Težak šamar: Krah vodećih lidera Evropske unije
© Tanjug / AP/Michael Probst
Pratite nas
Odgovor na pitanje zašto su najvažniji evropski lideri izgubili izbore za Evropski parlament i time izgubili i legitimitet je jednostavan – građani EU su procenili da su njihove politike pogrešne za države koje vode. Rezultati pokazuju da u novonastalim geopolitičkim okolnostima vlade nisu našle prave odgovore na pitanja koja muče njihove građane.
Ovako politikolog Dušan Gujaničić iz Instituta za političke studije i nekadašnji urednik spoljnopolitičke rubrike lista „Politika“ Žarko Rakić sumiraju rezultate izbora za Evropski parlament (EP) na kojima su političke opcije koje predvode francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc neslavno prošle.
Makronova stranka „Preporod“ izbore je završila kao druga, ali sa duplo manje osvojenih glasova (15,2 odsto) u odnosu na glavnog konkurenta, Nacionalno okupljanje koje predvodi Marin Lepen (oko 32 odsto glasova). Sa druge strane Rajne, vladajući nemački socijaldemokrati kancelara Olafa Šolca osvojili su treće mesto, iza koalicije hrišćanskih demokrata (CDU/CSU) i, što je možda i najvažnije, drugoplasirane Alternative za Nemačku (AfD). Dramatične gubitke na izborima za EP doživeli su i drugi članovi Šolcove „semafor koalicije“, Liberali i Zeleni.
Krpljenje političkih rupa
I dok je Makron odlučio da raspusti nacionalnu skupštinu i raspiše nove parlamentarne izbore, još nije jasno da li će i Nemačka krenuti istim putem.
Prema Rakićevom mišljenju, pragmatičnim Nemcima izbori nisu prioritet, već će Šolc i koalicioni partneri pokušati da zakrpe rupe koje su napravili, za šta je, kako smatra, najodgovornija agresivna politika Zelenih.
„Prvi izveštaji iz baze Socijaldemokrata govore o tome da oni žele da Šolc podvuče crtu i prestane da više pravi ustupke i kompromise zato što to očigledno šteti stranci“, navodi Rakić.
Za veliki debakl nemačkih Zelenih, koji su dobili čak deset odsto manje glasova nego na prošlim izborima, odgovorna je njihova osionost prema biračima. Tako je aktuelna nemačka ministarka inostranih poslova Analena Berbok dozvolila sebi da izjavi kako je baš briga šta birači misle.
„Evo, hajde da joj sada postavimo pitanje da li ju je sada briga šta misle birači? Očigledno je da Zeleni nisu hteli da odstupe od agresivnih stavova u spoljnoj politici, ali posebno i kada je reč o ekologiji. To je najskuplja moguća investicija, ne daje uvek rezultate. U spoljnoj politici Nemačka ne odlučuje samostalno tako da su birači, čim su mogli da odlučuju samostalno rekli šta misle o odsustvu suvereniteta u vladajućoj koaliciji“, kaže naš sagovornik.
Težak šamar za Makrona
Kako navodi Dušan Gujaničić, rezultati izbora za EP u velikoj meri potvrdili su predviđanja o daljem rastu desnice, kako one tradicionalne, tako i ove nove, „tvrde“. To pokazuje da vlade nisu uspele da nađu prave odgovore na pitanja koja muče građane EU, kao što su migrantsko pitanje, svakodnevna bezbezdnost, rast cene energenata i pad životnog standarda.
Što se tiče odluke Emanuela Makrona da posle izbornog neuspeha raspusti Nacionalnu skupštinu, Gujaničić napominje da se radi o zahtevu koji opozicija ističe već više meseci. U skupštini, Makronova politička opcija nije imala stabilnu parlamentarnu većinu, već vlada zavisila od glasova desnog centra.
„Bio je značajno oslabljen u prethodnom periodu protestima na ulici i padom popularnosti i ovi evropski izbori došli su mu kao politički šamar, jer kada šef države i njegova stranka osvoje svega petnaest odsto na izborima, to je zaista težak politički udarac. U tom smislu njegova odluka može delovati logično“, ističe Gujaničić.
Raspuštanje Nacionalne skupštine nije mehanizam koji se često primenjuje u Francuskoj. Radi se o prvom takvom potezu u 21. veku – prethodni put skupštinu je raspustio nekadašnji predsednik Žak Širak 1997. i tada je njegova stranka izgubila izbore – Francuska je ušla u period kohabitacije – Širak, koji je prevodio desnicu delio je vlast sa premijerom Lionelom Žospenom iz redova Socijalista, dodaje on.
Izbori su zakazani za dvadesetak dana, tako da se izborna kampanja nastavlja, a Marin Lepen i njena stranka Nacionalno okupljanje jahaće na talasu uspeha na evropskim izborima.
Ni sada nije isključena kohabitacija jer teško je poverovati da će Makron moći da stvori parlamentarnu većinu nakon izbora. Levica, koja je na evropskim izborima ostvarila korektan rezultat napraviće koaliciju, a videćemo da li će se i desnica ujediniti.
„Takvi pozivi već postoje od strane Marion Marešal, bratanice Marin Lepen. Videćemo da li će do toga doći. Koaliciona kultura nije u Francuskoj toliko izražena, za razliku od Nemačke, i koalicije se ne sklapaju baš tako lako. Ali, s obzirom da deluje da niko nema mogućnost formiranja stabilne većine ne isključujem nova iznenađenja, pa i novu kohabitaciju“, objašnjava Gujaničić.
Šta će biti sa Ursulom
S obzirom da je Evropska narodna partija osvojila najviše glasova (184 od 750 poslaničkih mesta), budućnost Ursule fon der Lajen na mestu predsednice Evropske komisije (EK) izgleda sigurno – rezultate je dočekala sa pobedničkim izrazom lica. Međutim, nije samo EP taj koji odlučuje ko će biti na čelu izvršnog organa EU; pitaju se o tome i drugi, pre svega Evropski savet.
Ipak, Rakić, kako kaže, nije siguran da će dosadašnja predsednica EK i ostati na tom mestu, jer, iako je bila izbor tradicionalne desnice, kada je izabrana imala je bezrezervnu podršku tadašnje nemačke kancelarke Angele Merkel, koju sada nema.
„Uz to, njeni potezi su često bili veoma kritikovani jer su udarali na suverenitet država. Pokazala se kao veoma loša u vreme Kovida, čak se iz tog perioda vuku i neke istrage protiv nje. Mislim da nije briljirala na mestu na kome se sada nalazi. Međutim, ne isključujem mogućnost da ostane na mestu predsednice EK, ali značajno oslabljena. Nacionalne vlasti na svakom koraku pokušaće da suzbiju uticaj Brisela“, smatra Rakić.
Težak Makronov poraz će koristiti Ursuli fon der Lajen, jer su njihove političke opcije različite – dok Fon der Lajenova pripada konzervativcima, Makronova stranka pripada liberalima, objašnjava Gujaničić.
„Makron je u svakom slučaju ovako teškim porazom izgubio značajan deo uticaja na formiranje buduće evropske politike. On je, kao ipak inteligentan čovek, verovatno toga i svestan. Do skoro se pominjala kandidatura Marija Dragija kao čoveka koji je blizak sa Makronom. Posle svega, ostaje veliko pitanje koliko će Makron moći da efektivno utiče na izbor predsednika EK, pošto mislim da ima pametnijeg posla u domaćem dvorištu“, navodi on.
S obzirom da se ne vidi protivkandidat Ursuli fon der Lajen, ne bi iznenadilo da nastavi sa poslom i u narednom mandatu, dodaje Gujaničić.
Rakić dodaje još jedan momenat koji ide u prilog fon der Lajenovoj – vreme, jer je prvo zasedanje novog EP zakazano za 16. juni, te se nema vremena za kalkulacije i druge kandidate, kao što su Dragi ili grčki premijer Kirjakos Micotakis.
„Imam utisak da će gospođa fon der Lajen ostati na položaju na talasu nemenjanja onoga što imamo“, zaključuje Rakić.
