https://lat.sputnikportal.rs/20240601/nema-opustanja-zapad-ne-odustaje-ni-posle-rezolucije--sta-je-sledece-video-1172924751.html
Nema opuštanja: Zapad ne odustaje ni posle rezolucije – šta je sledeće /video/
Nema opuštanja: Zapad ne odustaje ni posle rezolucije – šta je sledeće /video/
Sputnik Srbija
Rezolucija o Srebrenici je deo paketa pritisaka na Beograd da se reše nezavršena posla Zapada na Balkanu i ta priča nije gotova glasanjem u Generalnoj skupštini... 01.06.2024, Sputnik Srbija
2024-06-01T22:35+0200
2024-06-01T22:35+0200
2024-06-01T22:35+0200
srbija
srbija
srbija – politika
un
srebrenica
rezolucija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/05/17/1172546949_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_ef80ab23cfdc16706422d42d96aa3ee9.jpg
Dokument koji je na Ist riveru prošao sa 84 glasa "za" što je manje od polovine članica UN koncipiran je tako da, kako objašnjava za Sputnjik Milivojević, diskvalifikuje Srbe time što će osporiti njihovu podobnost u civilizacijskom i moralnom smislu kako bi se otvorilo pitanje statusa Republike Srpske i Dejtonskog sporazuma po principu njegovog duha, a ne slova.Oni koji stoje iza rezolucije i te kako imaju ideju da nastave šta su započeli, a nije slučajno da je sponzor dokumenta upravo Nemačka jer ona drži tapiju na ovom prostoru poslednjih sto godina, podseća diplomata, uz upozorenje: „Zato neće odustati, samo je pitanje šta, kad i kako će preduzeti.“Pritisak na Srbe neće prestatiSve to, dodaje on, znači da nema pomirenja ni stabilnosti BiH, ali to i nije u prvom planu Zapada.„Pritisak na Srbiju i srpski narod neće prestati, jer je cela priča zasnovana na tome da zaokružuju nove granice na Balkanu“, navodi Milivojević uz napomenu da Zapad ima dva nezavršena posla vezana za Beograd: pitanje potvrde nezavisnog Kosova i pitanje centralizacije BiH, odnosno revizije Dejtona.Milivojević smatra da neće odustati od onog što je naumila ni vlast u Sarajevu koja stoji iza rezolucije a, kako kaže, veruje ambasadoru Zlatku Lagumdžiji i ministru spoljnih poslova BiH Elmedinu Konakoviću da će pokušati da realizuju svoje ciljeve, jer šta drugo očekivati ako je prošlo to da se tema rezolucije otvori protivpravno i anonimno, suprotno Ustavu BiH i ne poštujući proceduru da se pita Predsedništvo.Direktor verifikacionog centra „Veritas“ Savo Štrbac ipak ne veruje da može proći ideja Sarajeva da u perspektivi iskoristi rezoluciju za reviziju tužbe BiH protiv Srbije koja je pred Međunarodnom sudom pravde (MSP) odbačena 2007. godine.„Oni su zaključili da Srbija nije izvršilac ili podstrekač onog što se desilo u Srebrenici, ali je odgovorna što to nije sprečila. Ali nema ratne reparacije“, podseća Štrbac.Šta je pravno moguće a šta neOn dalje objašnjava da je revizija te presude MSP bila moguća u roku od 10 godina otkad je donesena, te da je BiH u tom roku i podnela takav zahtev ali je on odbačen iz formalnih razloga, jer iza njega nije stajalo Predsedništvo BiH nego je tadašnji lider Bošnjaka Bakir Izetbegović poslao svog čoveka Sakiba Sofića da ga uruči Sudu.Opasne političke poslediceKad je reč o političkim posledicama rezolucije o Srebrenici, uključujući poruke iz Republike Srpske da će inicirati razdruživanje u BiH, Milivojević ističe da je Sarajevo otvorilo pitanje daljeg funkcionisanja BiH i da odgovornost u ovom slučaju nije na Srbima.„Nije Banjaluka ta koja dovodi u pitanje svoj položaj u BiH kao entiteta na osnovu izvornog Dejtona nego je neko drugi otvorio tu temu. Na Srpskoj je da brani svoju poziciju, traži odgovore i da funkcioniše u skladu s onim što su joj nadležnosti, prava i obaveze a na kraju i šta je interes i entiteta, i srpskog naroda u celini. Doneće u Srpskoj neku odluku ali moraju da je stave u ovaj kontekst, dakle, ne da dovode oni u pitanje funkcionisanje BiH nego da prozivaju onog koji to dovodi u pitanje. Ako taj kaže – nema Dejtona to je onda druga stvar i onda ćemo videti šta ćemo.“Istovremeno, kako ističe Milivojević, jedna je stvar šta poručuju iz Banjaluke a druga šta je primenjivo, ali u u celoj situaciji najopasnije je što smo u periodu globalnih odnosa kad pravila ne važe i kad neko ko smatra da je šef to više nije.„Po pravilu istorije, to uvek znači da se primenjuju sva sredstva da se to dokaže. Ako nemate argumente koji su normalni, ako niste autoritet zato što iza toga nešto stoji, onda je to opasno i onda se primenjuju druga sredstva. Tu vidim najveći problem u trenutku u kom se nalazimo generalno, mi kao srpski narod i kao region,“ ocenjuje diplomata.Svet se menja, inače bismo opet imali bombardovanjeŠtrbac je uveren da ukidanje Dejtona neće biti moguće bez nekog novog krvoprolića, a smatra da će teško ići i varijanta razdruživanja, i vraćanje nadležnosti kojoj Srpskoj pripadaju po tom sporazumu.„Dejton postoji, doprineo je da dođe do kakvog- takvog mira a pošto je Dejton devalviran na štetu Srba oni bi trebalo da se izbore da im se vrati sve ono što je bilo njime propisano. Ali ako im se vrati to je država u državi. Ni ovo drugo ne može bez rata, bez nekih velikih poremećaja na globalnom nivou. A mi već jesmo na pragu trećeg svetskog rata i kao i u ranijim ratovima moguće je da dođe do nove raspodele sveta, pa ko zna čija će ovo biti zona“, nagađa direktor Veritasa.Milivojević na kraju objašnjava i zašto u UN nije bio moguć dogovor o nekoj rezoluciji koja bi neselektivno odala poštovanje svim žrtvama u BiH čime se čitav region uporno gura u 90-e godine:„To je zato što strateški ciljevi Zapada nisu realizovani, zato što Srbi ne pristaju da prihvate odgovornost za ono za šta nisu odgovorni, ne prihvataju da se odreknu samih sebe. Da ne pominjemo geopolitiku – što neće da se odreknu Kosova, srpskog entiteta u BiH, svojih državnih i nacionalnih interesa, imena, prezimena, pisma, korena. Ali jedina dobra stvar je što se svet menja. Inače bismo imali ponovno bombardovanje, imali bismo kao Japanci drugu atomsku bombu da potvrdi prvu. To je suština priče – da se nisu realizovali ciljevi i onda se koriste sva sredstva, metodi, mere i akcije da se to realizuje po svaku cenu na silu. Na terenu je politička sila ignorisanja i prava, i realnih okolnosti.“Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20240529/paradoks-rezolucije-o-srebrenici-umesto-da-potrese-srbiju-i-srpsku--uzdrmane-zemlje-regiona-1172780156.html
srbija
srebrenica
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
srbija, srbija – politika, un, srebrenica, rezolucija
srbija, srbija – politika, un, srebrenica, rezolucija
Nema opuštanja: Zapad ne odustaje ni posle rezolucije – šta je sledeće /video/
Rezolucija o Srebrenici je deo paketa pritisaka na Beograd da se reše nezavršena posla Zapada na Balkanu i ta priča nije gotova glasanjem u Generalnoj skupštini UN – glavni sponzori će pokušati da rezoluciju verifikuju nekom budućom političkom akcijom i od toga neće odustati, ocenjuje diplomata Zoran Milivojević.
Dokument koji je na Ist riveru prošao sa 84 glasa "za" što je manje od polovine članica UN koncipiran je tako da, kako objašnjava za Sputnjik Milivojević, diskvalifikuje Srbe time što će osporiti njihovu podobnost u civilizacijskom i moralnom smislu kako bi se otvorilo pitanje statusa Republike Srpske i Dejtonskog sporazuma po principu njegovog duha, a ne slova.
Oni koji stoje iza rezolucije i te kako imaju ideju da nastave šta su započeli, a nije slučajno da je sponzor dokumenta upravo Nemačka jer ona drži tapiju na ovom prostoru poslednjih sto godina, podseća diplomata, uz upozorenje: „Zato neće odustati, samo je pitanje šta, kad i kako će preduzeti.“
Pritisak na Srbe neće prestati
Sve to, dodaje on, znači da nema pomirenja ni stabilnosti BiH, ali to i nije u prvom planu Zapada.
„Pritisak na Srbiju i srpski narod neće prestati, jer je cela priča zasnovana na tome da zaokružuju nove granice na Balkanu“, navodi Milivojević uz napomenu da Zapad ima dva nezavršena posla vezana za Beograd: pitanje potvrde nezavisnog Kosova i pitanje centralizacije BiH, odnosno revizije Dejtona.
Milivojević smatra da neće odustati od onog što je naumila ni vlast u Sarajevu koja stoji iza rezolucije a, kako kaže, veruje ambasadoru Zlatku Lagumdžiji i ministru spoljnih poslova BiH Elmedinu Konakoviću da će pokušati da realizuju svoje ciljeve, jer šta drugo očekivati ako je prošlo to da se tema rezolucije otvori protivpravno i anonimno, suprotno Ustavu BiH i ne poštujući proceduru da se pita Predsedništvo.
Direktor verifikacionog centra „Veritas“ Savo Štrbac ipak ne veruje da može proći ideja Sarajeva da u perspektivi iskoristi rezoluciju za reviziju tužbe BiH protiv Srbije koja je pred Međunarodnom sudom pravde (MSP) odbačena 2007. godine.
„Oni su zaključili da Srbija nije izvršilac ili podstrekač onog što se desilo u Srebrenici, ali je odgovorna što to nije sprečila. Ali nema ratne reparacije“, podseća Štrbac.
Šta je pravno moguće a šta ne
On dalje objašnjava da je revizija te presude MSP bila moguća u roku od 10 godina otkad je donesena, te da je BiH u tom roku i podnela takav zahtev ali je on odbačen iz formalnih razloga, jer iza njega nije stajalo Predsedništvo BiH nego je tadašnji lider Bošnjaka Bakir Izetbegović poslao svog čoveka Sakiba Sofića da ga uruči Sudu.
„Sud je bio dosledan i pozvao sve članove Predsedništva BiH da se izjasne i onda je to odbačeno. Dakle, davno je prošao rok od 10 godina. Pravno gledano revizija te presude nije moguća“, decidan je Štrbac koji nema dileme da su ovakve poruke deo uobičajenih političkih provokacija na Balkanu, u ovom slučaju upućenih Srbiji i Republici Srpskoj.
Opasne političke posledice
Kad je reč o političkim posledicama rezolucije o Srebrenici, uključujući poruke iz Republike Srpske da će inicirati razdruživanje u BiH, Milivojević ističe da je Sarajevo otvorilo pitanje daljeg funkcionisanja BiH i da odgovornost u ovom slučaju nije na Srbima.
„Nije Banjaluka ta koja dovodi u pitanje svoj položaj u BiH kao entiteta na osnovu izvornog Dejtona nego je neko drugi otvorio tu temu. Na Srpskoj je da brani svoju poziciju, traži odgovore i da funkcioniše u skladu s onim što su joj nadležnosti, prava i obaveze a na kraju i šta je interes i entiteta, i srpskog naroda u celini. Doneće u Srpskoj neku odluku ali moraju da je stave u ovaj kontekst, dakle, ne da dovode oni u pitanje funkcionisanje BiH nego da prozivaju onog koji to dovodi u pitanje. Ako taj kaže – nema Dejtona to je onda druga stvar i onda ćemo videti šta ćemo.“
Istovremeno, kako ističe Milivojević, jedna je stvar šta poručuju iz Banjaluke a druga šta je primenjivo, ali u u celoj situaciji najopasnije je što smo u periodu globalnih odnosa kad pravila ne važe i kad neko ko smatra da je šef to više nije.
„Po pravilu istorije, to uvek znači da se primenjuju sva sredstva da se to dokaže. Ako nemate argumente koji su normalni, ako niste autoritet zato što iza toga nešto stoji, onda je to opasno i onda se primenjuju druga sredstva. Tu vidim najveći problem u trenutku u kom se nalazimo generalno, mi kao srpski narod i kao region,“ ocenjuje diplomata.
Svet se menja, inače bismo opet imali bombardovanje
Štrbac je uveren da ukidanje Dejtona neće biti moguće bez nekog novog krvoprolića, a smatra da će teško ići i varijanta razdruživanja, i vraćanje nadležnosti kojoj Srpskoj pripadaju po tom sporazumu.
„Dejton postoji, doprineo je da dođe do kakvog- takvog mira a pošto je Dejton devalviran na štetu Srba oni bi trebalo da se izbore da im se vrati sve ono što je bilo njime propisano. Ali ako im se vrati to je država u državi. Ni ovo drugo ne može bez rata, bez nekih velikih poremećaja na globalnom nivou. A mi već jesmo na pragu trećeg svetskog rata i kao i u ranijim ratovima moguće je da dođe do nove raspodele sveta, pa ko zna čija će ovo biti zona“, nagađa direktor Veritasa.
Milivojević na kraju objašnjava i zašto u UN nije bio moguć dogovor o nekoj rezoluciji koja bi neselektivno odala poštovanje svim žrtvama u BiH čime se čitav region uporno gura u 90-e godine:
„To je zato što strateški ciljevi Zapada nisu realizovani, zato što Srbi ne pristaju da prihvate odgovornost za ono za šta nisu odgovorni, ne prihvataju da se odreknu samih sebe. Da ne pominjemo geopolitiku – što neće da se odreknu Kosova, srpskog entiteta u BiH, svojih državnih i nacionalnih interesa, imena, prezimena, pisma, korena. Ali jedina dobra stvar je što se svet menja. Inače bismo imali ponovno bombardovanje, imali bismo kao Japanci drugu atomsku bombu da potvrdi prvu. To je suština priče – da se nisu realizovali ciljevi i onda se koriste sva sredstva, metodi, mere i akcije da se to realizuje po svaku cenu na silu. Na terenu je politička sila ignorisanja i prava, i realnih okolnosti.“
