https://lat.sputnikportal.rs/20240603/istrazivanje-srbi-nepokolebljivo-uz-rusiju--rekordan-broj-protiv-sankcija-patriotizam-na-maksimumu-1173038546.html
Istraživanje: Srbi nepokolebljivo uz Rusiju – rekordan broj protiv sankcija, patriotizam na maksimumu
Istraživanje: Srbi nepokolebljivo uz Rusiju – rekordan broj protiv sankcija, patriotizam na maksimumu
Sputnik Srbija
U Srbiji postoji čvrst konsenzus oko glavnih nacionalnih pitanja, a gotovo apsolutna većina građana nepokolebljivo podržava Rusiju, pokazalo je novo istraživanje... 03.06.2024, Sputnik Srbija
2024-06-03T11:49+0200
2024-06-03T11:49+0200
2024-06-03T11:49+0200
srbija
srbija
srbija – politika
srebrenica
istraživanje
đorđe vukadinović
evropska unija (eu)
kosovo i metohija (kim)
rusija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/08/1d/1141823264_0:113:1651:1042_1920x0_80_0_0_feeced85cf1206891fd4fec923d96850.jpg
"Reč je o najrusofilnijem i najpatriotskijem nalazu koji smo dobili od kako radimo ovakva istraživanja, bilo za RT Balkan, bilo uopšte", objašnjava koordinator ispitivanja Đorđe Vukadinović.Patriotizam i rusofilija na maksimumuProcenat protivljenja antiruskim sankcijama od kako NSPM vrši ova opipavanja pulsa javnosti – nikad nije bio veći. Obično se broj ljudi koji se protive ekonomskim sankcijama Rusiji kretao od 79 do 82 odsto, ali ovoga puta "ne" sankcijama reklo je čak 84,6 odsto građana Srbije.Pozitivan stav prema Rusiji pokazuje se i kroz odgovore na pitanje ko je kriv za sukob u Ukrajini – suštinu ovog konflikta shvatilo je 69, 1 odsto građana koji su odgovorili da krive Sjedinjene Američke Države i Zapad, kao i sedam odsto građana koji krive Ukrajinu.Svega 4,9 odsto ispitanika veruje da je krivica na Moskvi.Sagovornik RT Balkan smatra da ovakvi rezultati ne čude s obzirom na angažman Rusije oko podrške Srbiji oko rezolucije o navodnom genocidu Srebrenici, i uopšte, s obzirom na rusku podršku Srbiji u UN i inače.Šta Srbi misle o "genocidu u Srebrenici”Srpski narod je još jednom potvrdio da je postignut čvrst nacionalni konsenzus oko pitanja da se u Srebrenici 1995. godine nije dogodio genocid, a anketa urađena u periodu od 15. do 22. maja na reprezentativnom uzorku od 1.000 punoletnih građana na teritoriji cele Srbije, bez Kosova i Metohije, ukazala je da se 82 odsto ispitanika protivi ovakvoj kvalifikaciji događaja u Srebrenici za vreme 1995. godine.Na pitanje "Da li po Vašem mišljenju u Srebrenici 1995. godine dogodio genocid", potvrdno je odgovorilo svega 5,3 odsto ispitanika, a oni koji nemaju stav čine 12,7 odsto."Ovo je najjednoznačniji stav po ovom pitanju, jer nije reč o prostoj većini, već o apsolutnoj koja se izjasnila da nije bilo genocida. Iako u naknadnim obrazloženjima i komentarima veliki broj ispitanika ne spori da se dogodio ratni zločin, ipak apsolutno odbijaju kvalifikaciju događaja kao genocida nad muslimanima", ukazuje Đorđe Vukadinović, koordinator istraživanja.Dodaje da je procenat onih koji su se izjasnili za "da" – 5,3 odsto, manji i u odnosu na ankete koje su davale odgovor na pitanje o ulasku Srbije u NATO, ili o uvođenju sankcija Rusiji, pa čak i od onih u vezi sa priznanjem nezavisnosti Kosova i Metohije.Vukadinović kaže da su sve to pitanja u kojima se postiže sličnost u odgovorima, jednocifreni su, a u ovom slučaju je, kako kaže, još manje izjašnjenih sa "da".Istraživanje je pokazalo da nema odstupanja ni kada se uzmu u obzor sve demografske kategorije: pol, uzrast, ali ni na osnovu političkih opredeljenja ili mesta prebivališta. Dodaje da maksimalni postotak za "da" iznosi svega 6 odsto."Sve ovo jasno pokazuje da je reč ne samo o državotvornom pitanju, već i o pitanju identiteta srpskog naroda, zbog čega je ovaj procenat ovako visok. Ako bismo izuzeli postotak onih koji su neopredeljeni, nemaju stav, procenat koji su protiv bi išao preko 90 odsto", kaže za RT Balkan Đorđe Vukadinović.Stav prema KiM i ulasku u EUNa pitanje kolike su šanse da Srbija uđe u EU u narednih deset godina, 37,7 odsto anketiranih reklo je da su šanse "nikakve" dok 41 odsto smatra da su "vrlo male".Isto pitanje otkrilo je da u Srbiji postoji 10,3 odsto beznadežnih optimista, koji ocenjuju da su šanse da i Beograd kroz jednu deceniju postane deo "evropske porodice" – "velike".Ipak, 45,4 odsto ispitanih veruje da ni nakon svega što se prethodnih godina i meseci dešavalo, ne treba prekidati evropski put i odustajati od evropskih integracija. Da o tom putu ne treba više misliti veruje 30,5 ispitanika dok njih 24,1 odsto ne zna ili nema odgovor."U čitavom setu različitih pitanja gde odgovori idu u istom pravcu izdvaja se samo podrška ulasku EU (ukoliko je pitanje postavljeno bez napominjanja da je uslov za članstvo priznanje Kosova). Čini se da je EU neka vrsta poslednjeg 'fetiša' srpske evroatlantske politike kad je reč o javnom mnjenju. I oni čiji svi drugi odgovori potpuno jasno idu na direktno suprotnu i suprotstavljenu stranu evropskim integracijama, na direktno pitanje o EU, imaju neku vrstu mentalnog kočenja što shvatam kao posledicu višedecenijske i kontinuirane proEU propagande koja traje već četvrt veka i stvorila je jednu vrstu uslovnog refleksa", ocenjuje Vukadinović.Upitani, međutim, da li misle da bi BRIKS na čelu sa Rusijom i Kinom mogao biti spoljni oslonac Srbije umesto EU, 46,6 odsto ispitanih kaže "da"."Priča o Evropskoj uniji u domaćem javnom mnjenju nije do kraja apsolvirana, ali tema BRIKS-a je još relativna nepoznanica koja uživa apriornu naklonost većinskog javnog mnjenja", zaključuje Vukadinović.Pogledajte i:
srbija
srebrenica
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija, srbija – politika, srebrenica, istraživanje, đorđe vukadinović, evropska unija (eu), kosovo i metohija (kim), rusija
srbija, srbija – politika, srebrenica, istraživanje, đorđe vukadinović, evropska unija (eu), kosovo i metohija (kim), rusija
Istraživanje: Srbi nepokolebljivo uz Rusiju – rekordan broj protiv sankcija, patriotizam na maksimumu
U Srbiji postoji čvrst konsenzus oko glavnih nacionalnih pitanja, a gotovo apsolutna većina građana nepokolebljivo podržava Rusiju, pokazalo je novo istraživanje Nove srpske političke misli, rađeno za RT Balkan u periodu od 15. do 23. maja na uzorku od 1.000 ispitanika.
"Reč je o najrusofilnijem i najpatriotskijem nalazu koji smo dobili od kako radimo ovakva istraživanja, bilo za RT Balkan, bilo uopšte",
objašnjava koordinator ispitivanja Đorđe Vukadinović.
Patriotizam i rusofilija na maksimumu
Procenat protivljenja antiruskim sankcijama od kako NSPM vrši ova opipavanja pulsa javnosti – nikad nije bio veći. Obično se broj ljudi koji se protive ekonomskim sankcijama Rusiji kretao od 79 do 82 odsto, ali ovoga puta "ne" sankcijama reklo je čak 84,6 odsto građana Srbije.
Pozitivan stav prema Rusiji pokazuje se i kroz odgovore na pitanje ko je kriv za sukob u Ukrajini – suštinu ovog konflikta shvatilo je 69, 1 odsto građana koji su odgovorili da krive Sjedinjene Američke Države i Zapad, kao i sedam odsto građana koji krive Ukrajinu.
Svega 4,9 odsto ispitanika veruje da je krivica na Moskvi.
Sagovornik RT Balkan smatra da ovakvi rezultati ne čude s obzirom na angažman Rusije oko podrške Srbiji oko rezolucije o navodnom genocidu Srebrenici, i uopšte, s obzirom na rusku podršku Srbiji u UN i inače.
"I temeljni identitetski i nacionalni stavovi i odgovori su na maksimumu, što se može tumačiti i klimom koja je postojala pred glasanje o rezoluciji (ispitivanje je okončano na dan glasanja u UN), ali i ukupnom geopolitičkom situacijom kako u Srbiji, tako i u svetu", podvlači Vukadinović.
