https://lat.sputnikportal.rs/20240601/samar-otreznjenja-za-sarajevo---iz-njujorka--1172698769.html
Šamar otrežnjenja za Sarajevo - iz Njujorka
Šamar otrežnjenja za Sarajevo - iz Njujorka
Sputnik Srbija
Nakon što je glasanje u Generalnoj skupštini UN pokazalo da je broj zemalja koje nisu podržale rezoluciju o Srebrenici manji od broja onih koje su glasale za njeno... 01.06.2024, Sputnik Srbija
2024-06-01T18:10+0200
2024-06-01T18:10+0200
2024-06-01T18:10+0200
region
region
region – politika
analize i mišljenja
rezolucija
srebrenica
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/1d/1127886763_35:0:1011:549_1920x0_80_0_0_ee4b88da598e25232d44b69aaa8571a7.jpg
U Sarajevu kao da je došlo do otrežnjenja i suočavanja sa činjenicama. Tako je i jedan od najžešćih propagatora unitarne BiH, sarajevski novinar Senad Hadžifejzović, nerado morao da prizna neuspeh sarajevske političke čaršije na međunarodnom planu. Novinar koji je ne tako davno pozivao na ubistvo predsednika Republike Srpske Milorada Dodika zapitao se o kakvom se uspehu radi kada, kako je rekao, od 193 zemlje, 109 nije glasalo „za“ i oštro je kritikovao šefa misije BiH pri UN-u, Zlatka Lagumdžiju zato što je podbacio u lobiranju.Lagumdžija sa svoje strane rezultat glasanja u UN pravda time što se, kako je izjavio, njegova misija suočila sa „srpskom diplomatskom mašinom“ koja se sastojala od osovine Moskva-Beograd-Banjaluka, a kojoj se kasnije priključio i Peking. Srbija je, kako je Lagumdžija rekao, organizovana i jaka diplomatska sila koja troši silne novce na lobiranje u Vašingtonu, dok BiH nema institucionalni okvir za negovanje savezničkih veza.Glasanje o rezoluciji – dodir realnosti za BošnjakeMeđutim, prema rečima politikologa i direktora Centra za međunarodne odnose Banjaluka Bojana Šolaje, stvar je u nečem drugom. Glasanje u Generalnoj skupštini pokazalo je da je svet podeljen, ali i svestan situacije u BiH i principa na kojima ova država počiva.Sada, posle glasanja u Generalnoj skupštini, kao da i bošnjački političari postaju svesni toga i biće interesantno kakve će biti reakcije bošnjačkih političkih lidera – neki od njih već su počeli da rezoluciju stavljaju ad akta, uz napomenu kako bi u BiH trebalo da se razmišlja o nekim drugim problemima, dodaje Šolaja.„Znači, ipak postoji momenat gde je njih dodirnula realnost onoga što se desilo i gde moraju da prihvate činjenicu da BiH počiva na principima na kojima je dogovorena i da sasvim sigurno jedna, ali u suštini dve od tri strane u BiH nikada od njih neće odustati. Sa druge strane, videli su da ni svet nije baš spreman da podrži sve njihove namere koje su svih ovih godina pokušavali da realizuju propagirajući nekakvu jedinstvenu BiH, baziranu na novim političkim principima“, objašnjava on.BiH bi, prema mišljenju našeg sagovornika, trebalo da se vrati na svoja bazična podešavanja i da se od toga krene u ono što se naziva budućnost za sve narode u BiH.Bošnjački političari su navikli da im Zapad rešava problemeDo sada, Republika Srpska uvek je držala ispruženu ruku i bila spremna za dijalog o svim pitanjima – otpor dijalogu pružala je bošnjačka strana, kako Šolaja kaže, naviknuta na protekciju zemalja kolektivnog Zapada, koji je rešavao njihove probleme.Ipak, od samog početka moglo se očekivati da neće sve biti onako kako su sarajevski političari zamišljali jer je promena načina glasanja pokazala slabost onih koji su lobirali za rezoluciju. Na kraju brojke su pokazale da većina zemalja nije bila za usvajanje ovakve rezolucije.„Ako ste pažljivo slušali obrazloženja zemalja koje su glasale, i „protiv“ i „uzdržano“ i „za“, manje-više svi su pomenuli jednu bitnu stvar, a to je da se mora postići konsenzus, ne samo u ovom, nego o svim pitanjima u BiH. To je ono od čega se beži, a to je u stvari mehanizam na kojem BiH počiva“, zaključuje Šolaja.Iz Banjaluke, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik poručuje da diplomatski uspeh 21. veka, kako Denis Bećirović naziva rezoluciju u Srebrenici, nije ništa drugo do debakl višedecenijskih laži i podvala koje su bosanski muslimani plasirali po svetu.I pored tajnosti, prekršenih procedura, podrške grupe prijatelja, 107 zemalja nije podržalo rezoluciju. Osamdeset četiri su glasale su za ovaj dokument. Ovakva rezolucija poraz je, pre svega, bošnjačke politike i to govori da su bošnjačke politike na pogrešnoj strani, istakao je Dodik.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20240526/dodik-hrvatska-bi-sada-trebalo-da-cuti-jer-je-upravo-ndh-pocinila-genocid-nad-srpskim-narodom-1172677436.html
srebrenica
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
region, region – politika, analize i mišljenja, rezolucija, srebrenica
region, region – politika, analize i mišljenja, rezolucija, srebrenica
Šamar otrežnjenja za Sarajevo - iz Njujorka
Nakon što je glasanje u Generalnoj skupštini UN pokazalo da je broj zemalja koje nisu podržale rezoluciju o Srebrenici manji od broja onih koje su glasale za njeno usvajanje, bošnjačka javnost počela je da se suočava sa realnošću. Jer osnovna poruka svih država, bez obzira kako su glasale, bila je da se u BiH mora postići konsenzus, ne samo o Srebrenici.
U Sarajevu kao da je došlo do otrežnjenja i suočavanja sa činjenicama. Tako je i jedan od najžešćih propagatora unitarne BiH, sarajevski novinar Senad Hadžifejzović, nerado morao da prizna neuspeh sarajevske političke čaršije na međunarodnom planu. Novinar koji je ne tako davno pozivao na ubistvo predsednika Republike Srpske Milorada Dodika zapitao se o kakvom se uspehu radi kada, kako je rekao, od 193 zemlje, 109 nije glasalo „za“ i oštro je kritikovao šefa misije BiH pri UN-u, Zlatka Lagumdžiju zato što je podbacio u lobiranju.
Lagumdžija sa svoje strane rezultat glasanja u UN pravda time što se, kako je izjavio, njegova misija suočila sa „srpskom diplomatskom mašinom“ koja se sastojala od osovine Moskva-Beograd-Banjaluka, a kojoj se kasnije priključio i Peking. Srbija je, kako je Lagumdžija rekao, organizovana i jaka diplomatska sila koja troši silne novce na lobiranje u Vašingtonu, dok BiH nema institucionalni okvir za negovanje savezničkih veza.
Glasanje o rezoluciji – dodir realnosti za Bošnjake
Međutim, prema rečima politikologa i direktora Centra za međunarodne odnose Banjaluka Bojana Šolaje, stvar je u nečem drugom. Glasanje u Generalnoj skupštini pokazalo je da je svet podeljen, ali i svestan situacije u BiH i principa na kojima ova država počiva.
„Pored toga što je određeni broj zemalja glasao „za“ i dao glas toj rezoluciji, ipak je većina zemalja poslala ključnu poruku: u BiH se mora postići dogovor baziran na konsenzusu. I to je ono na čemu Republika Srpska od potpisivanja Dejtonskog sporazuma insistira“, naglašava on.
Sada, posle glasanja u Generalnoj skupštini, kao da i bošnjački političari postaju svesni toga i biće interesantno kakve će biti reakcije bošnjačkih političkih lidera – neki od njih već su počeli da rezoluciju stavljaju ad akta, uz napomenu kako bi u BiH trebalo da se razmišlja o nekim drugim problemima, dodaje Šolaja.
„Znači, ipak postoji momenat gde je njih dodirnula realnost onoga što se desilo i gde moraju da prihvate činjenicu da BiH počiva na principima na kojima je dogovorena i da sasvim sigurno jedna, ali u suštini dve od tri strane u BiH nikada od njih neće odustati. Sa druge strane, videli su da ni svet nije baš spreman da podrži sve njihove namere koje su svih ovih godina pokušavali da realizuju propagirajući nekakvu jedinstvenu BiH, baziranu na novim političkim principima“, objašnjava on.
BiH bi, prema mišljenju našeg sagovornika, trebalo da se vrati na svoja bazična podešavanja i da se od toga krene u ono što se naziva budućnost za sve narode u BiH.
Bošnjački političari su navikli da im Zapad rešava probleme
Do sada, Republika Srpska uvek je držala ispruženu ruku i bila spremna za dijalog o svim pitanjima – otpor dijalogu pružala je bošnjačka strana, kako Šolaja kaže, naviknuta na protekciju zemalja kolektivnog Zapada, koji je rešavao njihove probleme.
„U proteklih trideset godina, stvari koje su se nalazile na stolu ispred političkih lidera BiH mahom su se završavale tako što su pregovori ili bili neuspešni ili su bile uslovljavane rešenjima koje su na sto stavljale zemlje kolektivnog Zapada. Tako da su bošnjački politički lideri i ovaj put očekivali da će snaga zemlja kolektivnog Zapada uspeti da iznese rezoluciju na način da postoji apsolutna podrška“, ocenjuje Šolaja.
Ipak, od samog početka moglo se očekivati da neće sve biti onako kako su sarajevski političari zamišljali jer je promena načina glasanja pokazala slabost onih koji su lobirali za rezoluciju. Na kraju brojke su pokazale da većina zemalja nije bila za usvajanje ovakve rezolucije.
„Ako ste pažljivo slušali obrazloženja zemalja koje su glasale, i „protiv“ i „uzdržano“ i „za“, manje-više svi su pomenuli jednu bitnu stvar, a to je da se mora postići konsenzus, ne samo u ovom, nego o svim pitanjima u BiH. To je ono od čega se beži, a to je u stvari mehanizam na kojem BiH počiva“, zaključuje Šolaja.
Iz Banjaluke, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik poručuje da diplomatski uspeh 21. veka, kako Denis Bećirović naziva rezoluciju u Srebrenici, nije ništa drugo do debakl višedecenijskih laži i podvala koje su bosanski muslimani plasirali po svetu.
I pored tajnosti, prekršenih procedura, podrške grupe prijatelja, 107 zemalja nije podržalo rezoluciju. Osamdeset četiri su glasale su za ovaj dokument. Ovakva rezolucija poraz je, pre svega, bošnjačke politike i to govori da su bošnjačke politike na pogrešnoj strani, istakao je Dodik.
