https://lat.sputnikportal.rs/20240515/ko-je-slovacki-premijer-robert-fico-na-koga-je-pucano-1172208962.html
Ko je slovački premijer Robert Fico na koga je pucano
Ko je slovački premijer Robert Fico na koga je pucano
Sputnik Srbija
Slovački premijer Robert Fico ranjen je u pucnjavi nakon sastanka vlade u gradu Handlova i helikopterom je prebačen u bolnicu. 15.05.2024, Sputnik Srbija
2024-05-15T17:03+0200
2024-05-15T17:03+0200
2024-05-15T17:03+0200
svet
svet
svet – politika
slovačka
robert fico
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/0b/1162269212_0:0:3071:1728_1920x0_80_0_0_535826cb6f913c38a9b9b1a929720c2b.jpg
Robert Fico je rođen 15. septembra 1964. godine u gradu Topoljčanu u Čehoslovačkoj. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta Komenski u Bratislavi 1986., a doktorirao 1992. godine. Doktor je pravnih nauka, specijalista krivičnog prava, oženjen je pravnicom i profesorkom Svetlanom sa kojom ima sina.Godine 1986-1987 služio je vojsku kao pomoćnik vojnog islednika, zatim, sa ciljem daljeg izučavanja krivičnog prava, bio na kratkotrajnoj praksi u SAD, Velikoj Britaniji, Finskoj, Belgiji i Francuskoj.Još kao diplomirani student radio je na Pravnom institutu pri Ministarstvu pravde 1992-1995. Od 2000. godine član je Slovačke advokatske komore. Tokom godina predavao je pravo na univerzitetima u Slovačkoj i inostranstvu.Godine 1987-1990. Robert Fico je bio član Komunističke partije Čehoslovačke. Posle Plišane revolucije 1989. i pada komunističkog režima u Čehoslovačkoj, pridružio se Partiji levih demokrata (PLD), naslednici Komunističke partije. Godine 1996-1999 bio je zamenik predsednika PLD. U novembru 1999. godine, kao rezultat podele unutar PLD-a, Fico je stvorio i vodio stranku levog centra Smer - socijaldemokratija (S-SD).U 1992-2006. i 2010-2012. bio je član Nacionalnog saveta (parlamenta) Slovačke Republike. Tokom ovih godina bio je član skupštinskog odbora za ljudska prava, nacionalne manjine i žene, kao i predsednik frakcije PLD (1994-1996), predsednik frakcije S-SD (2002-2006). Od 2010. do 2012. bio je zamenik predsednika Narodnog saveta. Osim toga, 1994-2000. Fico je bio komesar Slovačke u Evropskom sudu za ljudska prava. Godine 1994-2005. bio je član slovačke delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (1999. – šef delegacije).Nakon pobede Smera na parlamentarnim izborima u junu 2006. (29,14% glasova i 50 mesta u parlamentu od 150 mesta), Robert Fico je formirao vladinu koaliciju, u koju su bili i centristička Narodna partija – Pokret za demokratsku Slovačku i desničarska Slovačka nacionalna partija (SNP). Fico je 4. jula preuzeo funkciju premijera.Dana 7. jula 2010. podneo je ostavku zbog nemogućnosti da formira vladu po rezultatima izbora održanih u junu iste godine (Smer je pobedio, dobio 34,8%, ali nije dobio podršku druge stranke).Na parlamentarnim izborima u martu 2012. godine, njegova partija je ponovo zauzela prvo mesto, sa 44,4% glasova (83 mesta). Fico je 4. aprila po drugi put postao premijer, formirajući jednopartijsku vladu prvi put u istoriji nezavisne Slovačke. U decembru 2013. Smer-SD je nominovao Roberta Fica za svog zvaničnog kandidata za predsednika Slovačke. Na izborima u martu 2014. u drugom krugu dobio je 40,61% glasova, izgubivši od Andreja Kiske (59,38; nezavisni kandidat).Posle parlamentarnih izbora u martu 2016, Smer je ponovo pobedio, ali je izgubio većinu (28,28%; 49 mesta). Robert Fico je 23. marta 2016. formirao koalicionu vladu od predstavnika Smer-SD, SNP i centrističke partije Most-Hid (treći kabinet). Nakon ubistva dopisnika Jana Kucijaka, koji je istraživao poreske prevare, 25. februara 2018. godine, u Slovačkoj je izbila kriza vlade. U Kucijakovim materijalima su se pominjali političari i biznismeni koji su, prema njegovim informacijama, bili povezani sa vladajućom strankom Smer i kriminalnim grupama. Pod pritiskom opozicije, koju je podržao slovački predsednik Andrej Kiska, Robert Fico je 15. marta 2018. bio prinuđen da podnese ostavku na mesto premijera.Na izborima 30. septembra 2023. ponovo je pobedila njegova stranka (22,94%, 42 mesta u parlamentu). Lideri Smer-SD, partije levog centra „Glas – socijaldemokratija“ i desničarske Slovačke nacionalne partije potpisali su 16. oktobra dokument o stvaranju koalicije. Zuzana Čaputova je 25. oktobra 2023. imenovala novu vladu koju je predvodio Robert Fico.Po čemu je poznat FicoJoš u aprilu 2023. godine, dok je bio lider parlamentarne opozicije, izjavio je da želi da prekine isporuke oružja Ukrajini.U novembru 2023. godine vlada Slovačke blokirala je izdvajanje novog paketa vojne pomoći Ukrajini u vrednosti od 40,3 miliona evra. Obećao je da Slovačka neće podržati zahtev Ukrajine za članstvo u NATO-u, jer je to "najveća besmislica".Fico je izjavljivao da zemlja više neće slati vojnu pomoć Kijevu sa skladišta nacionalnih oružanih snaga. Smatrao je da vojna pomoć Zapada Ukrajini nema smisla i da vodi samo ka povećanju broja žrtava u sukobu.Smatrao je da se antiruske sankcije "negativno odražavaju na stanovnike Slovačke". Govorio je da "Rusija nije zainteresovana za treći svetski rat, a sukob u Ukrajini mogao se završiti na samom početku, ali je neko rekao Ukrajincima da to ne treba da rade".Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20240516/slovacki-premijer-ranjen-u-pucnjavi-1172204394.html
slovačka
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, svet – politika, slovačka, robert fico
svet, svet – politika, slovačka, robert fico
Ko je slovački premijer Robert Fico na koga je pucano
Slovački premijer Robert Fico ranjen je u pucnjavi nakon sastanka vlade u gradu Handlova i helikopterom je prebačen u bolnicu.
Robert Fico je rođen 15. septembra 1964. godine u gradu Topoljčanu u Čehoslovačkoj. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta Komenski u Bratislavi 1986., a doktorirao 1992. godine. Doktor je pravnih nauka, specijalista krivičnog prava, oženjen je pravnicom i profesorkom Svetlanom sa kojom ima sina.
Godine 1986-1987 služio je vojsku kao pomoćnik vojnog islednika, zatim, sa ciljem daljeg izučavanja krivičnog prava, bio na kratkotrajnoj praksi u SAD, Velikoj Britaniji, Finskoj, Belgiji i Francuskoj.
Još kao diplomirani student radio je na Pravnom institutu pri Ministarstvu pravde 1992-1995. Od 2000. godine član je Slovačke advokatske komore. Tokom godina predavao je pravo na univerzitetima u Slovačkoj i inostranstvu.
Godine 1987-1990. Robert Fico je bio član Komunističke partije Čehoslovačke. Posle Plišane revolucije 1989. i pada komunističkog režima u Čehoslovačkoj, pridružio se Partiji levih demokrata (PLD), naslednici Komunističke partije. Godine 1996-1999 bio je zamenik predsednika PLD. U novembru 1999. godine, kao rezultat podele unutar PLD-a, Fico je stvorio i vodio stranku levog centra Smer - socijaldemokratija (S-SD).
U 1992-2006. i 2010-2012. bio je član Nacionalnog saveta (parlamenta) Slovačke Republike. Tokom ovih godina bio je član skupštinskog odbora za ljudska prava, nacionalne manjine i žene, kao i predsednik frakcije PLD (1994-1996), predsednik frakcije S-SD (2002-2006). Od 2010. do 2012. bio je zamenik predsednika Narodnog saveta. Osim toga, 1994-2000. Fico je bio komesar Slovačke u Evropskom sudu za ljudska prava. Godine 1994-2005. bio je član slovačke delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (1999. – šef delegacije).
Nakon pobede Smera na parlamentarnim izborima u junu 2006. (29,14% glasova i 50 mesta u parlamentu od 150 mesta), Robert Fico je formirao vladinu koaliciju, u koju su bili i centristička Narodna partija – Pokret za demokratsku Slovačku i desničarska Slovačka nacionalna partija (SNP). Fico je 4. jula preuzeo funkciju premijera.
Dana 7. jula 2010. podneo je ostavku zbog nemogućnosti da formira vladu po rezultatima izbora održanih u junu iste godine (Smer je pobedio, dobio 34,8%, ali nije dobio podršku druge stranke).
Na parlamentarnim izborima u martu 2012. godine, njegova partija je ponovo zauzela prvo mesto, sa 44,4% glasova (83 mesta). Fico je 4. aprila po drugi put postao premijer, formirajući jednopartijsku vladu prvi put u istoriji nezavisne Slovačke. U decembru 2013. Smer-SD je nominovao Roberta Fica za svog zvaničnog kandidata za predsednika Slovačke. Na izborima u martu 2014. u drugom krugu dobio je 40,61% glasova, izgubivši od Andreja Kiske (59,38; nezavisni kandidat).
Posle parlamentarnih izbora u martu 2016, Smer je ponovo pobedio, ali je izgubio većinu (28,28%; 49 mesta). Robert Fico je 23. marta 2016. formirao koalicionu vladu od predstavnika Smer-SD, SNP i centrističke partije Most-Hid (treći kabinet). Nakon ubistva dopisnika Jana Kucijaka, koji je istraživao poreske prevare, 25. februara 2018. godine, u Slovačkoj je izbila kriza vlade. U Kucijakovim materijalima su se pominjali političari i biznismeni koji su, prema njegovim informacijama, bili povezani sa vladajućom strankom Smer i kriminalnim grupama. Pod pritiskom opozicije, koju je podržao slovački predsednik Andrej Kiska, Robert Fico je 15. marta 2018. bio prinuđen da podnese ostavku na mesto premijera.
Na izborima 30. septembra 2023. ponovo je pobedila njegova stranka (22,94%, 42 mesta u parlamentu). Lideri Smer-SD, partije levog centra „Glas – socijaldemokratija“ i desničarske Slovačke nacionalne partije potpisali su 16. oktobra dokument o stvaranju koalicije. Zuzana Čaputova je 25. oktobra 2023. imenovala novu vladu koju je predvodio Robert Fico.
Još u aprilu 2023. godine, dok je bio lider parlamentarne opozicije, izjavio je da želi da prekine isporuke oružja Ukrajini.
U novembru 2023. godine vlada Slovačke blokirala je izdvajanje novog paketa vojne pomoći Ukrajini u vrednosti od 40,3 miliona evra. Obećao je da Slovačka neće podržati zahtev Ukrajine za članstvo u NATO-u, jer je to "najveća besmislica".
Fico je izjavljivao da zemlja više neće slati vojnu pomoć Kijevu sa skladišta nacionalnih oružanih snaga. Smatrao je da vojna pomoć Zapada Ukrajini nema smisla i da vodi samo ka povećanju broja žrtava u sukobu.
Smatrao je da se antiruske sankcije "negativno odražavaju na stanovnike Slovačke". Govorio je da "Rusija nije zainteresovana za treći svetski rat, a sukob u Ukrajini mogao se završiti na samom početku, ali je neko rekao Ukrajincima da to ne treba da rade".
