Tragikomičan pokušaj Evrope da uzdrma Kinu
© AP Photo / Andy Wong
Pratite nas
Poruke sa sastanka francuskog predsednika Emanuela Makrona, predsednice EK Ursule fon der Lajen i kineskog predsednika Si Đinpinga da će EU da pokrene ekonomski rat protiv Kine u suštini ne znače ništa i Peking se neće obazirati na te pretnje. Ako bi EU pokrenula trgovinski hladni rat sa Kinom naudila bi samo sebi, ocenjuju sagovornici Sputnjika.
Nakon trilateralnog sastanka Sija Makrona i Fon der Lajenove moglo se videti da je predsednica EK bila vidno ratoborno raspoložena prema kineskom partneru - optužila je Kinu za „prekomernu proizvodnju“ robe kojom je EU „preplavljena“ i zapretila da će se EU, iako je najotvorenije tržište na svetu, braniti. I to sankcijama i drugim merama ograničenja trgovine.
„Evropa ne može da prihvati prakse koje narušavaju tržište i koje bi mogle da dovedu do deindustrijalizacije“, rekla je ona dodajući da će kontinent „braniti“ svoje kompanije i privrede i „neće odustajati od donošenja teških odluka“.
Za evropski deficit u trgovini sa Kinom, koji je narastao na preko 400 milijardi dolara, prema mišljenju Fon der Lajenove, kriv je neravnopravan tretman, odnosno to što kineska država favorizuje domaće proizvođače, kao i što ih subvencioniše.
Prazne pretnje odlazećeg političara
EU tržište odavno je preplavljeno kineskom robom – od najbanalnije, kao što su dečje igračke, do nekih veoma važnih proizvoda, podseća novinarka Jelica Putniković. EU zavisi od Kine, između ostalog, zbog retkih metala ali i zbog toga što su evropske firme, zbog jeftine radne snage u Kini, otvarale svoje pogone da bi imale jeftine poluproizvode koje montiraju u evropskim fabrikama u Evropi.
„Jednostavno, planeta je globalno selo, a Kina koja je bogata i prirodnim resursima i jeftinom radnom snagom, ali i obrazovanim ljudima koji osvajaju nove tehnologije, ne može da se izbaci nikakvim trgovinskim ratom. To su pokušavali svojevremeno i Amerika, i neki prethodni sazivi političara u Briselu i nisu uspeli“, kaže ona.
Štaviše, Kinezi bi mogli da reše da naude EU tako što im neće isporučivati neku robu. Desilo se nešto slično, doduše nenamerno, kada je tokom epidemije koronavirusa bilo stopirano snabdevanje evropske autoindustrije čipovima, dodaje ona.
Sa druge strane, Fon der Lajenova, odlazeći političar, ratobornim izjavama možda je želela da umanji značaj buduće kinesko-francuske saradnje, smatra Putnikovićeva.
EU ne može da izdrži ekonomski rat sa Kinom
Sve u svemu, EU ne može da izdrži trgovinski rat sa Kinom u uslovima kada se samoizolovala od Rusije i odrekla se da kupuje ne samo ruske energente, već i neke druge proizvode, minerale i rude.
„Ako odluči da ni iz Kine neće da kupuje nešto što joj je neophodno za razvoj novih tehnologija, onda će Evropa, koja je već počela da zaostaje za istokom Azije, bukvalno sebe dovesti u pat poziciju“, smatra Putnikovićeva i podseća kako je to izgledalo kada je Brisel odlučio da sledi SAD u uvođenju antiruskih sankcija.
Zbog problema kupovine skupljeg prirodnog gasa Evropa je došla u situaciju da zatvara svoje fabrike, a Amerika je to iskoristila pa je pozvala evropske firme da otvaraju pogone u SAD.
„Znači, Evropa neće nauditi Kini, nego će samo dati nekim drugima, pa i samoj Kini, podstrek da ona, umesto da nešto proda Evropi, proda nekome drugim“, kaže Putnikovićeva.
Samoubilačka politika EU
Ekonomista dr Borislav Borović smatra da kineska strana nije ni obratila pažnju na pretnje iz Brisela, koje su, kako kaže, bez osnova. On podseća da je EU 2021. lansirala plan pod nazivom „Globalna kapija“, koji je trebalo da predstavlja pandan kineskom Pojasu i putu. Plan da se uz pomoć „Globalne kapije“ Kina izbaci iz Evrope nije uspeo i kao epilog imamo pariske razgovore.
Ključni problem EU je ogroman izvozni suficit sa Kinom – u poslednjih deset godina obim trgovine između EU i Kine stalno raste i samim tim raste i deficit u evropskim bilansima. Ali, za to je Brisel sam kriv.
„Po mom mišljenju, EU vodi suicidnu ekonomsku politiku već duže vreme. Najbolji primer su sankcije Rusiji, posebno energetske jer konkurentnost evropskih kompanija drastično opada u odnosu na kompanije iz sveta, posebno prema visokoproduktivnim kompanijama iz Kine. Tako da mi se čini da je poruka Fon der Lajenove poruka domaćoj javnosti ili izraz očaja jer se stanje ne može promeniti“, smatra Borović.
Evrobirokrate ne misle o svojim interesima i svojim građanima i kompanijama predstavljaju da se radi o pokušajima uspostavljanja balansa.
„Mislim da je to bio neuspeo i veoma providan pokušaj predsednice EK da navodno nešto popravi“, dodaje Borović.
Teško da bi EU mogla da izdrži trgovinski rat sa Kinom. To ne može čak ni Amerika.
„Nije Kina samo izvoznik u EU, već je i EU izvoznik u Kinu. Kina je veliko tržište. Evropski automobili u najvećem broju proizvode se u Kini, tako da mislim da je najbolje da se sedne i normalno se razgovara, ako je moguće“, smatra naš sagovornik.
Tvorcima globalizma sada se sopstveni planovi obijaju o glavu – na primeru Kine vide da su se upecali u sopstvenu zamku, zaključuje Borović.
Pogledajte i:
