Paradoks rezolucije o Srebrenici: Umesto da potrese Srbiju i Srpsku – uzdrmane zemlje regiona
21:22 29.05.2024 (Osveženo: 21:23 29.05.2024)
© Sputnik / Predrag VasiljevićBilbor u Beogradu sa porukom: "Mi nismo genocidan narod. Pamtimo. Ponosne Srbija i Srpska"
© Sputnik / Predrag Vasiljević
Pratite nas
Posle glasanja u Generalnoj skupštini UN za rezoluciju o Srebrenici, Crna Gora je ušla u ozbiljnu političku krizu i preti joj pad Vlade, odnosi među entitetima u BiH su nikad gori i ta zemlja sve je bliže raspadu, a predsednica Severne Makedonije Gordana Siljanovska Davkova izjavila je da nije bila konsultovana o glasanju.
Tako da je taj dokument, ne samo narušio odnose među zemljama u regionu već je i iznutra politički potresao same te države, iako je jedan od proklamovanih ciljeva predlagača bilo pomirenje u regionu.
Za usvajanje rezolucije o Srebrenici glasali su predstavnici 84 zemlje, uključujući BiH, Crnu Goru i Severnu Makedoniju, dok je 19 zemalja bilo protiv, a 68 uzdržanih.
Transfer genocida – oslobađenje od loše prošlosti
Teško je definisati šta je bio pravi cilj Rezolucije jer po svemu onome što je proizašlo kao posledica – ništa se dobro i racionalno nije dogodilo, kaže za Sputnjik politički analitičar Dejan Vuk Stanković.
Izgleda da je cilj bio da Nemačka zajedno sa kolektivnim Zapadom pokaže da još uvek ima većinu u Generalnoj skupštini i da se Nemačka i Ruanda polako ali sigurno transferom genocida na nekog drugog oslobađaju svoje loše prošlosti, dodaje Stanković.
„Mislim da je to bio jedan cilj predlagača, a BiH, tačnije njen bošnjački deo imao je za cilj sledeću stvar, a to je da stekne argument u prilog nekog redefinisanja statusa Republike Srpske i zapravo iz te perspektive oni nastupaju. To nije, očigledno uspelo i sad dolazi do posledica te rezolucije, posebno u zemljama u regionu. U Crnoj Gori je otvoren politički rat između Spajića i prosrpskih stranaka koji ima perspektivu da traje i bojim se da će u ovim okolnostima politička vlast u Crnoj Gori biti nestabilna, a status Srba se neće nešto posebno menjati.“
Potresi u „regionu“ – iz krize u agoniju
Što se tiče BiH, ona je ušla iz krize u agoniju i zaista se danas ta država nalazi u jednom političkom i bezbednosnom vakuumu i niko ne zna šta će biti sledeće, dodaje Stanković.
„Republika Srpska najavljuje referendum o samostalnosti kao posledicu jednostranih odluka bošnjačkih vlasti, Hrvati su latentno nezadovoljni svojim statusom još od Dejtona na ovamo jer nemaju svoj zaštitni entitet, a Bošnjaci žele da dominiraju BiH i za to imaju neku prećutnu podršku bilo Zapada, bilo islamskih zemalja. Naravno, svako ih podržava sa nekim različitim motivom. Što se tiče Makedonije, oni su podržali evroatlantsku agendu nadajući se da će time sebi poboljšati položaj u očima zapadnih saveznika. Oni stagniraju i kao društvo i kad je reč o evropskim integracijama, a istovremeno su bremeniti jednim etničkim konfliktom između Makedonaca i Albanaca koji samo što nije počeo.“
Rast evroskepticizma kod Srba
Tako da je Rezolucija samo ustalasala duhove u regionu, homogenizovala Srbe, pojačala evroskepticizam u Srbiji i među srpskim narodom, što je posledica pridržavanja nekih matrica koje su na Zapadu formirane devedesetih a od kojih oni ne odustaju, dodaje Stanković.
Reakciju predsednice Severne Makedonije Gordane Siljanovske Davkove da nije bila konsultovana o glasanju, Stanković ocenjuje kao unutrašnju političku stvar u toj zemlji.
„Mislim da će to verovatno dodatno iskomplikovati odnose u Severnoj Makedoniji. Šta će i kako će to biti ostaje da se vidi, ali u principu to nikome nije trebalo, pa ni Makedoncima. Očigledno je ta stvar mnogo komplikovanija i kompleksnija nego što to u ovom trenutku izgleda“, zaključio je Stanković.
Pogledajte i: