Da podvučemo crtu: NATO sproveo ekocid nad Srbijom - duplo povećan broj obolelih od raka
© Foto : Sputnjiku ustupila arhiva Narodnog muzeja Niš / Niš posle bombardovanja 1999. godine
Pratite nas
Na osnovu istraživanja naučnika uspeli smo, nažalost samo trudom pojedinaca, a ne kolektivnim naporom društva, da dokažemo da postoje određene posledice uticaja ratnih dejstava i zagađenja proisteklih iz njih na zdravlje ljudi, kaže za Sputnjik prof. dr Aleksandar Ćorac, specijalista preventivne medicine.
A to je dokazano na osnovu istraživanja naučnika koji se bave fizičkom hemijom, hemijom, biologijom, medicinom, kao i na osnovu rezultata Instituta Vinča i Vojske Srbije u čišćenju zaostalih projektila na mestima ratnih dejstava, dodaje Ćorac.
I rođeni posle rata mogu trpeti posledice NATO agresije
Povodom obeležavanja 25 godina od usvajanja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, Inicijativa za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja Srbije 1999. godine, čiji je Ćorac član, predstavila je javnosti Deklaraciju o potrebnim merama sanacije posledica NATO agresije na SR Jugoslaviju.
Ćorac smatra da srpsko društvo ne reaguje na posledice NATO agresije na adekvatan način i zato je Inicijativa pre šest godina u dogovoru sa četiri ministarstva – zdravlja, zaštite životne sredine, prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstva odbrane, pokrenula međuresorno radno telo koje je trebalo da ispita posledice.
„Pošto smo videli da rezultata rada tog tela kao i rezultata rada društva na ispitivanju posledica rata nema, smatrali smo da je neophodno da se jednom ovakvom Deklaracijom obratimo svim faktorima koji u ovom društvu znače. Od nosioca vlasti, preko javnosti, posebno mladih ljudi koji nekako 25 godina posle taj rat doživljavaju kao daleku prošlost. A nesvesni su toga da čak i oni koji su rođeni posle rata mogu da trpe posledice svih tih zagađenja.“
Gore od osiromašenog uranijuma
U javnosti se najčešće pominje zagađenje osiromašenim uranijumom i činjenica je da je to jedan od bitnijih faktora zagađenja, međutim to zagađenje se sa druge strane zloupotrebljava da bi se posledice rata zloupotrebljavale, dodaje Ćorac.
U toj raspravi zaboravljaju se svi drugi izvori zagađenja – dioksini, furani, policiklični aromatični ugljovodonici, razni organski spojevi, piralen itd. čije posledice po životnu sredinu i zdravlje još gore nego što su posledice delovanja osiromašenog uranijuma, ističe Ćorac.
Prof. dr Aleksandar Ćorac, specijalista preventivne medicine
© Foto : Medija centar, Beograd
Želja Inicijative je da Deklaracijom ukaže na sve to i aktuelizuje tu temu, kao i da pokuša da kao grupa stručnih lica da svoj doprinos tome da ovaj narod i ova država shvate da iako je 25 godina prošlo, posledice postoje i da i dalje deluju na zdravlje ljudi, naglašava Ćorac.
„Ali ono što je ključno da i 25 godina posle rata mi možemo i imamo naučnu metodologiju da dokažemo kakvo je zagađenje bilo i da dokažemo koje su posledice na zdravlje i još, što je za nas kao društvo ključno, da smanjimo rizike, zaštitimo životnu sredinu i zdravlje ljudi koji ovde žive.“
NATO nad Srbijom sproveo ekocid
Samo na osnovu epidemioloških podataka kao zaključak proizilazi da je nad Srbijom sproveden ekocid, kao i da je značajno porasla neplodnost kod muškog stanovništva i zato Inicijativa želi da se sprovedu istraživanja koja će to potvrditi ili opovrgnuti, dodaje Ćorac.
Posle NATO agresije značajno se uvećalo oboljevanje od onkoloških oboljenja i autoimunih bolesti, a sterilitet kod muškaraca je eksplodiralo, naglašava Ćorac.
„Postoje stvari za koje je apsolutno dokazano da su posledica ratnih dejstava. Kolege sa VMA, profesorica Branka Đurović i kolege koje su zajedno s njom istraživale tu tematiku, dokazale su posledice na decu vojnih lica koja su bila izložena ratnim dejstvima. Utvrđeno je da su kod dece postojale malformacije (deformiteti) stopala. Da je više malformacija stopala kod dece vojnih lica koja su rođena nakon rata nego kod dece vojnih lica rođenih pre rata. Naš cilj je da adekvatnom metodologijom i za druge stvari dokažemo. I ne samo da dokažemo sad, trenutno stanje, nego da utvrdimo šta nam je činiti, koji je to predlog mera, aktivnosti koje treba da preduzmemo da rizik u životnoj sredini smanjimo i da posledice po zdravlje stanovništva minimizujemo.
Dokazano enormno zagađenje Srbije
Ćorac napominje da su dokazane posledice rata po životnu sredinu, a to je dokazalo i merenje grčkih kolega, kao i merenje piralena na mestu izlivanja. Na osnovu merenja aerozagađenja u Grčkoj nastalog za vreme rata, matematički je dokazano da je ono došlo delom iz Pančeva, a delom iz južne Srbije.
Čak su kolege iz Grčke posle desetak godina nakon rata objavile rad kojim su to dokazale, ističe Ćorac.
Takođe, veterinari su našli na terenima različite malformacije kod stoke, a ginekolozi malformacije kod trudnoća i sve to dokazuje da je zagađenje bilo je enormno, zaključio je Ćorac.
Grujičić: Udvostručen broj obolelih od raka
Direktorka Instituta za radiologiju i onkologiju Srbije dr Danica Grujičić izjavila je da statistička analiza broja slučajeva malignih bolesti za dvadesetogodišnji period od 1999. do 2018. pokazuje statistički značajan rast novoobelelih od malignih bolesti svake godine, kao i porast smrtnosti od malignih oboljenja uprkos sve savremenijim terapijama koje se primenjuju u Srbiji.
Grujičićeva je na konferenciji za novinare istakla da to, u apsolutnim brojevima, znači da je od 19.000 obolelih u 1999. godini broj porastao na oko 30.000 u 2018. a na 40.000 u 2021. godini.
„To su zvanični podaci registra za rak koji postoji na osnovu toga što su lekari i administrativci dužni da prijave svaku bolest. Znači, to nije automatsko beleženje svih C dijagnoza što podrazumeva malignu bolest. Dalje, statistička analiza smrtnosti malignih bolesti u Srbiji je takođe pokazala statistički značajan porast. U apsolutnim brojevima, to je oko 12.000 u 1999. godini do već 15.000 u 2018. i preko 20.000 u 2021. Znači, stvar se ubrzava“, naglasila je Grujučićeva.
Ističe da analiza smrtnosti od malignih bolesti u Evropi pokazuje da je Srbija na prvom mestu, iako nikada ovoliko novih lekova nije bilo.
Pogledajte i:
