Grad sa 2.500 godina dugom istorijom: Prestonica drevne Persije u 10 fotografija

Najraniji ostaci Persopolja dotiraju iz 515. p. n. e., odnosno iz doba vladavine Darija I koji je izgradio grad.

Kompleks Persopolja nalazi se na uzvišenoj terasi, a sastoji se od nekoliko kraljevskih palata, riznica i popratnih građevina, zatim dve velike ceremonijalne dvorane; „dvorane od hiljadu stubova“ i apadane, koja je mogla primiti 10.000 ljudi.

Kolosalna apadana i dvostruka monumentalna stepeništa ukrašena reljefima najprepoznatljiviji su elementi persijske arhitekture iz tog doba.

U gradu, koji je delovao kao glavni centar carstva, bio je smešten kompleks palate i citadela dizajniranih da služe kao centralna tačka za upravljanje i ceremonijalne aktivnosti. To je primer ahemenidskog stila arhitekture.

Kompleks je zauzela vojska Aleksandra Velikog 330. godine pre nove ere, a ubrzo potom, njegovi drveni delovi su potpuno uništeni u požaru, verovatno namerno.

Funkcija Persepolja ostaje nejasna.

To nije bio jedan od najvećih gradova u Persiji, a kamoli ostatku carstva, ali izgleda da je bio veliki ceremonijalni kompleks koji je bio korišten samo sezonski.

Kompleks je bio podignut visoko na platformi ograđenoj zidom, sa pet „palata“ ili sala različite veličine i velikim ulazima. Još uvek nije sasvim jasno gde su se zapravo nalazile kraljeve privatne odaje.

Donedavno je većina arheologa smatrala da se prvenstveno koristio za proslavu Novruza, persijske Nove godine, koja se održava na prolećnu ravnodnevicu, koja je i dalje važna godišnja svečanost u modernom Iranu.

Iransko plemstvo i vazalni delovi carstva dolazili su da poklone kralju, kao što je predstavljeno na reljefima na stepeništu. Takođe je nejasno koje su trajne građevine postojale izvan kompleksa palate; možda bi bilo bolje da se na Persepolj gleda samo kao na pojedinačan kompleksu, a ne „grad“ u uobičajenom smislu.