Rezolucija o Srebrenici: Zamka u drugom amandmanu
22:32 18.05.2024 (Osveženo: 22:39 18.05.2024)
© AFP 2023 / ANGELA WEISS
Pratite nas
Pojavio se konačan tekst rezolucije o Srebrenici sa dva pridodata amandmana koji nemaju nikakvu težinu, budući da je sam predlog rezolucije suprotan Povelji Ujedinjenih nacija. Ovo Srbiji pruža mogućnost da pred Međunarodnim sudom pravde tuži svaku pojedinačnu zemlju koja bude glasala za rezoluciju.
Ovo je mišljenje pravnog stručnjaka Milana Blagojevića, koji ne pridaje nikakvu pravnu težinu amandmanima dopisanim na predlog rezolucije o Srebrenici. On naglašava da je sama rezolucija protivpravna, ali i upozorava na skriveno značenje amandmana.
Po oceni Blagojevića, prvi amandman koji navodi da se krivična odgovornost ne može odnositi na bilo koju etničku, versku ili neku drugu zajednicu u celini manje je važan od drugog gde se kaže: „Ponavljamo čvrstu posvećenost da održavamo i jačamo jedinstvo u različitostima u Bosni i Hercegovini“.
Zamka u drugom amandmanu
Reč „jedinstvo“, odnosno fraza „jedinstvo u različitosti“, tvrdi Blagojević, zapravo daje osnova da se kasnije pozivanjem i na ovu rezoluciju nastavi proces neustavne unitarizacije Bosne i Hercegovine, odnosno nestanka Republike Srpske. Ta reč, kaže on, u sebi krije zamku kojom bi se poništila sva stečena prava Srba u Bosni i Hercegovini.
Ključna reč je - jedinstvo. Jedinstvo podrazumeva jedno, a ne više državno-političkih organizacija. Tom rezolucijom se na posredan način govori da u Bosni i Hercegovini može biti samo jedno i unitarno u smislu državne organizacije. To drugim rečima znači poziv da se ukine Republika Srpska i da se ona dekonstitucionalizuje, što bi bila neustavna aktivnost koja inače u kontinuitetu traje od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, rekao je Blagojević za Sputnjik.
Srpska trobojka u Banjaluci
© Sputnik / Marijana Kolaković
On ponavlja da je potpuno nebitno da li rezolucija sadrži prvobitni tekst, ili dopunjen nekakvim amandmanima, jer šta god da piše u toj rezoluciji ona predstavlja kršenje Povelje Ujedinjenih nacija.
Nevažeća rezolucija
Blagojević precizira da je kompletna rezolucija, odnosno predlog rezolucije, suprotna Povelji Ujedinjenih nacija i članovima 10, 11 i 12 kojima se propisuje zabrana Generalnoj skupštini UN da donosi bilo kakve rezolucije, preporuke ili odluke o pitanjima kojima se bavi Savet bezbednosti.
To je jasna zabrana propisana članovima 10, 11 i 12 Povelje UN i u svakom od tih članova piše da Generalna skupština neće donositi nikakve preporuke, rezolucije i odluke sve dok Savet bezbednosti obavlja svoje zadatke povodom takvih pitanja, u skladu sa poglavljima 5 i 7 Povelje UN, odnosno zadatke u vezi sa očuvanjem svetskog mira. Savet bezbednosti UN u kontinuitetu od 1992. godine pa do dana današnjeg obavlja, na osnovu poglavlja 7 Povelje UN zadatke u cilju očuvanja mira u Bosni i Hercegovini i za svo to vreme, dakle trideset godina, Savet bezbednosti je doneo više od 40 rezolucija o stanju u Bosni i Hercegovini. Njima se, između ostalog, odlučivalo o angažovanju međunarodnih oružanih snaga u BiH radi očuvanja mira i stabilnosti u njoj.
Srbija da podnese tužbu
Blagojević smatra da Generalna skupština Ujedinjenih nacija ne bi trebalo ni da raspravlja, a kamoli da odlučuje o predlogu rezolucije o Srebrenici, a ukoliko to učini ne samo da će prekršiti Povelju Ujedinjenih nacija, već će i svaka od država koja bude glasala za tu rezoluciju flagrantno povrediti taj osnovni akt UN.
S obzirom na ove činjenice koje su lako proverljive prostim čitanjem Povelje UN, vidi se da ovo daje pravo Srbiji kao državi članici UN da, ukoliko rezolucija bude usvojena, dvaku od tih država koje su za rezoluciju glasale tuži pred Međunarodnim sudom pravde, zbog povrede Povelje UN, decidan je naš sagovornik.
Blagojević dodaje da je već druga tema hoće li Srbija to i učiniti, ali da svakako ima i tu mogućnost.