Šta Srbi misle o "genocidu u Srebrenici”
Srpski narod je još jednom potvrdio da je postignut čvrst nacionalni konsenzus oko pitanja da se u Srebrenici 1995. godine nije dogodio genocid, a anketa urađena u periodu od 15. do 22. maja na reprezentativnom uzorku od 1.000 punoletnih građana na teritoriji cele Srbije, bez Kosova i Metohije, ukazala je da se 82 odsto ispitanika protivi ovakvoj kvalifikaciji događaja u Srebrenici za vreme 1995. godine.
Na pitanje "Da li po Vašem mišljenju u Srebrenici 1995. godine dogodio genocid", potvrdno je odgovorilo svega 5,3 odsto ispitanika, a oni koji nemaju stav čine 12,7 odsto.
"Ovo je najjednoznačniji stav po ovom pitanju, jer nije reč o prostoj većini, već o apsolutnoj koja se izjasnila da nije bilo genocida. Iako u naknadnim obrazloženjima i komentarima veliki broj ispitanika ne spori da se dogodio ratni zločin, ipak apsolutno odbijaju kvalifikaciju događaja kao genocida nad muslimanima", ukazuje Đorđe Vukadinović, koordinator istraživanja.
Dodaje da je procenat onih koji su se izjasnili za "da" – 5,3 odsto, manji i u odnosu na ankete koje su davale odgovor na pitanje o ulasku Srbije u NATO, ili o uvođenju sankcija Rusiji, pa čak i od onih u vezi sa priznanjem nezavisnosti Kosova i Metohije.
Vukadinović kaže da su sve to pitanja u kojima se postiže sličnost u odgovorima, jednocifreni su, a u ovom slučaju je, kako kaže, još manje izjašnjenih sa "da".
Istraživanje je pokazalo da nema odstupanja ni kada se uzmu u obzor sve demografske kategorije: pol, uzrast, ali ni na osnovu političkih opredeljenja ili mesta prebivališta. Dodaje da maksimalni postotak za "da" iznosi svega 6 odsto.
"Sve ovo jasno pokazuje da je reč ne samo o državotvornom pitanju, već i o pitanju identiteta srpskog naroda, zbog čega je ovaj procenat ovako visok. Ako bismo izuzeli postotak onih koji su neopredeljeni, nemaju stav, procenat koji su protiv bi išao preko 90 odsto", kaže za RT Balkan Đorđe Vukadinović.
Stav prema KiM i ulasku u EU
Na pitanje kolike su šanse da Srbija uđe u EU u narednih deset godina, 37,7 odsto anketiranih reklo je da su šanse "nikakve" dok 41 odsto smatra da su "vrlo male".
Isto pitanje otkrilo je da u Srbiji postoji 10,3 odsto beznadežnih optimista, koji ocenjuju da su šanse da i Beograd kroz jednu deceniju postane deo "evropske porodice" – "velike".
Ali, ako je uslov za ulazak u EU priznanje "Kosova", što je nedavno i ozvaničeno promenom pregovaračkog okvira, Srbima Evropska unija i ne treba. Čak 80 odsto građana odgovorilo je izričito "ne" – na pitanje da li bi takvu ucenu trebalo prihvatiti.
Ipak, 45,4 odsto ispitanih veruje da ni nakon svega što se prethodnih godina i meseci dešavalo, ne treba prekidati evropski put i odustajati od evropskih integracija. Da o tom putu ne treba više misliti veruje 30,5 ispitanika dok njih 24,1 odsto ne zna ili nema odgovor.
"U čitavom setu različitih pitanja gde odgovori idu u istom pravcu izdvaja se samo podrška ulasku EU (ukoliko je pitanje postavljeno bez napominjanja da je uslov za članstvo priznanje Kosova). Čini se da je EU neka vrsta poslednjeg 'fetiša' srpske evroatlantske politike kad je reč o javnom mnjenju. I oni čiji svi drugi odgovori potpuno jasno idu na direktno suprotnu i suprotstavljenu stranu evropskim integracijama, na direktno pitanje o EU, imaju neku vrstu mentalnog kočenja što shvatam kao posledicu višedecenijske i kontinuirane proEU propagande koja traje već četvrt veka i stvorila je jednu vrstu uslovnog refleksa", ocenjuje Vukadinović.
Upitani, međutim, da li misle da bi BRIKS na čelu sa Rusijom i Kinom mogao biti spoljni oslonac Srbije umesto EU, 46,6 odsto ispitanih kaže "da".
"Priča o Evropskoj uniji u domaćem javnom mnjenju nije do kraja apsolvirana, ali tema BRIKS-a je još relativna nepoznanica koja uživa apriornu naklonost većinskog javnog mnjenja", zaključuje Vukadinović.
