Šta sad smišlja „vlada u senci“: Predati Ukrajinu, a da se sakrije poraz Zapada
11:50 01.06.2024 (Osveženo: 11:59 01.06.2024)
CC0 / Slika generisana veštačkom inteligencijom /
Pratite nas
Nekada je glavna tema zasedanja grupe Bilderberg bio SSSR. Sada je to Rusija. Tako da se u delovanju ove grupe ništa nije promenilo od 1954. Jedino su problemi za Zapad postali dublji, pa će tema ovogodišnjeg zasedanja koje bi trebalo da se održi u Madridu od 30. maja do 2. juna biti kako predati Ukrajinu, a da ne izgleda da je Zapad izgubio.
Predaja Ukrajine treba da bude izvedena tako da se ne primeti, da izgleda kao da su zapadni sponzori ukrajinskog režima nešto dobili, objašnjava sociolog i nekadašnji glavni urednik nedeljnika „NIN“, Slobodan Reljić.
To će i biti glavna tema ovogodišnjeg zasedanja Bilderberga, neformalne grupe, većinom anglosaksonskih političara i biznismena, koji se od 1954. okupljaju kako bi raspravljali o svetskim problemima i utvrdili smernice za delovanje političkog Zapada.
Nekada SSSR, danas Rusija
Prema Reljićevim rečima, svi resursi koje je Zapad godinama i decenijama izgrađivao u ovom trenutku su ranjivi, a glavni problemi su Rusija i Kina, kao i Indija, koja, kako kaže, nije toliko protiv Zapada koliko je za sebe. Pored ukrajinske krize i problemi Zapada i Kine su mnogo dramatičniji nego što zapadni političari predstavljaju i sebi i javnosti.
Prema očekivanjima Kristine Martin Himenez, španske novinarke specijalizovane za Bilderberg i pisca bestselera „“Gospodari sveta vrebaju“, na madridskom skupu učestvovaće brojni evropski političari, naročito iz Poljske, Mađarske, Ukrajine i drugih istočnoevropskih zemalja.
Sasvim logično, kaže Reljić, jer u tim zemljama odigravaju se ili se spremaju prevrati i Zapad mora da spremi ekipe koje bi se promenama suprotstavile i koje bi kasnije, eventualno postale politička elita u tim državama.
Međutim, kombinacije Bilderberga su samo uslovno dobitne, naglašava Reljić.
„Njihova motivacija je bila Sovjetski savez, a njihova najveća šansa je bila pad Sovjetskog saveza. Ali, ni tada oni nisu uspeli da se konfigurišu i da urade nešto što bi izgledalo kao bitna globalna pobeda koja može da promeni odnose. Danas, ukoliko se nastavi ta vrsta pristupa, pokušaja usmeravanja sveta u sopstvenom interesu, naći ćemo se pred Trećim svetskim ratom“, konstatuje Reljić.
Osim istočne Evrope, teme na skupu biće i izbori u SAD, Agenda 2030 UN-a, događaji sa 77. Svetske zdravstvene skupštine, koliko se napredovalo od Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, kao i „dezinformacije“ kao najveći globalni rizik u izbornim procesima, pišu španski mediji.
Prema Reljićevim rečima, američki izbori su logična tačka dnevnog reda, ali u SAD se, sa eventualnim dolaskom Donalda Trampa na vlast ništa bitno neće promeniti.
„To samo na vlast dolazi druga ekipa, drugačije struktuirana. Nije finansijsko-korporativno-guglovska“, objašnjava Reljić.
Zapad preko Bilderberga nastavio Drugi svetski rat
Nastanak grupe Bilderberg 1954. u istoimenom hotelu u Holandiji naš sagovornik povezuje sa potrebom da Zapad nastavi Drugi svetski rat, odnosno potrebom suprotstavljanja Sovjetskom savezu.
„To je u osnovi anglosaksonski skup. Ima tu i Nemaca i drugih učesnika, ali uglavnom je to anglosaksonski skup. Ali svrha svega je bila da se Sovjetski savez dovede u nekakav „red“. I ako govorimo o osnovnom pravcu, ništa se osim taktike nije promenilo – to je jedna te ista linija“, kaže Reljić.
S obzirom da je u osnovi anglosaksonska organizacija, Bilderberg je ustanovljen kao tajno društvo, a tajna društva su karakteristika anglosaksonskog sveta, dodaje on.
Bilderberg je deo mreže, koju uz njega čine i Rimski klub i Trilateralna komisija.
„To su tri organizacije koje se preklapaju. Cilj je isti, ali se koriste različite strukture. Recimo, Rimski klub je usmeren na naučnike“, ističe on.
Suština moći Bilderberga je tajnost rada, ali da bi odluke mogle da budu sprovedene u delo, morate da imate uticaj na vlade kao svoje satelitske organizacije.
„Da biste upravljali tako razvijenim mehanizmom, morate da imate i stvaranje kadrova koji će izvoditi sve operacije. Pre nego što su postali premijeri, kadrovi su bili Toni Bler, Angela Merkel, Klinton. Imate niz takvih likova koji su spremani da postanu nešto“, objašnjava Reljić.
Ipak, Reljić naglašava da su Bilderbergove kombinacije uslovno dobitne jer svet ipak nije jednostavan.
Najistaknutiji i najuočljiviji članovi Bilderberga bili su Dejvid Rokfeler i Henri Kisindžer. Međutim, s obzirom da su njih dvojica napustili ovaj svet, danas u Bilderbergu više nema tako uočljivih ljudi.
„U ovom trenutku ne znam da li postoji ličnost Kisindžerovog kalibra. Mislim da danas oni nemaju ličnost tog značaja“, smatra Reljić.
Pogledajte i:
