Autogol Alternative za Nemačku izazvao razlaz na evropskoj desnici
© Tanjug / Sebastian Kahnert/dpa/dpa via AP
Pratite nas
Desničarske partije u EU procenile su da će manje izgubiti izlaskom na izbore za Evropski parlament bez saradnje sa Alternativom za Nemačku čiji će autogol postignut na temi iz istorije sprečiti njen dalji rast i u samoj Nemačkoj, smatra analitičar Branko Pavlović.
Uoči predstojećih izbora za Evropski parlament prognoziralo se da će desne snage ostvariti nikad bolji rezultat, čak toliko dobar da bi njihova poslanička grupa Identitet i demokratija mogla da ugrozi levo-liberalnu hegemoniju unutar ove institucije.
Razlaz na desnici zbog SS-ovaca
Po svemu sudeći, to se neće desiti jer je sasvim sigurno da su se razišli Nacionalno okupljanje Marin Lepen i Alternativa za Nemačku (AfD). Iz Nacionalnog okupljanja kažu da ni posle izbora 9. juna ove dve stranke više neće sarađivati.
Osim Nacionalnog okupljanja, od AfD-a su se distancirali italijanska Liga Matea Salvinija, španski Voks, Orbanov Fides, skandinavski desničari, čak i austrijski FPO.
Kao neposredni povod za prekid saradnje navodi se intervju nosioca liste AfD-a Maksimilijana Kraa za italijanski list „Republika“ u kome je rekao da nema kolektivne krivice za zločine i da je odgovornost uvek individualna.
Upitan da li to važi i za pripadnike SS-a, Kra je odgovorio da nije svaki pripadnik SS-a automatski bio zločinac, iako je među njima procenat zločinaca bio veliki.
Ključno pitanje – odbrana od Amerike
Odvojeni izlazak na izbore za Evropski parlament svakako je neprijatnost za desnicu i do njega je došlo jer su se svi osim AfD-a vodili unutrašnjim pozicioniranjem u svojim zemljama, kaže za Sputnjik analitičar Branko Pavlović.
Prosto, za biračko telo Francuske nikakvo koketiranje sa SS-om nije prihvatljivo, bez obzira što bismo u istoriografskom smislu i među SS-ovcima našli ljude koji su bili zavedeni i nisu okrvarili ruke, dodaje Pavlović.
„Ali to vam je kao da kod nas govorite o ustašama i kažete 'možda je tamo među njima neko bio prihvatljiv', a to niko živi u Srbiji neće da čuje. Tako je isto i u Francuskoj. Tako da su ljudi iz AfD-a potpuno nepotrebno izašli sa tim istorijskim temama i sa stavom koji onemogućava druge političare da mogu da ostanu u političkom savezu sa njima i to na jednoj danas ne tako bitnoj temi. Jer ovde je danas pitanje da se odbraniš od američkog uticaja. To je današnji cilj, a ne da raspredaš priče šta je bilo u Drugom svetskom ratu. Ti procesi su diktirani pozicioniranjem Lepenove u Francuskoj i svih drugih u svojim državama.“
Zakucavanje Alternative
Pavlović smatra da vrlo verovatno neće doći do saradnje evropskih desničara sa AfD-om ni posle izbora, a taj slučaj je vrlo poučan i za nas jer „iskopavanje tih priča od pre 80 godina i traženje današnjeg rešenja u nijansiranju prošlosti je potpuno besmislena stvar“.
AfD se prosto zakucala i to će je koštati i na unutrašnjem planu u samoj Nemačkoj, jer bilo kakvo pozivanje na Hitlera apsolutno ograničava mogućnost rasta podrške građana, ističe Pavlović.
Melonizacija – proamerički desničari
Iako pojedini analitičari smatraju da je raskol između Lepenove i AfD-a dokaz da evropska desnica ide ka tzv. melonizaciji, odnosno prihvatanju geopolitičkih ciljeva globalista, Pavlović se ne slaže sa tom konstatacijom.
Jer Marin Lepen je daleko ozbiljnija od premijerke Italije Đorđe Meloni, koja je uvek bila na strani atlantista, dodaje Pavlović.
„Ona je uvek bila peroamerički političar osim na tom ideološkom planu – nacija, žena… Sve drugo je bilo stopostotno američko. Ona nikad nije imala nikakve izjave u geopolitičkom smislu koje bi pokazale da ona nije proamerički političar, ali jeste na ovom identitetskom planu: Ne daju mi da kažem da sam žena, majka, Italijanka, katolkinja – to su bile njene teme u Italiji. A možete da mislite iz ugla globalitičkog imperijalizma koliko njih sekira čitava ta ideja. Lepo bi im bilo da uniformišu desnicu ali nije im to ključno.“
Ko je prava desnica u EU
U Francuskoj su i levica i desnica dosta antiglobalističke, dok u Italiji nema čvrste antiglobalističke pozicije ni u jednom segmentu njihovog političkog spektra. AfD je svakako u izrazitoj suverenističkoj i suštinski antiglobalističkoj politici vezanoj za Nemačku, i to iz praktičnih razloga, smatra Pavlović.
Kad je reč o ostatku evropskih desničara, u Nemačkoj i Francuskoj su znatno čvršći antiglobalisti nego u Italiji i Španiji, dok su skandinavske zemlje u nekakvom svom previranju.
„Vidite pomeranja u Danskoj ali ti su procesi značajno sporiji. Oni su mnogo više povezani u svojoj antiruskoj politici sa Amerikom i njihovi procesi otrežnjenja će trajati značajno duže. Ali trebalo bi opet imati u vidu da su i Danska i Švedska zadržale svoju valutu i u tom smislu je njihov ekonomski manevarski prostor mnogo veći nego kod država koje su u evrozoni“, zaključio je Pavlović.
Pogledajte i:
