https://lat.sputnikportal.rs/20240516/oci-celog-sveta-uprte-u-peking-sta-su-dogovorili-putin-i-si-olivera-ikodinovic-1172258033.html
Oči celog sveta uprte u Peking: Šta su dogovorili Putin i Si
Oči celog sveta uprte u Peking: Šta su dogovorili Putin i Si
Sputnik Srbija
Stvaranje novog bezbednosnog sistema, mirovna inicijativa za Ukrajinu i izgradnja pravednijeg svetskog poretka su ključni i strateški pravci rusko-kineske... 16.05.2024, Sputnik Srbija
2024-05-16T22:29+0200
2024-05-16T22:29+0200
2024-05-16T22:29+0200
rusija
rusija
rusija – politika
kina
svet
analize i mišljenja
vladimir putin
si đinping
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/05/10/1172242424_0:0:3125:1757_1920x0_80_0_0_9c2014cb844532167323fed0597252e8.jpg
„Najvažnija je zajednička izjava koju su dale ruska i kineska strana i završni dokument, gde vidimo da između Rusije i Kine postoji prilično značajna podudarnost pogleda na rešavanje svetskih problema. Rusija i Kina se zalažu za multipolarni svet, za režim bez sankcija i u ovom slučaju imaju iste stavove o rešavanju velikih sukoba. I drugo, potpisuje se čitav niz dokumenata koji se tiču razvoja saradnje u oblasti poljoprivrede, trgovine, finansija. Generalno, ovde je primetna ekspanzija uzajmne saradnje“, ocenjuje Maslov.Najvažnija je činjenica da se i Kina i Rusija kreću u istom pravcu u oblasti međunarodne bezbednosti i u stavu da nametanje bilo kakvih zabrana, bilo kakvih sankcija drugim zemljama dovode do sukoba.Simbolično je to što je ovo Putinova međunarodna poseta nakon stupanja na dužnost predsednika, 7. maja. To je jasan signal da Kina zauzima izuzetno važno mesto u ruskoj spoljnoj politici.Visok nivo i poseban karakter rusko-kineskih odnosa jasno potvrđuje i činjenica da je predsednik Kine Si Đinping boravio u državnoj poseti Rusiji ubrzo nakon reizbora na dužnost lidera Kine u martu prošle godine. To takođe potvrđuje da Kina nema nameru da se priključi zapadnoj blokadi Rusije, već naprotiv namerava da sa Moskvom i dalje produbljuje stratešku saradnju u svim pravcima.„Drugo, u Kinu je otišla veoma velika delegacija. Ona je značajno veća od delegacije koja je putovala, na primer, sa Makronom ili Šolcom. Otišao je praktično ceo novi i stari sastav ruske vlade. Tako da u ovome ima simbolike, ali najvažnije je pokazati da je reč o kompleksnoj uzajamnoj saradnji. Kada odu svi ministri, od kulture preko ekonomije do vojnog resora, to ukazuje da postoji multilateralna saradnja sa Kinom“, ocenjuje Maslov.Amerika ne može da posvađa Rusiju i KinuOva poseta je karakteristična i po tome što se ona dešava nakon aprilske posete američkog državnog sekretara Entonija Blinkena Kini i njegovih pokušaja da zabije klin u odnose Moskve i Pekinga i izvrši pritisak na Sija zbog podrške koju pruža Moskvi. U svojim namerama nije uspeo, jer su i Rusija i Kina nezavisne sile koje vode nezavisnu politiku i polaze od principa pravde i poštovanja osnovnih odredbi međunarodnog prava.U kontekstu ozbiljnih globalnih promena, posebno činjenice da SAD i Zapad koriste instrumente sankcija i drže se protekcionizma i politike „razori bližnjeg svoga“, kinesko-rusko sveobuhvatno strateško partnerstvo je, kako ocenjuju eksperti, model novog tipa međunarodnih odnosa i stabilizator savremene međunarodne situacije.Ova poseta je karakteristična i po tome što rusku delegaciju u Kini čine i Andrej Belousov, novoimenovani ruski ministar odbrane, kao i Sergej Šojgu, novi sekretar Saveta bezbednosti Rusije.„Obojica su dobro poznati kineskoj strani. Štaviše, Belousov je veoma dobro razvijao ekonomske odnose sa Kinom u poslednje dve ili tri godine. Odnosno, on je poznat kineskoj strani, ali ovde nastupa u novom svojstvu i to, generalno, jača rusku poziciju“, navodi Maslov.Moskva i Peking vode politiku nekonfrontacijeRusija se pozitivno odnosi prema kineskoj mirovnoj inicijativi za Ukrajinu, jer ona predviđa da se razreše početni uzroci sukoba, rekao je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov. Prema njegovim rečima, Kina predlaže da se svima osiguraju bezbednosne garancije, ali Zapad za to nije spreman.Maslov ističe da Moskva i Peking imaju isti stav po tom pitanju, dok se zapadne zemlje bave posledicama umesto uzrocima problema.Odnosi Kine i Rusije očigledno plaše Vašington i njegove saveznike, iako se i Moskva i Peking pridržavaju principa nesvrstanosti i nekonfrontacije.Sjedinjene Države vode „nekonstruktivnu politiku“ prema Rusiji i Kini, ocenjuje Maslov.„Jedini način je da se to reši da se prizna da druge zemlje, uključujući Rusiju i Kinu, imaju svoje interese, svoje oblasti delovanja, i da to ne treba da narušava integritet drugih zemalja. Drugo, moramo priznati da postoji suverenitet u unutrašnjoj politici, u izgradnji ekonomije i u upravljanju državama. Međutim, mislim da smo, nažalost, ušli u period dugih sukoba, ali sve više zemalja shvata da je unutrašnji suverenitet najvažniji deo daljeg razvoja zemlje. A multipolarnost je normalno postojanje, a ne izuzetak od pravila. Dakle, ovde Rusija i Kina, kao i niz drugih zemalja, na primer, one koje ulaze u sastav ŠOS-a i BRIKS-a pokušavaju da međusobno koordinišu napore“, kaže Maslov.Osvrćući se na stratešku saradnju Kine i Rusije Maslov ocenjuje da se ona produbljuje i jača, te da postoje neki dugoročni planovi koji, između postalog, uključuju zajednički razvoj svemira, pa čak i zajedničke svemirske stanice, što će, kako je ocenio, zahtevati mnogo truda.„Drugo, to je dugoročna saradnja u oblasti nafte i gasa. Očigledno je da će se međusobna razmena i, u dobrom smislu, međusobna zavisnost Rusije i Kine povećati. Ali najvažnije je da vidimo da postoji zajedničko razumevanje kako svet treba da se razvija, a svet treba da se razvija upravo putem otvorenih granica, bez sankcija. A za to će se u bliskoj budućnosti zalagati i Rusija i Kina“, istakao je Maslov.Putin je u Pekingu dočekan uz najviše počasti. Prvi dan državne posete pokazao se veoma bogatim za ruskog predsednika – nakon razgovora sa Si Đinpingom u užem formatu, program je uključivao i pregovore sa delegacijama, potpisivanje zajedničkih dokumenata, obraćanje medijima, državni prijem, susret sa premijerom Državnog saveta Li Ćjangom, gala koncert u čast 75. godišnjice diplomatskih odnosa dve zemlje i svečanost povodom otvaranja "Godine kulture Rusije i Kine". I kao kulminacija – neformalni razgovor prijatelja - Putina i Sija - uz čaj, šetnju i večeru.A iz Pekinga ruski predsednik otputovao je u Harbin, glavni grad provincije Hejlungđang, koja se graniči sa Rusijom, gde će učestvovati u ceremorniji otvaranja osmog ruskog-kineskog EKSPO i četvrtog Rusko-kineskog foruma o međuregionalnoj saradnji.Harbin je grad ruske emigracije i sastavnio deo ruske istorije 20. veka.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20240516/uzivo-putin-i-si-odnosi-rusije-i-kine-primer-saradnje-velikih-sila-1172240182.html
kina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, kina, svet, analize i mišljenja, vladimir putin, si đinping
rusija, rusija – politika, kina, svet, analize i mišljenja, vladimir putin, si đinping
Oči celog sveta uprte u Peking: Šta su dogovorili Putin i Si
Stvaranje novog bezbednosnog sistema, mirovna inicijativa za Ukrajinu i izgradnja pravednijeg svetskog poretka su ključni i strateški pravci rusko-kineske saradnje, kaže ruski ekspert Aleksej Maslov, komentarišući rezultate pregovora ruskog i kineskog lidera Vladimira Putina i Si Đinpinga u Pekingu.
