https://lat.sputnikportal.rs/20240513/hoce-li-spajic-poslusati-zapad-ili-srbe-1172131229.html
Hoće li Spajić poslušati Zapad ili Srbe
Hoće li Spajić poslušati Zapad ili Srbe
Sputnik Srbija
Bez obzira da li će amandmani Crne Gore biti usvojeni ili ne, crnogorski predstavnici u UN će glasati za rezoluciju u Srebrenici, jer premije Milojko Spajić ne... 13.05.2024, Sputnik Srbija
2024-05-13T18:34+0200
2024-05-13T18:34+0200
2024-05-13T18:34+0200
region
region
region – politika
crna gora
milojko spajić
rezolucija
srebrenica
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/1f/1163162894_0:128:2501:1534_1920x0_80_0_0_7f74e6a789ed84e239956144744d25b1.jpg
Na elektronskoj sednici Vlade Crne Gore usvojeni su amandmani kojim se individualizuje zločin u Srebrenici, a kako nezvanično podgorički „Dan“, ukoliko oni ne budu prihvaćeni upitno je da li će Crna Gora uzeti uopšte učešće u glasanju kada ova rezolucija dođe na dnevni red UN.Kako taj list piše, članovi Vlade svesni su obaveze da poštuju presude međunarodnih sudova i Konvenciju o sprečavanju genocida, kao rezolucija koje su usvojene i u Crnoj Gori.Zašto će Spajić poslušati ZapadIpak, Živković, uzimajući u obzir Spajićevu prošlost i to kako je došao na vlast, sumnja da bi odbijanje amandmana vodilo do toga da Crna Gora ne glasa za rezoluciju o Srebrenici.Pravo pitanje, prema Živkovićevim rečima, je da li je uopšte moguće da Spajić ne posluša naređenje sa Zapada. Naš sagovornik navodi primer vlade Zdravka Krivokapića, koju je, kako kaže, Zapad oborio iako ih je prvi crnogorski postđukanovićevski premijer poslušao, smenio svog ministra pravde, a crnogorski parlament tada je usvojio rezoluciju o Srebrenici.Sa druge strane, mora se uzeti u obzir diferenciran stav, odnosno dva različita pristupa srpskih stranaka u Crnoj Gori: dok je Milan Knežević nepomirljiv i smatra da glasanje za rezoluciju o Srebrenici stvara atmosferu u kojoj je neodrživo da bilo koja srpska politička stranka podrži Spajićevu vladu, Andrija Mandić ima drugačiji stav, da je bolja čak i ovakva vlada, koja bi glasala za rezoluciju o Srebrenici, nego vlada DPS.Živković je mišljenja da bi Spajić sebi mogao da dozvoli da glasa za rezoluciju o Srebrenici i ostane bez Kneževićevih glasova, a da Mandić ostane uz njega i da na taj način ima većinu. Na taj način bi Spajić mogao da zadrži vlast bez obzira hoće li glasati za rezoluciju ili ne, zaključuje Živković.Kako pomiriti dve kontradiktornostiCela priča koja se oko rezolucije o Srebrenici otvorila u Crnoj Gori jasno govori da crnogorski premijer Milojko Spajić ima dva različita impulsa, objašnjava Živković.Amandmani na predlog rezolucije su pokušaj Spajića i Demokrata da, u situaciji gde Spajićeva „Evropa sad!“ u NATO zemlji vlada uz pomoć Srba, pokušaju da pomire dve kontradiktornosti i nađu nekakvo srednje rešenje, zaključuje Živković.Podsećamo, u prvom amandmanu koji je Crna Gora podnela na predlog teksta rezolucije o Srebrenici ističe se da je krivica za genocid individualna i da se ne može pripisati bilo kojoj etničkoj, verskoj ili drugoj zajednici u celini, dok se drugi odnosi na nepovredivost Dejtonskog mirovnog sporazuma.Stav crnogorske vlade je da se ovim amandmanima sprečava potencijalno manipulisanje na štetu Srbije i srpskog naroda u smislu pravnih i političkih reperkusija i onemogućava nameru da se srpski narod proglasi genocidnim. Oni, uz to, kako se moglo čuti iz Podgorice, afirmišu postojanje Republike Srpske u okviru BiH.
crna gora
srebrenica
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
region, region – politika, crna gora, milojko spajić, rezolucija, srebrenica
region, region – politika, crna gora, milojko spajić, rezolucija, srebrenica
Hoće li Spajić poslušati Zapad ili Srbe
Bez obzira da li će amandmani Crne Gore biti usvojeni ili ne, crnogorski predstavnici u UN će glasati za rezoluciju u Srebrenici, jer premije Milojko Spajić ne može da se ogluši o naređenja koja stižu sa Zapada, ocenjuje za Sputnjik istoričar Bogdan Živković.
Na elektronskoj sednici Vlade Crne Gore usvojeni su amandmani kojim se individualizuje zločin u Srebrenici, a kako nezvanično podgorički „Dan“, ukoliko oni ne budu prihvaćeni upitno je da li će Crna Gora uzeti uopšte učešće u glasanju kada ova rezolucija dođe na dnevni red UN.
Kako taj list piše, članovi Vlade svesni su obaveze da poštuju presude međunarodnih sudova i Konvenciju o sprečavanju genocida, kao rezolucija koje su usvojene i u Crnoj Gori.
Zašto će Spajić poslušati Zapad
Ipak, Živković, uzimajući u obzir Spajićevu prošlost i to kako je došao na vlast, sumnja da bi odbijanje amandmana vodilo do toga da Crna Gora ne glasa za rezoluciju o Srebrenici.
„To je nešto što još ne znamo ni mi, ali ni oni sami. Očigledno se vlada Crne Gore veoma nada da će amandmani proći, jer bi to Spajiću spasilo obraz u unutrašnjoj politici i crnogorskoj javnosti i dali mu prostor u odnosima sa crkvom i sa Srbima, da ne bude da je potpuno poklekao pod antisrpskim zahtevima“, kaže on.
Pravo pitanje, prema Živkovićevim rečima, je da li je uopšte moguće da Spajić ne posluša naređenje sa Zapada. Naš sagovornik navodi primer vlade Zdravka Krivokapića, koju je, kako kaže, Zapad oborio iako ih je prvi crnogorski postđukanovićevski premijer poslušao, smenio svog ministra pravde, a crnogorski parlament tada je usvojio rezoluciju o Srebrenici.
„Mislim da je u tom smislu Spajićev imperativ da posluša Zapad, da mu sutra ne bi povukli podršku vladi i da je ne bi oborili“, smatra Živković.
Sa druge strane, mora se uzeti u obzir diferenciran stav, odnosno dva različita pristupa srpskih stranaka u Crnoj Gori: dok je Milan Knežević nepomirljiv i smatra da glasanje za rezoluciju o Srebrenici stvara atmosferu u kojoj je neodrživo da bilo koja srpska politička stranka podrži Spajićevu vladu, Andrija Mandić ima drugačiji stav, da je bolja čak i ovakva vlada, koja bi glasala za rezoluciju o Srebrenici, nego vlada DPS.
Živković je mišljenja da bi Spajić sebi mogao da dozvoli da glasa za rezoluciju o Srebrenici i ostane bez Kneževićevih glasova, a da Mandić ostane uz njega i da na taj način ima većinu. Na taj način bi Spajić mogao da zadrži vlast bez obzira hoće li glasati za rezoluciju ili ne, zaključuje Živković.
Kako pomiriti dve kontradiktornosti
Cela priča koja se oko rezolucije o Srebrenici otvorila u Crnoj Gori jasno govori da crnogorski premijer Milojko Spajić ima dva različita impulsa, objašnjava Živković.
„S jedne strane ljudi koji su za njega glasali u velikoj većini su protivni toj rezoluciji i on može da izgubi njihovu podršku i podršku crkve. Sa druge strane, jasno je da on vodi politiku usmerenu ka Zapadu i da Zapad to od njega zahteva. Po promeni njegovog stava videlo se da je na njega izvršen eksplicitniji pritisak da podrži to“, kaže on.
Amandmani na predlog rezolucije su pokušaj Spajića i Demokrata da, u situaciji gde Spajićeva „Evropa sad!“ u NATO zemlji vlada uz pomoć Srba, pokušaju da pomire dve kontradiktornosti i nađu nekakvo srednje rešenje, zaključuje Živković.
Podsećamo, u prvom amandmanu koji je Crna Gora podnela na predlog teksta rezolucije o Srebrenici ističe se da je krivica za genocid individualna i da se ne može pripisati bilo kojoj etničkoj, verskoj ili drugoj zajednici u celini, dok se drugi odnosi na nepovredivost Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Stav crnogorske vlade je da se ovim amandmanima sprečava potencijalno manipulisanje na štetu Srbije i srpskog naroda u smislu pravnih i političkih reperkusija i onemogućava nameru da se srpski narod proglasi genocidnim. Oni, uz to, kako se moglo čuti iz Podgorice, afirmišu postojanje Republike Srpske u okviru BiH.
