Sputnjik saznaje: Državni Savet za srpski jezik traži od Vlade da se ukinu „rodno osetljive“ odredbe
16:46 21.05.2024 (Osveženo: 14:17 27.05.2024)
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Sastanak vladinog Saveta za srpski jezik u vezi sa ukidanjem odredbi vezanih za primenu rodno osetljivog jezika održan je danas. Savet će Vladi Srbije u sredu uputiti preporuku o ukidanju i nadaju se pozitivnom ishodu. Kakav god da bude odgovor Vlade, Savet će nastaviti da deluje u cilju odbrane srpskog jezika od silom nametanog jezičkog inženjeringa.
Pre više od godinu dana, Vlada Srbije je usvojila odluku o obrazovanju Saveta za srpski jezik, čiji je zadatak da prati i analizira stanje u oblasti upotrebe srpskog jezika i očuvanja ćirilice kao matičnog pisma.
Predsednik Saveta za srpski jezik i redovni profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu Aleksandar Milanović rekao je za Sputnjik da će pomenuti dokument predati Vladi Srbije, a da njegova poenta neće biti povlačenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti, već samo ukidanje onih odredbi iz zakona koje su vezane za primenu rodno osetljivog jezika.
Zastave Srbije na zgradi Vlade Srbije i Ministarstva spoljnih poslova
© Sputnik / Lola Đorđević
Prilikom pisanja predloga, Savet je uzeo u obzir stav odnosno mišljenje svih relevantnih institucija koje su se o rodno osetljivom jeziku oglasile, uključujući Odbor za srpski jezik, Maticu srpsku, Srpsku književnu zadrugu, Društvo za srpski jezik i književnost Srbije, Vukovu zadužbina i mnoge druge institucije.
Uzimajući u obzir sve to što su relevantne institucije rekle, uzimajući u obzir raspravu koju smo vodili ne samo danas na sednici Saveta za srpski jezik, nego i ranije, uzimajući u obzir naravno i većinsko mišljenje koje je iskazano u javnim debatama tokom prethodnog perioda, prosto nismo imali mogućnost za bilo kakvo drugo rešenje, osim da Vladi Srbije, koja je naše telo i formirala, uputimo preporuku, rekao je Milanović za Sputnjik.
"Vuk Karadžić", rad Đoke Jovanovića u predvorju Svečane sale Srpske akademije nauka i umetnosti
© Sputnik / Lola Đorđević
Svi smo za ravnopravnost
Milanović objašnjava da ne pretenduju na to da ceo Zakon o rodnoj ravnopravnosti uklone, već samo delove koji se odnose na „poprilično neprirodnu postavku o primeni nekakvog mutnog pojma rodno osetljivog jezika“. Oni smatraju da je potpuno nemoguće da u praksi takva jedna zakonska odredba ostane u životu.
Ukoliko se Vlada Srbije ogluši o ovu preporuku, Savet će nastaviti da se bori za srpski jezik. Ipak, Milanović kaže da je optimista i da veruje da će apeli svih relevantnih srbista u Zemlji uroditi plodom.
"Dositej", Petra Ubavkića u predvorju Svečane sale Srpske akademije nauka i umetnosti
© Sputnik / Lola Đorđević
Želim da budem optimista. Pokrenuli smo i to pitanje danas na sednici, ali zašto biti pesimista. Lično vidim kao pozitivan Vladin čin to što je odlučeno da se pre više od godinu dana formira naš Savet za srpski jezik u kojem se nalaze i predstavnici relevantnih lingvističkih, odnosno srbističkih institucija sa jedne, a i predstavnike Vlade sa druge strane. Mi smo bili potpuno jedinstveni u stavu da ove odredbe treba odbaciti. Ne mislim na nas kao na pojedince, već kao na odgovorne ljude koji reaguju na ono što relevantne institucije kažu, tako da sam ja duboko ubeđen da će Vlada naše preporuke prihvatiti, a ako se ogluši, onda ćemo se okupiti kao Savet i smišljati dalje akcije.
Budućnost srpskog jezika
Profesor Milanović tvrdi da se, ukoliko bi rodno osetljiv jezik počeo da se primenjuje, sa srpskim jezikom ne bi desilo ništa strašno, budući da je otporan na takve vrste ideoloških uticaja.
On kaže da sigurno postoje određeni književnici koji pozitivno reaguju na ovakve pojave, ali da to nije sporno, jer književnicima i treba ostaviti takvu vrstu slobode.
Svakom pojedincu treba ostaviti slobodu da sebe imenuje kao književnika ili književnicu, kao direktora ili direktorku. Nemamo nikakav problem sa tim i niko normalan nema nikakav problem sa tim, ali imamo problem sa tim da neko pokušava da nam naredi nešto. To je već neka vrsta diktature, uvođenja cenzure i ideološkog nasilja ne samo nad jezikom nego i nad mišljenjem i svim ljudskim slobodama.
On je duboko ubeđen da će srpski jezik sve ove pojave odbaciti kao strane, neprirodne i neorganske, a da će govornici srpskog jezika, u apsolutnoj većini, na njih reagovati kao i do sada.
Određene ideološke strukture u našoj zemlji će i dalje insistirati na tome da se to brutalno i nasilno primenjuje, ali nadam se da će naša država shvatiti da to nigde u Evropi, sem u Srbiji, ne postoji i da takva vrsta vođenja ne samo jezičke politike nego politike uopšte ne vodi nikuda. Nadam se da će razum prevladati i da mi nećemo ostati usamljeno ostrvo u svetu gde se za ne primenjivanje rodno osetljivog jezika plaćaju kazne ili ide u zatvor.
Milanović se nada da će se Srbija vratiti tamo gde je i ostatak Evrope i da će Zakon predstavljati samo neku vrstu preporuke, sa mogućnošću izbora da se svako imenuje kako želi, ali da niko nikoga ne prisiljava da to na silu mora primenjivati.
