Kosta Čavoški za Sputnjik demaskira nameru Zapada: Cilj je da žigošu sve Srbe kao genocidne
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Ukoliko bude usvojena, rezolucija o Srebrenici imaće pogubno političko dejstvo za srpski narod. Jer taktika je bila osuditi grupu ljudi za „udruženi zločinački poduhvat“, a kasnije, pomoću rezolucija ovog tipa žigosati ceo srpski narod kao genocidan.
Ovako akademik i profesor Pravnog fakulteta u Beogradu u penziji dr Kosta Čavoški, komentariše predlog rezolucije u Srebrenici koja bi u četvrtak trebalo da se nađe na dnevnom redu Generalne skupštine UN.
Od „zločinačke grupe“ do zločinačkog naroda
Prema rečima Čavoškog, bilo kakva rezolucija te vrste, kao i sudske presude, uvek se upotrebljavaju protiv Republike Srpske. Presude Haškog tribunala vezane za događaje u Srebrenici u leto 1995, odnosile su se na mnoge vojne i političke zvaničnike Republike Srpske, uključujući generala Ratka Mladića, i bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića.
Pri tome, Karadžić, na primer, nije ni znao šta se u Srebrenici dešava, navodi naš sagovornik.
„Međutim, izumeli su jednu instituciju koja do sada nije postojala u krivičnom pravu. To je takozvana kolektivna odgovornost, odnosno takozvana objektivna odgovornost za dela drugih. Oni, dakle, naprave jednu grupu, u kojoj su Karadžić, Ratko Mladić, Biljana Plavšić i tako dalje, pa kažu da su oni imali nekakav zločinački plan, a taj zločinački plan je stvaranje Republike Srpske. I svako ko je u tome učestvovao na neki način je produžena ruka, odnosno oruđe u rukama Radovana Karadžića, Ratka Mladića, Biljane Plavšić i tako redom“, objašnjava Čavoški.
Na tako stvorenu „zločinačku grupu“ prevaljuju se svi zločini i to se dešavalo i sa Srebrenicom, dodaje on.
Cilj je što više ocrniti Srbe
Pošto je neobavezujući pravni akt, rezolucija može da ima samo političko dejstvo i predložena je samo zbog toga da bi se Srbi, kako u Srbiji, tako i u Republici Srpskoj što više ocrnili, ističe Čavoški.
„I to upravo rade oni – Nemci, koji su između ostalog odgovorni za Holokaust. Nikada im nije palo na pamet da kroz UN proguraju rezoluciju kojom bi osudili genocid nacista nad Jevrejima, a sad guraju rezoluciju kojom bi trebalo da se osude, barem tako piše, oni koji su izvršili navodni genocid u Srebrenici. A kako se radi o Srbima, u političkom smislu, posredno pada krivica i na sve Srbe“, konstatuje on.
Pravnih posledica u smislu naknade štete ili nečega sličnog neće biti, ali politička šteta od eventualnog usvajanja rezolucije mogla bi da bude ogromna, dodaje Čavoški.
Srpska bi trebalo da prekine kontakte sa BiH
Prema mišljenju Čavoškog, ukoliko rezolucija bude usvojena, Republika Srpska ne bi trebalo da učestvuje u radu zajedničkih institucija – štaviše, u BiH sistematski se krši ustav, a uz to, političku moć ima i takozvani visoki predstavnik, samozvanac koga nije postavio ni jedan legalni organ.
„Sve je to razlog što, po mom sudu, Republika Srpska treba da prekine bilo kakvu saradnju sa bilo kojom institucijom u BiH“, kategoričan je Čavoški.
Srebrenica je strašan ratni zločin, ali nije genocid
Kada govori o zločinu u Srebrenici, Čavoški napominje da je u toj regiji u leto 1995. ubijeno najviše do hiljadu ratnih zarobljenika. Zna se kako je do toga došlo – jedan od zarobljenika oteo je oružje stražaru i ubio ga – ostali stražari počeli su da ubijaju zarobljenike, što je, prema rečima Čavoškog, strašan ratni zločin.
„Međutim, najveći deo onih koji se nalaze na mezarju u Potočarima, nije ubijen u svojstvu ratnih zarobljenika – oni su se kao divizija povlačili iz Srebrenice prema Tuzli i na tom putu su nailazili na minska polja i zasede“, ističe Čavoški.
Ta divizija je prošla ka Tuzli kao rezultat razmene za jednog zarobljenog srpskog oficira.
„Oni i te poginule u borbi računaju kao ratne zarobljenike koji su ubijeni, a ne kao borce koji su poginuli u borbi“, navodi naš sagovornik.
Konačno, predsednik Instituta za istraživanje srpskih stradanja u HH veku pokazao je da je jedan broj sahranjenih u Potočarima, poginuo ili pre, ili nakon događaja iz jula 1995, ili čak umrli prirodnom smrću, tako da je pokazano da je broj ubijenih u Srebrenici od preko 8000 ljudi jako uvećan, dodaje Čavoški.
Genocid je zatiranje celog naroda, ne samo muškaraca, već i žena i dece – u Srebrenici to nije bio slučaj – sve žene i deca su srpskim autobusima prebačeni do linije razdvajanja između srpskih i muslimanskih snaga, zaključuje Čavoški.
Podsećamo, Generalna skupština UN-a raspravljaće o rezoluciji o Srebrenici na zasedanju 23. maja. Rasprava o ovoj temi već je odlagana nekoliko puta – od 27. aprila za 2. maj, da bi se došlo do sadašnjeg datuma. Inicijatori predloženog teksta su bile Nemačka i Ruanda, dok je amandmane na nacrt podnela Vlada Crne Gore.
Konačan nacrt rezolucije predviđa da 11. jul bude proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici, koji bi se obeležavao svake godine. Za usvajanje rezolucije potrebna je prosta većina članica, što je 93 države od 193 članice UN-a.
Od početka aprila, kada se prvi put čulo za to da će se pred Generalnom skupštinom naći predlog rezolucije o Srebrenici, traju diplomatski napori Srbije i Republike Srpske da se ovaj predlog skine sa dnevnog reda, kao i napori Zapada da rezolucija bude usvojena. Ukratko rečeno, stav Srbije je da rezolucija krši postojeće sporazume i otvara Pandorinu kutiju samovoljnog i selektivnog određivanja prava i istine.
Iz Banjaluke poručuju da bi, u slučaju usvajanja rezolucije zajednički život tri konstitutivna naroda u dva entiteta postao nemoguć i da bi ionako već teška politička kriza u BiH samo bila produbljena.
Pogledajte i:
