https://lat.sputnikportal.rs/20240517/koliko-bi-ocekivani-zivotni-vek-trebalo-da-se-poveca-do-2050-1172294731.html
Koliko bi očekivani životni vek trebalo da se poveća do 2050.
Koliko bi očekivani životni vek trebalo da se poveća do 2050.
Sputnik Srbija
Očekivani ljudski životni vek će se do 2050. godine povećati za skoro pet godina, objavio je list Lancet, a najveći porast biće u zemljama u kojima je životni... 17.05.2024, Sputnik Srbija
2024-05-17T21:33+0200
2024-05-17T21:33+0200
2024-05-17T21:33+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
životni vek
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/05/11/1172294565_0:265:3073:1993_1920x0_80_0_0_ea956f5825303d7968534203383f3a86.jpg
Predviđa se da će se ukupan očekivani životni vek ljudske rase povećati sa 73,6 godina u 2022. na oko 78,1 godina u 2050. godini, što je povećanje od 4,5 godine.Za muškarce će se povećati sa 71,1 godine na 76 godina, a za žene sa 76,2 godine na 80,5 godina, a najveći porast biće u zemljama u kojima je životni vek trenutno manji.Ovaj trend je u velikoj meri rezultat mera javnog zdravlja koje su poboljšale stope preživljavanja od kardiovaskularnih bolesti, Kovida-19 i niza zaraznih bolesti, kao i bolesti majki, novorođenčadi i bolesti povezanih sa ishranom, kažu stručnjaci.Iako se predviđa da će se očekivani životni vek širom sveta povećati do 2050. godine, napredak je sporiji nego u tri decenije koje su prethodile pandemiji Kovida-19, pokazalo je istraživanje.Studija pokazuje da će trenutni promenljivi trendovi kod nezaraznih bolesti, kao što su kardiovaskularne bolesti, rak i dijabetes, kao i izloženost faktorima rizika povezanim sa nezaraznim bolestima kao što su gojaznost, visok krvni pritisak, nezdrava ishrana i pušenje, imati najveći uticaj na zdravstvene probleme sledeće generacije.Život u zdravljuProduženje životnog veka, međutim, nije praćeno produženjem života u zdravlju u istoj meri. Naime, prosečan broj godina koje osoba može da očekuje da će provesti u dobrom zdravlju povećaće se sa 64,8 godina u 2022. na 67,4 godine u 2050. godini, što je povećanje od samo 2,6 godina. Ovakav rezultat sugeriše da, iako se ocenjuje da će više ljudi živeti duže, očekuje se da provedu više godina u lošem zdravlju.Istraživanje je otkrilo da je ukupan broj godina izgubljenih zbog lošeg zdravlja i rane smrti koji se mogu pripisati metaboličkim faktorima rizika, kao što su visok krvni pritisak, visok nivo šećera u krvi i visok indeks telesne mase, mere gojaznosti, porastao za skoro 50 odsto od 2000. godine.Analiza je zasnivala svoje procene na 88 faktora rizika i njihovim povezanim zdravstvenim ishodima za 204 zemlje i teritorije od 1990. do 2021. godine, piše Lancet.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, životni vek, društvo
nauka i tehnologija, životni vek, društvo
Koliko bi očekivani životni vek trebalo da se poveća do 2050.
Očekivani ljudski životni vek će se do 2050. godine povećati za skoro pet godina, objavio je list Lancet, a najveći porast biće u zemljama u kojima je životni vek trenutno manji.
Predviđa se da će se ukupan očekivani životni vek ljudske rase povećati sa 73,6 godina u 2022. na oko 78,1 godina u 2050. godini, što je povećanje od 4,5 godine.
Za muškarce će se povećati sa 71,1 godine na 76 godina, a za žene sa 76,2 godine na 80,5 godina, a najveći porast biće u zemljama u kojima je životni vek trenutno manji.
Ovaj trend je u velikoj meri rezultat mera javnog zdravlja koje su poboljšale stope preživljavanja od kardiovaskularnih bolesti, Kovida-19 i niza zaraznih bolesti, kao i bolesti majki, novorođenčadi i bolesti povezanih sa ishranom, kažu stručnjaci.
Iako se predviđa da će se očekivani životni vek širom sveta povećati do 2050. godine, napredak je sporiji nego u tri decenije koje su prethodile pandemiji Kovida-19, pokazalo je istraživanje.
Studija pokazuje da će trenutni promenljivi trendovi kod nezaraznih bolesti, kao što su kardiovaskularne bolesti, rak i dijabetes, kao i izloženost faktorima rizika povezanim sa nezaraznim bolestima kao što su gojaznost, visok krvni pritisak, nezdrava ishrana i pušenje, imati najveći uticaj na zdravstvene probleme sledeće generacije.
Produženje životnog veka, međutim, nije praćeno produženjem života u zdravlju u istoj meri. Naime, prosečan broj godina koje osoba može da očekuje da će provesti u dobrom zdravlju povećaće se sa 64,8 godina u 2022. na 67,4 godine u 2050. godini, što je povećanje od samo 2,6 godina. Ovakav rezultat sugeriše da, iako se ocenjuje da će više ljudi živeti duže, očekuje se da provedu više godina u lošem zdravlju.
Istraživanje je otkrilo da je ukupan broj godina izgubljenih zbog lošeg zdravlja i rane smrti koji se mogu pripisati metaboličkim faktorima rizika, kao što su visok krvni pritisak, visok nivo šećera u krvi i visok indeks telesne mase, mere gojaznosti, porastao za skoro 50 odsto od 2000. godine.
Analiza je zasnivala svoje procene na 88 faktora rizika i njihovim povezanim zdravstvenim ishodima za 204 zemlje i teritorije od 1990. do 2021. godine,
piše Lancet.