„Najvažnija je zajednička izjava koju su dale ruska i kineska strana i završni dokument, gde vidimo da između Rusije i Kine postoji prilično značajna podudarnost pogleda na rešavanje svetskih problema. Rusija i Kina se zalažu za multipolarni svet, za režim bez sankcija i u ovom slučaju imaju iste stavove o rešavanju velikih sukoba. I drugo, potpisuje se čitav niz dokumenata koji se tiču razvoja saradnje u oblasti poljoprivrede, trgovine, finansija. Generalno, ovde je primetna ekspanzija uzajmne saradnje“, ocenjuje Maslov.
Najvažnija je činjenica da se i Kina i Rusija kreću u istom pravcu u oblasti međunarodne bezbednosti i u stavu da nametanje bilo kakvih zabrana, bilo kakvih sankcija drugim zemljama dovode do sukoba.
„U tom smislu, poklapanje političkih pozicija je možda mnogo važnije od bilo kakvih ekonomskih mera. Pre svega, reč je o tome da obe zemlje veliku pažnju posvećuju saradnji u oblasti bezbednosti kroz ŠOS, BRIKS i druge organizacije. Drugo, smatraju da sukobi nastaju prvenstveno zbog mešanja (Zapada) u poslove drugih zemalja. A saradnja takođe treba da bude na nivou koordinisanja napora, uključujući i sferu odbrambene sposobnosti obe zemlje“, kaže Maslov.
Simbolično je to što je ovo Putinova međunarodna poseta nakon stupanja na dužnost predsednika, 7. maja.
To je jasan signal da Kina zauzima izuzetno važno mesto u ruskoj spoljnoj politici.
Visok nivo i poseban karakter rusko-kineskih odnosa jasno potvrđuje i činjenica da je predsednik Kine Si Đinping boravio u državnoj poseti Rusiji ubrzo nakon reizbora na dužnost lidera Kine u martu prošle godine. To takođe potvrđuje da Kina nema nameru da se priključi zapadnoj blokadi Rusije, već naprotiv namerava da sa Moskvom i dalje produbljuje stratešku saradnju u svim pravcima.
„Drugo, u Kinu je otišla veoma velika delegacija. Ona je značajno veća od delegacije koja je putovala, na primer, sa Makronom ili Šolcom. Otišao je praktično ceo novi i stari sastav ruske vlade. Tako da u ovome ima simbolike, ali najvažnije je pokazati da je reč o kompleksnoj uzajamnoj saradnji. Kada odu svi ministri, od kulture preko ekonomije do vojnog resora, to ukazuje da postoji multilateralna saradnja sa Kinom“, ocenjuje Maslov.
Amerika ne može da posvađa Rusiju i Kinu
Ova poseta je karakteristična i po tome što se ona dešava nakon aprilske posete američkog državnog sekretara Entonija Blinkena Kini i njegovih pokušaja da zabije klin u odnose Moskve i Pekinga i izvrši pritisak na Sija zbog podrške koju pruža Moskvi. U svojim namerama nije uspeo, jer su i Rusija i Kina nezavisne sile koje vode nezavisnu politiku i polaze od principa pravde i poštovanja osnovnih odredbi međunarodnog prava.
U kontekstu ozbiljnih globalnih promena, posebno činjenice da SAD i Zapad koriste instrumente sankcija i drže se protekcionizma i politike „razori bližnjeg svoga“,
kinesko-rusko sveobuhvatno strateško partnerstvo je, kako ocenjuju eksperti, model novog tipa međunarodnih odnosa i stabilizator savremene međunarodne situacije.
Ova poseta je karakteristična i po tome što rusku delegaciju u Kini čine i Andrej Belousov, novoimenovani ruski ministar odbrane, kao i Sergej Šojgu, novi sekretar Saveta bezbednosti Rusije.
„Obojica su dobro poznati kineskoj strani. Štaviše, Belousov je veoma dobro razvijao ekonomske odnose sa Kinom u poslednje dve ili tri godine. Odnosno, on je poznat kineskoj strani, ali ovde nastupa u novom svojstvu i to, generalno, jača rusku poziciju“, navodi Maslov.
Moskva i Peking vode politiku nekonfrontacije
Rusija se pozitivno odnosi prema kineskoj mirovnoj inicijativi za Ukrajinu, jer ona predviđa da se razreše početni uzroci sukoba, rekao je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov. Prema njegovim rečima, Kina predlaže da se svima osiguraju bezbednosne garancije, ali Zapad za to nije spreman.
Maslov ističe da Moskva i Peking imaju isti stav po tom pitanju, dok se zapadne zemlje bave posledicama umesto uzrocima problema.
„I sada vidimo da je sukob između kontinentalne Kine i Tajvana pokušaj ponavljanja ukrajinskog scenarija. Stoga je sagledavanja uzroka važnije od shvatanja šta raditi dalje“, dodao je Maslov.
Odnosi Kine i Rusije očigledno plaše Vašington i njegove saveznike, iako se i Moskva i Peking pridržavaju principa nesvrstanosti i nekonfrontacije.
„Jedini način je da se to reši da se prizna da druge zemlje, uključujući Rusiju i Kinu, imaju svoje interese, svoje oblasti delovanja, i da to ne treba da narušava integritet drugih zemalja. Drugo, moramo priznati da postoji suverenitet u unutrašnjoj politici, u izgradnji ekonomije i u upravljanju državama. Međutim, mislim da smo, nažalost, ušli u period dugih sukoba, ali sve više zemalja shvata da je unutrašnji suverenitet najvažniji deo daljeg razvoja zemlje. A multipolarnost je normalno postojanje, a ne izuzetak od pravila. Dakle, ovde Rusija i Kina, kao i niz drugih zemalja, na primer, one koje ulaze u sastav ŠOS-a i BRIKS-a pokušavaju da međusobno koordinišu napore“, kaže Maslov.
Osvrćući se na stratešku saradnju Kine i Rusije Maslov ocenjuje da se ona produbljuje i jača, te da postoje neki dugoročni planovi koji, između postalog, uključuju zajednički razvoj svemira, pa čak i zajedničke svemirske stanice, što će, kako je ocenio, zahtevati mnogo truda.
„Drugo, to je dugoročna saradnja u oblasti nafte i gasa. Očigledno je da će se međusobna razmena i, u dobrom smislu, međusobna zavisnost Rusije i Kine povećati. Ali najvažnije je da vidimo da postoji zajedničko razumevanje kako svet treba da se razvija, a svet treba da se razvija upravo putem otvorenih granica, bez sankcija. A za to će se u bliskoj budućnosti zalagati i Rusija i Kina“, istakao je Maslov.
Putin je u Pekingu dočekan uz najviše počasti. Prvi dan državne posete pokazao se veoma bogatim za ruskog predsednika – nakon razgovora sa Si Đinpingom u užem formatu, program je uključivao i pregovore sa delegacijama, potpisivanje zajedničkih dokumenata, obraćanje medijima, državni prijem, susret sa premijerom Državnog saveta Li Ćjangom, gala koncert u čast 75. godišnjice diplomatskih odnosa dve zemlje i svečanost povodom otvaranja "Godine kulture Rusije i Kine". I kao kulminacija – neformalni razgovor prijatelja - Putina i Sija - uz čaj, šetnju i večeru.
A iz Pekinga ruski predsednik otputovao je u Harbin, glavni grad provincije Hejlungđang, koja se graniči sa Rusijom, gde će učestvovati u ceremorniji otvaranja osmog ruskog-kineskog EKSPO i četvrtog Rusko-kineskog foruma o međuregionalnoj saradnji.
Harbin je grad ruske emigracije i sastavnio deo ruske istorije 20. veka.
