https://lat.sputnikportal.rs/20240521/stejt-department-jurisdikcija-medjunarodnog-krivicnog-suda-moze-vaziti-samo-za-rusiju-ne-i-izrael-1172431867.html
Stejt department: Jurisdikcija Međunarodnog krivičnog suda može važiti samo za Rusiju, ne i Izrael
Stejt department: Jurisdikcija Međunarodnog krivičnog suda može važiti samo za Rusiju, ne i Izrael
Sputnik Srbija
Rusija i Izrael nisu članice Međunarodnog krivičnog suda, ali njegova jurisdikcija se može odnositi samo na Rusiju, izjavio je portparol Stejt departmenta Metju... 21.05.2024, Sputnik Srbija
2024-05-21T07:44+0200
2024-05-21T07:44+0200
2024-05-21T07:44+0200
svet
svet
rusija
izrael
sad
međunarodni krivični sud
hapšenje
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/01/1170533623_0:0:1280:721_1920x0_80_0_0_585275ae0f28f1b56ba0919c1e5fd865.jpg
Portparol je objasnio da se jurisdikcija MKS se može odnositi samo na slučajeve kada je jedna od strana u sukobu članica instance. U slučaju Izraela i Palestine, prema mišljenju Stejt departmenta, ni na jednu od zemalja se ne odnosi, a u slučaju Ukrajine i Rusije, Kijev priznaje jurisdikciju suda.Istovremeno, on je prećutao da je, iako je Ukrajina potpisala Rimski statut, na osnovu kog deluje MKS, nije ga ratifikovala.On je izjavio da u Izraelu, navodno, svakako postoje mehanizmi u okviru kojih se mogu uhapsiti odgovorni za kršenje humanitarnog prava. Na molbu da precizira zbog kakvih dejstava izraelskih vlasti, koji je najpre odbacivao pokušaje MKS da sprovede svoju istragu, Vašington tako misli, Miler je izjavio da je „bilo planirano putovanje tužioca“.„Da je on otišao tamo, okolnosti su mogle biti drugačije“, dodao je diplomata.Istovremeno, SAD odbacuju odluke i dejstva MKS prema njihovim građanima i na zakonodavnom nivou.Prethodno, Kongres je usvojio „Akt o zaštiti američkih vojnih lica“, koji je potpisao predsednik Džordž Buš 2002. godine i koji još uvek važi. Dokument ovlašćuje administraciju da „štiti“ vojnike i zvaničnike od krivičnog gonjenja od strane MKS uz korišćenje „svih neophodnih i relevantnih sredstava“ radi njihovog oslobađanja.Prethodno, kako je preneo Rojters, Međunarodni krivični sud zatražio je nalog za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanijahua zbog ratnih zločina.Sud je takođe zatražio hapšenje izraelskog ministra odbrane Joava Galanta.Pored toga, sud je zatražio i hapšenja lidera Hamasa - Jahje Sinvara, Mohameda Deifa i Ismaila Hanijea.Njih trojica terete se za istrebljenje, ubistvo, uzimanje talaca, silovanje i seksualne napade.Bela kuća je saopštila da ne podržava istragu MKS o dejstvima Tel Aviva u Pojasu Gaze i ne smatraju da je ova instanca ovlašćena po ovom pitanju.Netanijahu je, komentarišući informacije o mogućem izdavanju naloga izjavio da neće dopustiti nikakve pokušaje MKS da „podrije neotuđivo pravo Izraela na samoodbranu“.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20240429/tel-aviv-pozvao-medjunarodni-krivicni-sud-da-ne-izdaje-naloge-za-hapsenje-izraelskih-zvanicnika-1171615598.html
izrael
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, rusija, izrael, sad, međunarodni krivični sud, hapšenje
svet, rusija, izrael, sad, međunarodni krivični sud, hapšenje
Stejt department: Jurisdikcija Međunarodnog krivičnog suda može važiti samo za Rusiju, ne i Izrael
Rusija i Izrael nisu članice Međunarodnog krivičnog suda, ali njegova jurisdikcija se može odnositi samo na Rusiju, izjavio je portparol Stejt departmenta Metju Miler.
Portparol je objasnio da se jurisdikcija MKS se može odnositi samo na slučajeve kada je jedna od strana u sukobu članica instance. U slučaju Izraela i Palestine, prema mišljenju Stejt departmenta, ni na jednu od zemalja se ne odnosi, a u slučaju Ukrajine i Rusije, Kijev priznaje jurisdikciju suda.
Istovremeno, on je prećutao da je, iako je Ukrajina potpisala Rimski statut, na osnovu kog deluje MKS, nije ga ratifikovala.
Miler ocenjuje da Izrael izražava spremnost da sarađuje sa instancom, a Rusija ne, što situaciju čini „fundamentalno različitom“.
On je izjavio da u Izraelu, navodno, svakako postoje mehanizmi u okviru kojih se mogu uhapsiti odgovorni za kršenje humanitarnog prava. Na molbu da precizira zbog kakvih dejstava izraelskih vlasti, koji je najpre odbacivao pokušaje MKS da sprovede svoju istragu, Vašington tako misli, Miler je izjavio da je „bilo planirano putovanje tužioca“.
„Da je on otišao tamo, okolnosti su mogle biti drugačije“, dodao je diplomata.
Istovremeno, SAD odbacuju odluke i dejstva MKS prema njihovim građanima i na zakonodavnom nivou.
Prethodno, Kongres je usvojio „Akt o zaštiti američkih vojnih lica“, koji je potpisao predsednik Džordž Buš 2002. godine i koji još uvek važi. Dokument ovlašćuje administraciju da „štiti“ vojnike i zvaničnike od krivičnog gonjenja od strane MKS uz korišćenje „svih neophodnih i relevantnih sredstava“ radi njihovog oslobađanja.
Sud je takođe zatražio hapšenje izraelskog ministra odbrane Joava Galanta.
Pored toga, sud je zatražio i hapšenja lidera Hamasa - Jahje Sinvara, Mohameda Deifa i Ismaila Hanijea.
Njih trojica terete se za istrebljenje, ubistvo, uzimanje talaca, silovanje i seksualne napade.
Bela kuća je saopštila da ne podržava istragu MKS o dejstvima Tel Aviva u Pojasu Gaze i ne smatraju da je ova instanca ovlašćena po ovom pitanju.
Netanijahu je, komentarišući informacije o mogućem izdavanju naloga izjavio da neće dopustiti nikakve pokušaje MKS da „podrije neotuđivo pravo Izraela na samoodbranu“.
