https://lat.sputnikportal.rs/20240506/priznanje-nobelovca-dzozefa-stiglica-kako-je-neoliberalni-kapitalizam-pojeo-samog-sebe-video-1171818650.html
Priznanje nobelovca Džozefa Štiglica: Kako je neoliberalni kapitalizam pojeo samog sebe /video/
Priznanje nobelovca Džozefa Štiglica: Kako je neoliberalni kapitalizam pojeo samog sebe /video/
Sputnik Srbija
Ovolikog duga nije bilo još od doba Napoleona a vodećim ekonomijama Zapada preti stagflacija, ubitačna kombinacija niskog rasta i visoke inflacije, upozorava... 06.05.2024, Sputnik Srbija
2024-05-06T14:00+0200
2024-05-06T14:00+0200
2024-05-06T14:00+0200
svet
svet
svet – politika
svet – ekonomija
ekonomija
komentari i analitika
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/128/66/1286683_0:293:5616:3452_1920x0_80_0_0_fae740e4d82692e599ae937dbef9fb6a.jpg
Dok je, nasuprot tome, Karl Marks življi nego što je bio zadugo.Marksovo oruđe za budućnostU Šangaju je, uoči Dana rada, u Muzeju Prvog nacionalnog kongresa Komunističke partije Kine svečano izložen jedan njegov, kako je navedeno, ”dragoceni rukopis” (esej ”O poljskom pitanju”), u skladu s porukom koju je 2018, prilikom obeležavanja 200. godišnjice rođenja Karla Marksa, uputio predsednik Kine Si Đinping, rekavši da ”njegova teorija i dalje sija sjajnim svetlom istine” te da Kini pruža ”oruđe za osvajanje budućnosti”.Marksova zasluga ili ne, tek, ”Blumberg” upravo ovih dana izveštava o prognozi MMF-a da će (i) u narednih pet godina Kina ekonomski porasti više nego sve članice Grupe 7 najrazvijenijih zemalja neoliberalnog Zapada zajedno – značajno veći rast od svih njih zabeležiće i Rusija čija je ekonomija sankcijama odsečena od Zapada – pri čemu će Kina, kako se procenjuje, do 2029. godine biti zaslužna za oko 21 procenat ukupne ekonomske aktivnosti na svetu, što je skoro duplo više od Sjedinjenih Američkih Država.Zapanjujuća brzina kojom zemlje koje nisu neoliberalni Zapad prevazilaze taj Zapad – pa su se i zato sankcije Rusiji pokazale toliko neefikasnim – dodatnu težinu daje ocenama nobelovca Džozefa Štiglica, šefa tima ekonomskih savetnika predsednika SAD Bila Klintona i potonjeg glavnog ekonomiste Svetke banke.Štiglic, štaviše, u jednom nedavnom intervjuu za ”Fajnenšel tajms” ukazuje i da ”Amerika nije predvidela rivala kao što je Kina. Čak i bez subvencija, Kina bi mogla da nas pobedi zbog same veličine njene ekonomije i broja inženjera koje imaju. Naše nedovoljne investicije u inženjerstvo, uz njihove prevelike investicije – to je naša strateška greška. Oni su sebe stavili u komparativnu prednost, a mi sa time ne možemo da se pomirimo.”Sloboda za vukoveU eseju ”Sloboda za vukove” u magazinu ”Atlantik”, prigodnim sticajem okolnosti objavljenim baš uoči praznika rada, Džozef Štiglic saopštava da je, takoreći, car go; da sistem kome i sam pripada počiva na lažima i samoobmanama – ne donosi ni ekonomski rast ni političku slobodu, naprotiv – i da je dospeo u fazu u kojoj proždire samog sebe.Neobuzdana sloboda tržišta kao (tobože) najefikasniji sistem državnog i društvenog uređenja – čemu je i Srbija izložena posle 5. oktobra 2000, i to je glavna preostala petooktobarska tekovina četvrt veka kasnije – ne samo da nije doneo obećanju efikasnost i napredak nego je, ukazuje Štiglic, ”doneo ogromne nejednakosti… Mračni bilans neoliberalizma uključuje oslobađanje finansijskih tržišta koje je izazvalo najveću finansijsku krizu u poslednjih tri četvrt veka, oslobađanje međunarodne trgovine koje je izazvalo deindustrijalizaciju, i oslobađanje korporacija da eksploatišu konzumente, radnike i životnu sredinu… Ova vrsta kapitalizma”, optužuje dalje Štiglic kao da je mladi marksista, ”ne samo da nije povećala slobodu u našem društvu, nego je umesto toga donela slobodu nekolicini na račun mnogih… Sloboda za vukove, smrt za ovce.”Američki košmarZaprepašćujuće je, primećuje Štiglic, što, ”uprkos svim neuspesima i nepravdama sadašnjeg sistema”, mnogi i dalje ostaju njegovi zagovornici i ”još veruju u nešto što se zove američki san iako već decenijama statistika pruža mračniju sliku”, tako da ”procenat dece koja zarađuju više od njihovih roditelja stabilno opada još od Drugog svetskog rata”. Štaviše, ukazuje Štiglic i u jednom nedavnom intervjuu ”Fajnenšel tajmsu”, minimalna plata u SAD je ”na nivou od pre 65 godina kad se uskladi sa inflacijom. To je skoro neverovatno.””U teoriji”, navodi Štiglic dalje u magazinu ”Atlantik”, ”ekonomska sloboda trebalo je da bude temelj političke slobode i zdravlja demokratije. Ali suprotno se ispostavilo kao tačno. Bogati i elite imaju neproporcionalan uticaj u oblikovanju politike i društvenih narativa. Sve to vodi uvećanom osećaju onih koji nisu bogati da je sistem namešten i nefer, što prevazilaženje podela čini još i težim… Ekonomska segregacija raste”, tako da se ”u ovom svetu neoliberalnog kapitalizma samo bogatstvo i moć uvek uvećavaju… Da li je slobodno društvo u kome nekolicina diktira uslove? U kome nekolicina kontroliše glavne medije, i tu kontrolu koristi da odredi šta će stanovništvo gledati i slušati?” Pri čemu, opominje, ”neoliberalizam pomaže u stvaranju sebičnih ljudi kojima se ne može verovati” – a upravo to je ona nekolicina koja kontroliše čitav sistem.Neodrživ sistemŠtiglicova pitanja su, naravno, retorička, a iz njih sledi zaključak da ”slobodna tržišta ne mogu da funkcionišu bez snažne demokratije – upravo one demokratije koju sam neoliberalizam ugrožava. Na veoma direktan način, neoliberalni kapitalizam proždire samog sebe.”Neoliberalna ekonomija slobodnog tržišta i liberalna demokratija ne uspostavljaju stabilnu ravnotežu, a povrh toga što ukida obećanu slobodu i demokratiju, zaključuje Štiglic, ”neoliberalizam je ekonomski sistem koji sam po sebi nije održiv”.O tome, uostalom, svedoče i citirane prognoze MMF-a.Kako je neoliberalni kapitalizam dospeo u stanje koje opisuje Štiglic? Zašto nije mogao da proizvede drugačiji ishod? I šta je alternativa?O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govoriliEkonomista i član Fiskalnog saveta Bojan Dimitrijević i filozof politike Dragoljub Kojčić.Pogledajte video:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
svet, svet – politika, svet – ekonomija, ekonomija, komentari i analitika, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
svet, svet – politika, svet – ekonomija, ekonomija, komentari i analitika, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
Priznanje nobelovca Džozefa Štiglica: Kako je neoliberalni kapitalizam pojeo samog sebe /video/
Ovolikog duga nije bilo još od doba Napoleona a vodećim ekonomijama Zapada preti stagflacija, ubitačna kombinacija niskog rasta i visoke inflacije, upozorava Borge Brende, predsednik Svetskog ekonomskog foruma Klausa Švaba. Ako je verovati nobelovcu Džozefu Štiglicu, to nije prolazni fenomen nego sistemski problem: neoliberalni kapitalizam je mrtav.
Dok je, nasuprot tome, Karl Marks življi nego što je bio zadugo.
Marksovo oruđe za budućnost
U Šangaju je, uoči Dana rada, u Muzeju Prvog nacionalnog kongresa Komunističke partije Kine svečano izložen jedan njegov, kako je navedeno, ”dragoceni rukopis” (esej ”O poljskom pitanju”), u skladu s porukom koju je 2018, prilikom obeležavanja 200. godišnjice rođenja Karla Marksa, uputio predsednik Kine Si Đinping, rekavši da ”njegova teorija i dalje sija sjajnim svetlom istine” te da Kini pruža ”oruđe za osvajanje budućnosti”.
Marksova zasluga ili ne, tek, ”Blumberg” upravo ovih dana izveštava o prognozi MMF-a da će (i) u narednih pet godina Kina ekonomski porasti više nego sve članice Grupe 7 najrazvijenijih zemalja neoliberalnog Zapada zajedno – značajno veći rast od svih njih zabeležiće i Rusija čija je ekonomija sankcijama odsečena od Zapada – pri čemu će Kina, kako se procenjuje, do 2029. godine biti zaslužna za oko 21 procenat ukupne ekonomske aktivnosti na svetu, što je skoro duplo više od Sjedinjenih Američkih Država.
Zapanjujuća brzina kojom zemlje koje nisu neoliberalni Zapad prevazilaze taj Zapad – pa su se i zato sankcije Rusiji pokazale toliko neefikasnim – dodatnu težinu daje ocenama nobelovca Džozefa Štiglica, šefa tima ekonomskih savetnika predsednika SAD Bila Klintona i potonjeg glavnog ekonomiste Svetke banke.
Štiglic, štaviše, u jednom nedavnom intervjuu za ”Fajnenšel tajms” ukazuje i da ”Amerika nije predvidela rivala kao što je Kina. Čak i bez subvencija, Kina bi mogla da nas pobedi zbog same veličine njene ekonomije i broja inženjera koje imaju. Naše nedovoljne investicije u inženjerstvo, uz njihove prevelike investicije – to je naša strateška greška. Oni su sebe stavili u komparativnu prednost, a mi sa time ne možemo da se pomirimo.”
U eseju ”Sloboda za vukove” u magazinu ”Atlantik”, prigodnim sticajem okolnosti objavljenim baš uoči praznika rada, Džozef Štiglic saopštava da je, takoreći, car go; da sistem kome i sam pripada počiva na lažima i samoobmanama – ne donosi ni ekonomski rast ni političku slobodu, naprotiv – i da je dospeo u fazu u kojoj proždire samog sebe.
Neobuzdana sloboda tržišta kao (tobože) najefikasniji sistem državnog i društvenog uređenja – čemu je i Srbija izložena posle 5. oktobra 2000, i to je glavna preostala petooktobarska tekovina četvrt veka kasnije – ne samo da nije doneo obećanju efikasnost i napredak nego je, ukazuje Štiglic, ”doneo ogromne nejednakosti… Mračni bilans neoliberalizma uključuje oslobađanje finansijskih tržišta koje je izazvalo najveću finansijsku krizu u poslednjih tri četvrt veka, oslobađanje međunarodne trgovine koje je izazvalo deindustrijalizaciju, i oslobađanje korporacija da eksploatišu konzumente, radnike i životnu sredinu… Ova vrsta kapitalizma”, optužuje dalje Štiglic kao da je mladi marksista, ”ne samo da nije povećala slobodu u našem društvu, nego je umesto toga donela slobodu nekolicini na račun mnogih… Sloboda za vukove, smrt za ovce.”
Zaprepašćujuće je, primećuje Štiglic, što, ”uprkos svim neuspesima i nepravdama sadašnjeg sistema”, mnogi i dalje ostaju njegovi zagovornici i ”još veruju u nešto što se zove američki san iako već decenijama statistika pruža mračniju sliku”, tako da ”procenat dece koja zarađuju više od njihovih roditelja stabilno opada još od Drugog svetskog rata”. Štaviše, ukazuje Štiglic i u jednom nedavnom intervjuu ”Fajnenšel tajmsu”, minimalna plata u SAD je ”na nivou od pre 65 godina kad se uskladi sa inflacijom. To je skoro neverovatno.”
”U teoriji”, navodi Štiglic dalje u magazinu ”Atlantik”, ”ekonomska sloboda trebalo je da bude temelj političke slobode i zdravlja demokratije. Ali suprotno se ispostavilo kao tačno. Bogati i elite imaju neproporcionalan uticaj u oblikovanju politike i društvenih narativa. Sve to vodi uvećanom osećaju onih koji nisu bogati da je sistem namešten i nefer, što prevazilaženje podela čini još i težim… Ekonomska segregacija raste”, tako da se ”u ovom svetu neoliberalnog kapitalizma samo bogatstvo i moć uvek uvećavaju… Da li je slobodno društvo u kome nekolicina diktira uslove? U kome nekolicina kontroliše glavne medije, i tu kontrolu koristi da odredi šta će stanovništvo gledati i slušati?” Pri čemu, opominje, ”neoliberalizam pomaže u stvaranju sebičnih ljudi kojima se ne može verovati” – a upravo to je ona nekolicina koja kontroliše čitav sistem.
Štiglicova pitanja su, naravno, retorička, a iz njih sledi zaključak da ”slobodna tržišta ne mogu da funkcionišu bez snažne demokratije – upravo one demokratije koju sam neoliberalizam ugrožava. Na veoma direktan način, neoliberalni kapitalizam proždire samog sebe.”
Neoliberalna ekonomija slobodnog tržišta i liberalna demokratija ne uspostavljaju stabilnu ravnotežu, a povrh toga što ukida obećanu slobodu i demokratiju, zaključuje Štiglic, ”neoliberalizam je ekonomski sistem koji sam po sebi nije održiv”.
O tome, uostalom, svedoče i citirane prognoze MMF-a.
Kako je neoliberalni kapitalizam dospeo u stanje koje opisuje Štiglic? Zašto nije mogao da proizvede drugačiji ishod? I šta je alternativa?
O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili
Ekonomista i član Fiskalnog saveta Bojan Dimitrijević i filozof politike Dragoljub Kojčić.
