EU je davno izgubila kredibilitet – koliko vrede njena obećanja Srbiji
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Evropska unije nije sposobna da u svojim redovima obezbedi da se poštuju pravila koje je sama donela, a kamoli da je samostalna u svojoj politici na koju očito veliki uticaj ima Amerika. Iz tih razloga Brisel nema kredibilitet da nama nameće šta i kako da radimo posebno jer nismo deo EU, saglasni su sagovornici Sputnjika.
Odlazeća Evropska komisija ostaće zapamćena po tome što iza sebe ostavlja katastrofalne rezultate. Sopstvenu ekonomiju uvela je u recesiju, presekla saradnju sa Rusijom, podstakla sukob u Ukrajini tolerišući nepoštovanje Minskih sporazuma, isporukama oružja Kijevu produžava rat do poslednjeg Ukrajinca, a jedino u čemu je bila dobra je slepo poslušništvo prema Vašingtonu.
EU je izgubila kredibilitet
Ništa bolje se nije pokazala ni na Balkanu u dijalogu Beograda i Prištine, gde besomučno toleriše sva nepočinstva kosovskih Albanaca i njihovo nepoštovanje sporazuma potpisanih pre gotovo još malo pa dve decenije. Slična situacija je i u slučaju Republike Srpske.
Ipak, takva Evropska unije koja ređa neuspehe na svim frontovima i dalje nama obećava, po ko zna koji put, da će se naš put ka EU ubrzati i da ćemo postati deo velike evropske porodice, ukoliko učinimo još par ustupaka. Tako je bar rekao evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji tokom trodnevne posete Srbiji i u razgovoru sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Naravno, kao i do sada EU od zvaničnog Beograda očekuje da pre tog čina dođe do sprovođenje demokratskih reformi u oblasti vladavine prava i veće spoljnopolitičke usklađenosti sa Briselom.
Diplomata i bivši ambasador Milovan Božinović za Sputnjik podseća da ne slušamo prvi put ova obećanja iz EU.
Obećanja na koja smo navikli
„Evropska unija se ozbiljno iskompromitovala kada su u pitanju njihova obećanja. Dakle, odavno je Srbiji obećavano da će se mnogo toga desiti za pet, pa za sedam godina pa evo opet za pet, a to se nije ništa ostvarilo od dana kad smo postali kandidat za malo pa dve decenije,“ napominje sagovornik Sputnjika.
Drugim rečima, to znači, ističe Božinović, da reč EU nije kredibilna kada govori o tome šta će se desiti u narednim godinama, jer se ona ne ponaša dosledno i ne poštuje sopstvene zakone.
„Tako da imamo pravo da sve ovo primamo sa velikom rezervom, posebno jer je u pitanju kratak period. Naučili smo da budemo oprezni i to bih preporučio da tako i ostane i u buduće kad je reč o obećanjima Brisela,“ kaže naš sagovornik.
EU je pod uticajem Vašingtona
Obećanja su u stvari rokovi koje nam daju iz EU za određene stvari koje po njima treba da ispunimo kako bismo postali deo EU, ali u isto vreme to ne može to niko da garantuje.
„Ono čime se ova administracija može pohvaliti jeste da je u srcu Evrope dozvolila da deo jednog naroda živi obespravljen kao što je reč o Srbima na KiM,“ kaže Božinović.
Dr Aleksandar Lukić sa Instituta za političke studije s druge strane kaže da EU od nas traži da se usklađujemo sa njihovim stavovima i politikom a u isto vreme nisu unutar Unije postigli jedinstvo po ozbiljnim pitanjima.
„Podsećanja radi, pet država EU ne priznaje Kosovo kao državu, ne slažu se ni oko Ukrajine, nema saglasnosti po pitanju prijema Prištine u Savet Evrope, sankcija prema Rusiji, podržavanju produbljivanja sukoba na relaciji Moskva–Kijev, ali ni oko načina na koji se Amerika odnosi prema evropskoj administraciji,“ kaže Lukić.
Unutar EU nema jedinstva
S druge strane, Lukić kaže da se EU ne ponaša samo destruktivno prema sebi već da su sve više njene odluke destruktivne prema pojedinim državama koje su EU i van nje.
„Takođe ne smemo da zaboravimo ni uticaj Amerike koja zapravo i vlada Evropskom unijom i u suštini došlo je do toga da joj Vašington određuje ko i kada će ući u EU i na koji način. I ne samo u tom polju, već i na drugim poljima koja se tiču spoljne politike koju vodi EU“, kaže naš sagovornik.
On podseća da je rezolucija genocidu o Srebrenici koju je potegla pre svega Nemačka dobar primer da svako radi šta hoće u okviru EU jer, na primer, Mađarska tu rezoluciju jasno kaže da ne podržava.
Srbija je inače, aplicirala za za članstvo u EU 22.12.2009. godine, a početak pregovora i status članica i države kandidata EU dobila je 28. 6. 2013. godine.
Pogledajte i:
