Brutalna naredba, a ne evropska vrednost: Srbija jedina zemlja koju teraju da ukine sopstveni jezik
11:17 25.05.2024 (Osveženo: 14:15 27.05.2024)
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Nijedna zemlja Evropske unije nije u obavezi da koristi rodno senzitivni jezik u svojim obrazovnim, naučnim ili drugim ustanovama, ali zato je Srbija ucenjena ulaskom u tu istu EU primoravanjem da svoj jezik izmeni i umesto njega koristi iskrivljenu varijantu koja gramatički, jezički, stilski ne odgovara njegovoj prirodi ili realnim potrebama.
Docent doktor sa Katedre za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima Katarina Begović napominje da u slučaju Srbije, rodno senzitivni jezik nije opcija, već naredba.
Francuska je još 2021. godine odbacila ovaj predlog, a nedavno joj se pridružila i Bavarska. Za to vreme, u Srbiji je počelo primenjivanje odredbe Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koja se odnosi na obaveznu primenu rodno senzitivnog jezika. Uprkos ogromnom protivljenju struče javnosti, Matice srpske, univerziteta, Srpske pravoslavne crkve, SANU, i celokupne javnosti, zakon o novogovoru počeo je da se primenjuje.
Suočeni smo sa realnošću u kojoj pod pretnjom kazne moramo da koristimo jezik koji ne postoji, rekla je Begović za Sputnjik.
Ćirilica
© Sputnik / Marijana Kolaković
Početak primene
Ona kaže da u vezi sa primenom Zakona postoje imperativne i kaznene norme koje su vrlo eksplicitne, a da se preko njih, pored toga što se krši Ustav, zadire i u autonomiju univerziteta.
Primera radi, ja kao fizičko lice koje radi za pravno lice, odnosno Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, objavim univerzitetski udžbenik i potpišem se kao doktor nauka, docent, profesor, ili šta god da jesam. Nakon toga dođe prosvetna inspekcija i ona može da naplati kaznu fakultetu. Fakultet onda mora da plati kaznu, a on to čini tako što se meni putem administrativne zabrane odbija novac od plate.
Član 44 ne podleže kaznenim normama i on se odnosi na korišćenje rodno osetljivog jezika u medijima, a član 37 je vezan za obrazovanje i u njemu piše da se rodno osetljivi jezik mora primenjivati u izradi diploma, svedočanstava, u vezi sa titulama, zvanjima, zanimanjima… I da se obavezno mora primenjivati u školskom sistemu odnosno u udžbenicima i literaturi.
SANU
© Sputnik / Lola Đorđević
Ako se zakon ne primenjuje, za sektor obrazovanja važe imperativne kaznene norme. Za sektor medija, te norme ne važe i za njih nema kazni, međutim, savet za štampu je nedavno objavio nacrt za izmenu kodeksa novinara Srbije. Tamo se navodi da su novinari dužni da izveštavaju rodno osetljivim jezikom, bez obzira na to što mediji ne ulaze u imperativne kaznene norme člana 68 Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Ne znam koliko inicijativa za proveru ustavnosti ovog zakona leži u fiokama Ustavnog suda koji se čitave tri godine ne oglašava po ovom pitanju.
Ona podseća da se naučne i lingvističke institucije i ustanove tri pune godine bore i govore o tome da ne sme postojati prisila kada se radi o jeziku jednog naroda, ali da je svaka rasprava koju je trebalo voditi u okvirima srbističkih institucija izmaknuta.
Protivustavno
Lingvista, profesor i član Saveta za srpski jezik Miloš Kovačević smatra da je zakon formalno stupio na snagu danas, ali da suštinski ne može da bude korišćen. Zaštitnik građana Zoran Pašalić podneo je zahtev Ustavnom sudu da se preispita ustavnost Zakona o rodnoj ravnopravnosti, u delu koji se odnosi na rodno osetljiv jezik. Da bi se taj zakon uopšte primenjivao, kaže on, mora se sačekati odluka Ustavnog suda.
Ovo bi uticalo pre svega na novinare, ali i na svakoga ko se bavi naukom. U tom slučaju onda treba potpuno ukinuti srbistiku, sve novine, medijske kuće i obrazovne institucije koje pišu na srpskom jeziku da bi se mogao primeniti takav zakon. Mislim da ne postoji niko toliko lud u ovoj državi, da tako nešto zapravo primeni, rekao je Kovačević.
Grafit o rodnoj ravnopravnosti
© Sputnik / Lola Đorđević
Onaj ko misli da bi mogao uvesti i sprovesti primenu tog zakona onako kako je to zamišljeno, tvrdi Kovačević, ukida potpuno srpski jezik i mogućnost pisanja tekstova na srpskom.
Ništa se ne postiže silom
Teoretičar i istoričar književnosti Aleksandar Jerkov kaže da se ne protivi nikakvoj demokratizaciji jezičkih navika i podseća da je to istorijska pojava, istorijski proces i potreba. Ako nešto treba da se „doda“ srpskom jeziku, to će se sámo razviti, po prirodi samog jezika i naših volja.
Ovaj zakon je po mnogim svojim odredbama nakaradan, a po svojim intencijama pogrešan, zato što je nasilan i čovek se ne može sa njim složiti nikako. Bez obzira na to da li je neko poput mene sklon apsolutnoj emancipaciji i ravnopravnosti… Ja sam jedan levičar što veruje u jednakost i otvorenost svih za sve, ali ipak ovo ne mogu da podržim. Pružaćemo neku vrstu i pasivnog i aktivnog otpora na stručan način, pokušavajući da budemo razložni i razumni. Zar je malo to što je Matica srpska, naša najstarija ustanova, ustane protiv ovoga, zar je malo što su praktično svi relevantni lingvisti Srbije ustali protiv toga da se na takav način prekraja jezik. Mi ćemo se tako boriti, zaključio je Jerkov.
