanović, ako je hteo da vrši izborne manipulacije, da je imao podršku Zapada, verovatno uspeo u tome. U tom smislu, Đukanović je 2020. bio pušten niz vodu i nije imao podršku da vrši izborne manipulacije. Činjenica je i da su svi procesi protiv ljudi iz Đukanovićevog režima, visokog ranga poput Vesne Medenice, bazirani na dokazima koji dolaze od zapadnih obaveštajnih službi. Vidimo da Zapad očigledno pušta da nove vlasti hapse i pokreću procese protiv nekih ljudi iz Đukanovićevog režima i postavlja se logično pitanje: Da li će Zapad ići i do Đukanovića? Da li će pustiti Đukanovića niz vodu i da li će neke dokaze koje ima dati crnogorskim vlastima da se pokrene proces?“
Panika, nemoć i strah
To je išlo do te mere da su Podgoricom kružile glasine da će Đukanović biti uhapšen i tad je nastao „čuveni intervju“ u kom je govorio o krvnoj osveti kao institutu crnogorskog društva u kom se videla panika, nemoć i strah da će zaista biti uhapšen, dodaje Živković.
Do pre nekoliko dana postojale su indicije da se Đukanoviću sprema hapšenje zbog čega se i DPS žalio Zapadu jer je postojala panika i u samom DPS-u da gube podršku Zapada i da se možda ide i na hapšenje Đukanovića, ističe Živković.
Zapad spasava Mila ali cepa DPS?
Međutim, ova vest govori o tome da je Zapad možda ipak odlučio da spasi Đukanovića na jedan elegantan način čineći ga funkcionerom NATO, što znači da neće imati nikakvu stvarnu moć ali će ga zaštiti jer niko u Crnoj Gori neće hapsiti visokog funkcionera NATO, smatra Živković.
„Tako da mi ne znamo šta to znači. Uz to, moramo podvući još jednu stvar – u Crnoj Gori postoje glasine, a to je potvrdio i sam Duško Marković, da će se DPS pocepati i teško mi je da poverujem da se to radi bez odobrenja Zapada. I sada u moru tih vesti mi ne možemo da shvatimo da li je Zapad odlučio da spase Đukanovića, ili je ovo možda neka lažna vest koja bi umirila Đukanovića Ali u svakom slučaju nam preostaje da čekamo šta će se dalje desiti. Ovo je neka vest koja je izašla u turskoj štampi i još uvek je nepouzdana, tako da sa sigurnošću ne možemo da tvrdimo da li Đukanović ide ka političkoj penziji u zatvoru, ili će ga spasiti Zapad.“
Živković dodaje da je siguran da ako Đukanović bude izabran za zamenika generalnog sekretara NATO da bi to značilo da neće završiti u zatvoru i da će kriminalni deo njegove političke prošlosti zauvek ostati zatrpan.
NATO je Milov veliki dužnik
Đukanovićeva saradnja sa Zapadom počinje odvajanjem od Slobodana Miloševića i tad je postao njihova važan unutrašnji saveznik u rušenju Miloševića, što je bio strateški interes NATO, podseća Živković. A kontakti Mila Đukanovića sa NATO tokom agresije na SRJ, koji bi se mogli nazvati veleizdajničkim, dosta su pomogli alijansi i u vojnom smislu.
„Onda dolazimo do pitanja nezavisnosti Crne Gore a to je još jedan strateški interes Zapada, zato što je Srbija na taj način odsečena od mora, a na neki način i Rusija. I konačno imamo ulazak u NATO što je Đukanović izveo na nedemokratski način i samo je on u Crnoj Gori mogao to izvesti kroz svoju autoritarnu vladavinu. Na taj način je i Severni Mediteran zaokružen i pod potpunom kontrolom NATO. Crnogorci su skloni u preterivanju i davanju preterane važnosti sebi i svojoj državi, ali u ovom smislu ja zaista mislim da Crna Gora ima strateški značaj zbog tog parčeta mora“
Milo u zatvoru – loša poruka za klijente Zapada
NATO će spasavati Đukanovića dok god on bude imao neku upotrebnu vrednost i dokle god im je više od koristi nego što im nanosi štetu, smatra Živković. Ipak, postoje stvari koje ne znamo i nećemo ih u potpunosti saznati, pre svega reč je o umešanosti Đukanovića i njegovog režima u međunarodnu trgovinu drogom i cigaretama.
Zaista bi bilo neobično da taj „biznis“ na globalnom nivou nije na neki način politički kontrolisan i da je sve što je radio Đukanović radio sa dozvolom Zapada. To pre svega znamo iz memoara bivšeg američkog ambasadora Vilijama Montgomerija koji je potvrdio da je posao sa cigaretama bio neka nagrada za Đukanovića.
„U samom crnogorskom društvu čini se da je upotreba DPS-a sve manje potrebna Zapadu, da postoji neki konsenzus i da čak ni srpske partije ne dovode u pitanje članstvo Crne Gore u NATO, što je jedan pragmatičan i realan stav i nemam ništa protiv toga. To je samo dokaz da im Đukanović na unutrašnjem planu više nije potreban. Ali Đukanović u zatvoru bi bio negativna poruka za sve zapadne klijente u Evropi, jer bi Đukanović u zatvoru bio još jedan dokaz ciničnog američkog imperijalizma – u trenutku kad im niste potrebni završićete u zatvoru. Tako da bi možda jedini interes NATO bio da ostavi Đukanovića na slobodi i da svim svojim klijentima na Balkanu i šire u Evropi pošalje poruku da se isplati biti klijent Vašingtona“, zaključio je Živković.
Pogledajte i:
