00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
60 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
Zastava Srbije - Sputnik Srbija, 1920
SRBIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Srbije

Ne može se za ovo naći prava reč! Zašto na svetsku scenu protiv Srba stupa baš – Nemačka

© AP Photo / Michael ProbstNemačka zastava
Nemačka zastava - Sputnik Srbija, 1920, 22.05.2024
Pratite nas
Ne može se naći prava reč kojom bi se opisalo to što će Nemačka pred Generalnom skupštinom UN obrazlagati nacrt rezolucije o Srebrenici. Perverzija je, možda, najbolja. Po ko zna koji put na svetsku scenu ta zemlja izlazi tako što nastupa protiv Srba i Srbije, naglašava dr Miloš Ković, istoričar i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Prema Kovićevim rečima, dugoročni cilj Nemačke je, kao predlagača rezolucije o Srebrenici, da se zaborave genocidi koje je ova država počinila tokom istorije.

Nemačka „moralni“ autoritet iz 1914. i 1941.

Ipak, bez obzira na sve političke ciljeve, postavlja se pitanje zašto je Nemačka toliki neprijatelj Srba i zašto kroz ceo dvadeseti vek srpski narod trpi nemačke agresije, nemačke pljačke i nemački genocid – odakle dolazi toliko neprijateljstvo Nemačke prema Srbima.
„Očigledno je da u ovom trenutku nemačke političke elite misle da mogu nekažnjeno da rade ovo što rade sa srpskim narodom. Ali, kao što znamo, ovo nije kraj istorije. Sa istim „moralnim“ autoritetom, Nemci su nastupali i 1914. i 1941. i znamo šta se dogodilo 1918. i 1945. Bojim se da nemačka ne razmišlja dovoljno o svojim koracima i ne odmerava dovoljno svoje moći“, komentariše Ković.
Prema njegovim rečima, Nemačka ne samo da za genocid optužuje Srbe, već žmuri nad genocidom koji je pokušan nad ruskim narodom u Ukrajini. Štaviše, stala je na stranu onih koji su taj genocid pokušali i po svoj prilici odobrava nacističku simboliku, koju možemo da vidimo ne samo u Ukrajini, već i u Hrvatskoj, dodaje on.
„Stiče se utisak da Nemačka pušta neonaciste iz zemalja koje su u dva svetska rata bile u savezništvu sa njom da predvode ovu reviziju istorije. Mislim pre svega na Hrvatsku, ali to vidimo i u pribaltičkim republikama. Puštaju se te zemlje da predvode reviziju istorije, da istupaju sa neonacističkim porukama, ali čini se da iza svega stoji Nemačka“, smatra Ković.
Po svoj prilici, čak i poricanje broja srpskih žrtava u Nezavisnoj državi Hrvatskoj dolazi iz Nemačke, jer njoj najviše odgovara revizija zločina u dva svetska rata.

Duga praksa izvrtanja istorijskih istina

Sa izvrtanjem istorijskih istina o agresiji i uništenju u ratovima koje je započela u XX veku, Nemačka je počela još posle Prvog svetskog rata, kaže Ković. Državne institucije, pre svega nemačko Ministarstvo spoljnih poslova, sistematski se bavilo iskrivljivanjem istorijskih istina.
„Kada je reč o relativizaciji genocida, u čemu je u evropskim okvirima Nemačka šampion ,kažem u evropskim, jer je u svetskim okvirima u tome šampion anglosaksonski svet, zaista je reč o pokušaju da se sakrije i relativizuje najstrašniji genocid u istoriji Evrope – Holokaust od 1941. do 1945.“, navodi Ković.

Ponovilo se i na Kosovu

Međutim, u evropskim i svetskim, pa i u srpskim okvirima malo se zna o nemačkom genocidu nad Srbima. Radi se o, kako kaže naš sagovornik, višekratnom uništenju srpskog naroda u XX veku.
„S obzirom na široku definiciju genocida koju daju UN 1948. i tvorac pojma „genocid“ Rafael Lemkin 1944, ono što su Srbi pretrpeli od strane nemačkih osvajača (kad kažem nemačkih, mislim i na nemačke, i na austrijske) od 1914. do 1918. može se nazvati genocidom. Naravno, i ono što se događalo od 1941. do 1945, ali i ono što su Srbi pretrpeli na teritorijama bivše Jugoslavije, naročito na teritorijama Kosova i Metohije“, ističe Ković.
Nemački vojnici koji su 1999. u sastavu NATO snaga došli na teritoriju oko Prizrena, omogućili su albanskim ekstremistima da sistematski uništavaju srpski narod, a u nekim slučajevima su i pucali na Srbe – jedan od takvih slučajeva bio je ubijanje srpskih izbeglica u sred Prizrena – to su učinili nemački vojnici, a njihov komandant je nakon toga odlikovan, podseća Ković.

Ako je Srebrenica genocid, šta su Kragujevac, Kraljevo, Šabac…

Ako se ratni zločin ubijanja muškaraca u leto 1995. u Srebrenici naziva genocidom, kako možemo da nazovemo masakre civila, ne samo u Kragujevcu, nego i u Kraljevu, Šapcu i nizu srpskih stratišta koje su počinili nacisti tokom Drugog svetskog rata, pita se Ković:
„I u Kragujevcu, i u Kraljevu, i u Šapcu, ubijana su i deca. Ima celih sela u Srbiji u kojima su nemački vojnici, vojnici Vermahta, ne SS-a, ubijali sve pred sobom. Recimo, selo Draginac i selo Cikote u Jadru. Tu su ubijene hiljade i hiljade žena dece i staraca. Ubijali su ih vojnici Vermahta koji posle rata za to nisu kažnjeni. Dakle, ako je Srebrenica genocid, koliko su onda genocida Nemci počinili nad srpskim narodom samo od 1941. do 1945.“.
Zločine nad Srbima činili su i pripadnici SS trupa, među kojima je najzloglasnija bila 7. SS divizija „Princ Eugen“. Nedavno su istoričari iz Muzeja istorijskih nauka u Istočnom Sarajevu objavili zbirku dokumenata o zločinima ove divizije samo nad Srbima u BiH, dodaje Ković.
„Postavlja se pitanje u kojoj je meri u moralnom smislu anestezirana nemačka javnost i nemački politički život kada dozvoljavaju ovakvu sramotu, da Nemačka obrazlaže jednu ovakvu rezoluciju“, konstatuje on.
Podsećamo, prema informacijama srpske misije pri UN, Nemačka će biti jedina država koja će na zasedanju Generalne skupštine UN 23. maja imati uvodnu reč i tražiti podršku za rezoluciju o navodnom genocidu u Srebrenici.
Šefica nemačke misije pri svetskoj organizaciji, ambasadorka Antje Lendertse, bila je najglasnija u antisrpskoj kampanji i prikupljanju glasova za rezoluciju; lično je putovala u Keniju i latinoameričke zemlje, gde je lobirala za podršku rezoluciji.
Zgrada UN u Njujorku - Sputnik Srbija, 1920, 21.05.2024
SRBIJA
Nemačka će jedina imati uvodnu reč i tražiti usvajanje rezolucije o Srebrenici u UN
Pogledajte i:
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala