Primer Rusije ohrabrenje za druge: Od benzinske stanice sa atomskom bombom do četvrte ekonomije sveta
© Sputnik / Sergey Bobylev
/ Pratite nas
Rusija kao jedan od ključnih aktera svetske trgovine više od polovine robne razmene vrši sa prijateljskim zemljama, a postala je četvrta ekonomija sveta ispred Japana. Ovo se pozitivno odražava i na manje ekonomije poput Srbije, primer Rusije je ohrabrujući za druge zemlje da mogu da smanje zavisnost od određenih grupacija u trgovini.
Ovo kaže za Sputnjik eknomista i univerzitetski profesor Bojan Dimitrijević, komentarišući ocene koje je na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu izneo ruski predsednik Vladimir Putin. On je u svom obraćanju izneo mišljenje o stanju ekonomije u zemlji i svetu, kao i buduće smernice za delovanje.
Putin je objasnio da zemlje BRIKS razrađuju svoju platnu infrastrukturu, koja bi bila nezavnisna od zapadne, a kako je precizirao, po liniji BRIKS se radi na formiranju nezavisnog platnog sistema koji neće zavisiti od političkog pritiska, zloupotreba i stranog sankcionog mešanja.
Profesor Bojan Dimitrijević smatra ovo realnom i izvodljivom mogućnošću, za koju je potrebno imati tehničko-tehnološke mogućnosti i političku volju. Prvo bi se morala doneti politička odluka da određene zemlje koriste predviđeni platni sistem kao prvenstveni u međusobnoj finansijskoj komunikaciji. Nakon toga bi se, kaže on, eventualno koristile i druge monetarne mogućnosti, što bi značilo da se ne zavisi isključivo od jednog platnog sistema.
Potrebno je i neko vreme da se to prihvati i zaživi, da se ostvari međusobno poverenje, ali u suštini nema nikakvih prepreka da se uvedu alternativni platni sistemi. Oni i sada na neki način funkcionišu, samo što su manjeg dometa. Imaju i Kina, Rusija, Indija, pa mislim čak i Iran svoje platne sisteme, rekao je Dimitrijević za Sputnjik.
Ruski primer ohrabrujući
Putinovu rečenicu da Rusija ostaje jedan od ključnih aktera svetske trgovine, sa čak tri četvrtine robne razmene koju obavlja sa prijateljskim državama, Dimitrijević tumači kao dobar primer iz razloga što se tu vidi koliko je diversifikacija važna u ekonomiji.
Naš sagovornik je stava da u ekonomiji nikada ne smete zavisiti isključivo od jedne zemlje, grupe zemalja ili interesne grupacije poput Evropske unije.
Rusija je i geopolitički i vojno i teritorijalno i ekonomski ogromna država, ali to pokazuje zapravo da je moguće i vrlo korisno sarađivati sa što više zemalja u spoljnotrgovinskoj razmeni, a to važi i za Srbiju. Pored toga što je Srbija vezana sa saradnju sa EU, ona očigledno treba i može vrlo brzo da ostvari svoju saradnju sa drugim zemljama i da, u slučaju nekog otvorenog pritiska može vrlo brzo da nadomesti veći deo te saradnje.
Rublja i dolar
© Sputnik / Alekseй Suhorukov
Za neke stvari treba vremena, opominje Dimitrijević, dok je druge nemoguće nadomestiti, a procena je da u roku od tri do pet godina svaka zemlja može da se prebaci na neku alternativu. Razlika je jedino, kaže on, što je sada većina zemalja toga postala svesna.
Primer Rusije može samo da ohrabri Srbiju i čitav niz drugih zemalja da smanje svoju zavisnost od određenih grupacija u trgovini i da na taj način generalno budu manje ranjive na sankcije i na te tzv. egzogene šokove kako se to kaže u ekonomiji.
Zapadni stereotipi u paketu sa rusofobijom daju loše rezultate
Putin je u svom govoru naglasio da je prema oceni Svetske banke Rusija postala četvrta ekonomija sveta po paritetu kupovne moći i da se sada čak nalazi i ispred „čuvenog“ Japana. To nije došlo preko noći. Rasprostranjena rusofobija, a u paketu sa njom i „tradicionalno“ potcenjivanje Rusije, kaže Dimitrijević, doprineli su stvaranju iskrivljene slike o Rusiji kao „benzinskoj pumpi koja ima atomsku bombu“. Sva ta uprošćavanja, objašnjava on, pretvarala su Rusiju u monokulturnu ekonomiju koja proizvodi samo naftu, gas i ništa više.
Ti stereotipi nikada nisu bili istina. Tokom postojanja Sovjetskog Saveza, Rusi su u mnogim oblastima, naročito u svemirskoj tehnologiji bili lideri, a Rusija je u poslednjih desetak ili dvadesetak godina počela da razvija ne samo sferu naoružanja, već i sferu poljoprivrede, tehnologije atomske energije i drugih, dok sada počinju da razvijaju čitav niz drugih područja koja su vezana i za automobilsku industriju, informacione tehnologije, proizvodnju lekova… Prema tome, dobrim delom zbog sankcija i pritisaka, dobrim delom i zbog svoje unutrašnje politike, ruska ekonomija raste.
S obzirom na svoje resurse i veličinu teritorije, i logično je da Ruska Federacija bude među najznačajnijim ekonomijama sveta. Sa druge strane, Zapad je više fokusiran na „neopipljiva bogatstva“.
Imate američku i čitav niz zapadnih ekonomija koji imaju veoma razvijen sektor virtuelne ekonomije, ekonomije usluga, berze itd. na kojima se obrću hiljade milijardi dolara i koje pumpaju njihov BDP. Međutim, iza njega vrlo često ne stoji nikakve realna proizvodnja. Plasman Rusije na četvrto mesto je pokazatelj da se zapravo u ovim vremenima koja dolaze, najpre i najviše računa realna ekonomija. To koliko iza jedne valute i jedne ekonomije stoji realne proizvodnje, fizičkog obima proizvodnje i realnih dobara, a ne prodaja magle, usluga itd. koja, razume se, ima svoju ulogu u ekonomiji, ali je ona očigledno precenjena, a uloga realnog sektora je potcenjena.
Ovakav plasman je realan i on pokazuje zapravo da Kina, Indija i Rusija, kao zemlje BRIKS, zauzimaju mnogo važnije mesto po merilima stalne kupovne snage, nego što to rade vodećih sedam zapadnih ekonomija, kaže Dimitrijević. On zaključuje da tek dolazi vreme kada će se pokazati snaga ruske i onih ekonomija i zemalja koje se više oslanjaju na proizvodnju, prirodne resurse i realni sektor.
