Poruka je jasna: Milutin na Jarinju, a Srbi ga čekaju – bliži se kraj
© Foto : Sputnjiku ustupila Opština SurčinNenad Jezdić u predstavi "Knjiga o Milutinu"
© Foto : Sputnjiku ustupila Opština Surčin
Pratite nas
Kada u 24 sata zabranite ulazak na Kosovo i Metohiju srpskom patrijarhu koji nosi poruke mira i ljubavi i pozorišnoj predstavi urađenoj po najznačajnijem antiratnom delu srpske književnosti, poruka je jasna. Iako mira za Srbe nema više od četvrt veka, poslednji događaji samo su ubrzanje sprovođenja torture Kurtijevog režima.
Čuveni tekst Danka Popovića, glumac Nenad Jezdić trebalo je da izgovori 202. put u utorak u Kulturnom centru u Kosovskoj Mitrovici, a večeras u Domu kulture u Leposaviću.
Njega i saradnike sa nestrpljenjem su očekivali na severu Kosova i Metohije. Uzbuđeni kao nikada. To je komad na koji Beograđani čekaju mesecima, a njima se ukazala čast da im bard našeg glumišta dođe na noge. Velika čast.
Dan nakon što su oprema i ekipa predstave zaustavljeni na Jarinju, u ovim ostrvima kulture u južnoj srpskoj pokrajini, ne žele zvanično da razgovaraju sa novinarima. Ipak kažu, uložili su trud, a pre svega srce.
"Teško je to razumeti iz Beograda. Veliki je pritisak, pokušavamo da budemo nevidljivi, kako bi smo mogli dalje da radimo", priča nam izvor iz Kosovske Mitrovice koji ne želi da mu se u ovom opasnom momentu objavi ime. I dodaje:
"Nisu pustili na Kosovo i Metohiju ni patrijarha, čemu mi kao obični građani ovih dana da se nadamo. Život na severu poslednjih meseci teži je nego ikada".
Čak im se čini da je trenutno lakše na jugu Kosova, neko je bio juče, nigde policije, a na severu, od administrativnog prelaza do Kosovske Mitrovice, na samo četrdeset kilometara, deset patrola, sve specijalci.
"Međunarodna zajednica im je dopustila da ovo rade", kaže nam.
Srbi će morati da švercuju i kulturu
Na jugu, koji trenutno nije pod pritiskom specijalne policije, žele da govore za Sputnjik. Aleksandar Gudžić, urednik programa u Kulturnom centru u Gračanici planirao je da pogleda predstavu, "ko nije", ali nije ni iznenađen zabranom.
"U uređenim, civilizovanim zemljama, zabranjuju neprimeren sadržaj. U Holadniji, Velikoj Britaniji kriminalci švercuju narkotike, a Srbi sa Kosova su primorani da švercuju svoj novac, hranu i knjige", kaže nam Gudžić.
On dodaje da je činovnik iz Prištine ili sa administrativnog prelaza procenio šta Srbima ne treba. Procenio je da je "Knjiga o Milutinu" štetna za Srbe. Ali ne šteti samo antiratno delo, svaka srpska knjiga je štetna.
"Nama su zabranjivali ranijih godina Sajam knjiga, nisu dozvolili da knjige izdavačkih kuća iz uže Srbije dođu u Gračanicu i da tu organizujemo dvonedeljni događaj gde bi Srbi, ljubitelji pisane reči, mogli da obogate svoj književni fond. To je sistem u kome mi živimo 25 godina".
Gudžića pitamo kako su ljudi reagovali, nije on jedini koji je hteo iz Gračanice na predstavu, kaže, kao i uvek, godinama se suočavaju sa zabranama. Život u stresu je konstanta, poslednjih mesecima, gori je nego ikad.
"Običnom čoveku je stresno kada treba da dođe na Merdare, jer nikada ne znaš kada će i kako će da reaguju. Nažalost, nema lekova u apotekama i zdravstvenim ustanovama, ljudi odlaze i u centralnoj Srbiji uzimaju lekove. To je stresno, jer nikada ne znaš da li ćeš da naiđeš na nekog ludaka koji će ti uzeti sve i baciti lekove".
Dodaje da ni to nije najgore. Da oni koji sporvode Kurtijevu torturu imaju veliku potrebu da komentarišu. Nedavno se vraćao s puta, ulazio na Kosovo preko Crne Gore i Albanije, imao je kod sebe knjigu Orlanda Fajdžisa "Priča o Rusiji".
"Englez, jako bezobrazan, kao što Englezi znaju da budu. Piše dosta korektno o Rusiji. Ulazimo na kosovsku stranu, ja tu knjigu, kako sam je držao pored sebe, stavljam u ranac. Policajac me gleda, pita, šta čitaš to, priča o Rusiji. Kaže, vi se samo zanosite tom Rusijom. Rekao sam mu, prijatelju, ljubav je iracionalna, mi volimo Rusiju, ne razmišljamo racionalno. Besan je bio, samo se okrenuo i otišao. Ljudi u autobusu su me opomenuli da ne provociram, da nas ne bi zadržali".
Milutin je mogao i u Zagreb
Sa jednakim raozačaranjem i tugom vest o zabrani ulaska ekipe "Knjige o Milutinu" komentarišu danas u Zvezdara Teatru. I oni su se radovali, predstava je obišla dobar deo regiona, ali igrati na Kosovu i Metohiji tekst sa ovom tematikom, to je posebna simbolika.
Čuveni producent ovog pozorišta i njegove kultne predstave, Dragiša Ćurguz, za Sputnjik kaže da su "Milutina" igrali u Zagrebu.
"Plakat je stajao dva dana na sred Ilice, niko nije ni trepnuo, naprotiv. Imali smo predivne izjave ozbiljnih hratskih pozorišnih ljudi koji su bili na predstavi. Dozvolili su i da objavimo njihove izjave. Niko nije video trunku nacionalizma u njoj. To što je neki doživljavaju drugačije, to je druga priča", kaže.
Dodaje da su igrali i u Ljubljani i bili iznenađeni reakcijama:
"Slovenci su mislili o ovoj predstavi odlično. Oni, koji previše ne razumeju naš mentalitet, ni našu potrebu da se žrtvujemo na taj način, razumeli su priču".
O ponovnom pokušaju prelaska "Knjige o Milutinu", preko administrativne granice Ćurguz još ne može da govori. O detaljima juče na Jarinju ne želi da priča.
Samo kaže da je producirao pozorišne predstave u svim režimima, Kurtijev nije isti, ali nešto će ga sigurno, kaže, povezati sa drugima:
"Svi koji su se bavili zabranama vezanim za kulturu, pozorište, brzo su nestali sa političke scene. Nadam se da će i ovo dole imati taj kraj. Prizivam taj kraj. Nama su osamdesetih godina zabranjivali "Mrešćenje šarana“, zabranili su "Pazarni dan“, "Original falsifikata". Sve su to predstave koje su imale partijske zabrane, a ta partija je već devedesetih godina otišla u zaborav, morala je da se transformiše. Tako će biti i u ovom slučaju. Verujte mom iskustvu".
Pogledajte i: