https://lat.sputnikportal.rs/20240505/uskrs-je-uvek-uskrs-lopta-je-uvek-lopta-ali-ljudi-nisu-uvek-ljudi-1125230703.html
Uskrs je uvek Uskrs, lopta je uvek lopta, ali – ljudi nisu uvek ljudi
Uskrs je uvek Uskrs, lopta je uvek lopta, ali – ljudi nisu uvek ljudi
Sputnik Srbija
Poslednjih godina se u domaćem javnom diskursu pojavilo „novoverje“ koje ukazuje na to da za velike pravoslavne praznike ne bi trebalo održavati sportske... 05.05.2024, Sputnik Srbija
2024-05-05T12:05+0200
2024-05-05T12:05+0200
2024-05-05T12:08+0200
fudbal
sport
sport
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/05/01/1125239534_0:607:1537:1471_1920x0_80_0_0_61f14827a746b852c48b6336d4a9042d.jpg
Na pravoslavni Uskrs 1946. godine je odigran prvi, nulti večiti derbi, prijateljska utakmica između Partizana i Crvene zvezde, a ni pre ni posle tog istorijskog dana za dva fudbalska velikana igranje fudbala na dan Hristovog vaskrsnuća nije se smatralo bogohulnim ili jeretičkim.Fudbal na Uskrs je bio – dva u jednom, dan u kome se proslavljao praznik, u veselju, radosti, čak i tada, u vreme ranog socijalizma koji je bio sistem protivan religiji i njenom upražnjavanju, i prilika da se na travnatim terenima vidi i „više od igre“.Okolnosti su se u potonjim godinama menjale, a period između dva rata ostaje nam kao podsećanje da je fudbal na Uskrs bio tradicija i da je davao dodatan štimung celom prazniku, pošto se neretko dešavalo čak i da kucanje jajima bude način za određivanje izvođača početnog udarca.Uz pomoć Nebojše Jakovljevića, autora kapitalnog dela „Fudbalska takmičenja Južnih Slovena 1873-1914“, Sputnjik sport je došao do dokumenata koji i potvrđuju priče o tome da su fudbal i Uskrs bili „paket aranžman“ za sve, za vernike, fudbalere, publiku i hroničare.Uskršnji fudbal – i na Solunskom frontuFotografija nastala 1917. godine, na Solunskom frontu, koju je objavio list „Politika“ ukazuje na to da su na Uskrs svoje fudbalske veštine ukrstili Srbi i Britanci, dok je u listu „Velika Srbija“, štampanom u Solunu, objavljena najava „loptačke utakmice između đačkog kluba Napredak i engleskog kluba „Kanada“ iz 38. bolnice, na Vaskrs 2. aprila 1917. godine“.Sačuvani primerak lista „Jugoslovenska pošta“ od 30. aprila 1935. godine svedoči o odigranoj utakmici između Slavije iz Sarajeva i HAŠK iz Zagreba.„Pre početka igre pozvao je Gajer svoje saigrače na sredinu igrališta gde su ih već čekali sakupljeni Slavijaši. Kapiten Slavije Zagorac iz jedne korpice vadio je šarena jaja i po jedno darovao svakom Haškovcu. Ni sudija nije zaboravljen. Gosti su bili ovom pažnjom prijatno iznenađeni, pa je u prijateljskom tonu i raspoloženju koje je ovim aktom izazvano odigrana cela utakmica“, navedeno je u izveštaju sarajevskog dnevnika.Kapiteni, Srbin Slavko Zagorac, rođen u Glamoču 1909. godine i njegov vršnjak, Hrvat Ivan Gajer bili su predstavnici svojih timova u kucanju jaja – pobednikovo ime nije zabeleženo, taj rezultat je, što bi se reklo, bio u drugom planu.Važna svedočenja o praksi igranja fudbala na Uskrs dao je i najstariji dnevni list na ovim prostorima, beogradska Politika.Fotografija na kojoj se nalaze fudbaler beogradskog Jedinstva Branislav Sekulić i njegov kolega iz splitskog Hajduka Jozo Matošić potvrđuje da je igranje fudbala na dan Hristovog vaskrsenja donosilo dah mira u momentima stvaranja zla koje je ostavilo ogromne posledice na čovečanstvo.„Po srpskom običaju...“Duel srpskog i hrvatskog tima odigran je 24. aprila 1938. godine, četrdesetdva dana posle Anšlusa, pripajanja Austrije Nemačkoj predvođenoj Adolfom Hitlerom.Šta se dalje dešavalo je poznato, ali je od svega važniji „performans“ u kom su učestvovali Srbin iz Beograda, prethodno član čuvene jugoslovenske ekspedicije iz Montevidea, Hrvat iz Splita i arbitar Franjo Bažant, Hrvat iz Zagreba.„Kad je sudija gospodin Bažant izišao na sredinu igrališta i dunuo nekoliko puta u pištaljku pozivajući kapitene da biraju strane, došli su Jozo Matošić i Bane Sekulić. Svaki od njih držao je u ruci po jedno uskršnje jaje. Bane je imao crveno, a Joza šareno“, svedoči izveštaj tadašnjeg lista „Vreme“.Sudija je želeo da otpoštuje protokol, upitao je kapitene koju stranu novčića žele, ali je njegov zemljak imao drugačiju ideju.U tekstu dnevnog lista „Politika“ iz 2018. godine autora Ivana Cvetkovića stoji da je Borivoje Kesić, fudbaler beogradske Jugoslavije, ali i izveštač sa utakmica, posvedočio da arbitar nije imao ništa protiv takve ideje.Toga dana je odigrano celo kolo takmičenja, a u aktuelnim okolnostima neverovatno zvuče reči novinara Politike Ljubomira Vukadinovića u izveštaju sa Uskršnjeg duela između HAŠK i Slavije, koji je za razliku od onog iz 1935. godine, odigran u Zagrebu i završen pobedom domaćina od 4:1.„Ko bi rekao da bi grip, ta dosadna a ponekad i opasna boljka i nekom drugom da bude korisna sem – lekarima i apotekarima. I to toliko korisna da je nekome produžila život, ili još bolje rečeno, učinila da se održi nada u potpuno spasenje. To se, eto, dogodilo Purgerima, koji gripu ima najviše da zahvale što njihove šanse za učešće u takmičenju za Srednjoevropski kup nisu sasvim utrnule prvog dana Uskrsa“, naveo je Vukadinović, aludirajući na činjenicu da je sarajevska ekipa u Zagreb otišla bez nekoliko standardnih prvotimaca, zbog zarazne bolesti respiratnog sistema.Fudbal je bio na programu i za drugi dan Uskrsa, takozvani Pobusani ponedeljak. Na svom igralištu je BSK u „večitom derbiju“ pobedio Jugoslaviju sa 3:2.Tu se dva olimpijska ciklusa kasnije, takođe na Uskrs, dogodio „nulti“ meč između Partizana i Crvene zvezde.Pored redovnih ligaških utakmica, u dokumentima se pominje da su organizovani i veliki Uskršnji fudbalski turniri. Jedan od njih je održan 20. aprila 1930, a u godini posle proboja jugoslovenskog fudbala na svetsku cenu i učešća reprezentacije na Mundijalu u Urugvaju, organizovan je i dvostruki turnir.Na jednom su snage odmerile reprezentacije Beograda, Zagreba, Budimpešte i Ljubljane, a drugi je bio obezbeđen za drugu i treću selekciju Jugoslavije, te reprezentacije Moravske župe i Valjeva.Bojkot i zaborav uskršnjeg fudbalaU 21. veku fudbala na Uskrs – nema, Fudbalski savez Srbije i Zajednica klubova Superlige su iz sebi znanih razloga odlučili da ne prate tradiciju i da posegnu za rešenjem koje je donelo još veće podele.Naime, da bi se izbegao Uskrs, odlučeno je da se fudbal igra na Veliku subotu, dan tuge za koji je zapisano da treba da bude proveden u molitvi, zbog čega su se pobunili navijači Crvene zvezde i objavili bojkot 2008. godine.Pet godina kasnije kao rešenje je „pronađen“ Veliki četvrtak, dan kada se dogodila Tajna večera, a Isus odveden na sud – još jedan dan tuge.Zatim pominjalo se da bi se fudbalska lopta mogla zakotrljati na Pobusani ponedeljak, dan koji bi po predanju trebalo provesti u obilaženju grobova bližnjih, a nijednom, nikome nije palo na pamet da bi se fudbal mogao igrati na Uskrs, baš kao nekada.Možda u tome i ima smisla, kakav nam je ovaj današnji fudbal, bolje i da ga nema na Uskrs, pošto nije uputno varati, krasti i psovati na tako veliki praznik, s obzirom na to da su te kategorije u domaćem fudbalu zastupljenije od lepih golova, poteza koji bacaju publiku u trans i pravog, zdravog sportskog rivaliteta.Jer, Uskrs je uvek Uskrs, lopta je uvek lopta, ali – ljudi nisu uvek ljudi.► Razlog za „revoluciju“ – čuvena replika iz filma Emira Kusturice► Kako je „Čelična lejdi“ zapravo rešila problem i zašto postoji osnov za teoriju zavere? /video/► Iz srpskog grada boksa stižu novi šampioni – mladi trener vodio debitanta pravo do zlata!
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
fudbal uskrs, fudbal vaskrs, fudbal uskrs, fudbal vaskrs, vaskrs sport
fudbal uskrs, fudbal vaskrs, fudbal uskrs, fudbal vaskrs, vaskrs sport
Uskrs je uvek Uskrs, lopta je uvek lopta, ali – ljudi nisu uvek ljudi
12:05 05.05.2024 (Osveženo: 12:08 05.05.2024) Poslednjih godina se u domaćem javnom diskursu pojavilo „novoverje“ koje ukazuje na to da za velike pravoslavne praznike ne bi trebalo održavati sportske događaje, iako su oni bili gotovo tradicija u nekadašnjim vremenima.
Na pravoslavni Uskrs 1946. godine je odigran prvi, nulti večiti derbi, prijateljska utakmica između Partizana i Crvene zvezde, a ni pre ni posle tog istorijskog dana za dva fudbalska velikana igranje fudbala na dan Hristovog vaskrsnuća nije se smatralo bogohulnim ili jeretičkim.
Fudbal na Uskrs je bio – dva u jednom, dan u kome se proslavljao praznik, u veselju, radosti, čak i tada, u vreme ranog socijalizma koji je bio sistem protivan religiji i njenom upražnjavanju, i prilika da se na travnatim terenima vidi i „više od igre“.
Okolnosti su se u potonjim godinama menjale, a period između dva rata ostaje nam kao podsećanje da je fudbal na Uskrs bio tradicija i da je davao dodatan štimung celom prazniku, pošto se neretko dešavalo čak i da kucanje jajima bude način za određivanje izvođača početnog udarca.
Uz pomoć
Nebojše Jakovljevića, autora kapitalnog dela
„Fudbalska takmičenja Južnih Slovena 1873-1914“,
Sputnjik sport je došao do dokumenata koji i potvrđuju priče o tome da su fudbal i Uskrs bili „paket aranžman“ za sve, za vernike, fudbalere, publiku i hroničare.
Uskršnji fudbal – i na Solunskom frontu
Fotografija nastala 1917. godine, na
Solunskom frontu, koju je objavio list
„Politika“ ukazuje na to da su na Uskrs svoje fudbalske veštine ukrstili Srbi i Britanci, dok je u listu
„Velika Srbija“, štampanom u Solunu, objavljena najava „loptačke utakmice između đačkog kluba Napredak i engleskog kluba „Kanada“ iz 38. bolnice, na Vaskrs 2. aprila 1917. godine“.
Sačuvani primerak lista „Jugoslovenska pošta“ od 30. aprila 1935. godine svedoči o odigranoj utakmici između Slavije iz Sarajeva i HAŠK iz Zagreba.
„Pre početka igre pozvao je Gajer svoje saigrače na sredinu igrališta gde su ih već čekali sakupljeni Slavijaši. Kapiten Slavije Zagorac iz jedne korpice vadio je šarena jaja i po jedno darovao svakom Haškovcu. Ni sudija nije zaboravljen. Gosti su bili ovom pažnjom prijatno iznenađeni, pa je u prijateljskom tonu i raspoloženju koje je ovim aktom izazvano odigrana cela utakmica“, navedeno je u izveštaju sarajevskog dnevnika.
Kapiteni, Srbin Slavko Zagorac, rođen u Glamoču 1909. godine i njegov vršnjak, Hrvat Ivan Gajer bili su predstavnici svojih timova u kucanju jaja – pobednikovo ime nije zabeleženo, taj rezultat je, što bi se reklo, bio u drugom planu.
„Praznici su bili specijalni dani i uvek se igralo“, napominje Jakovljević.
Važna svedočenja o praksi igranja fudbala na Uskrs dao je i najstariji dnevni list na ovim prostorima, beogradska Politika.
Fotografija na kojoj se nalaze fudbaler beogradskog Jedinstva Branislav Sekulić i njegov kolega iz splitskog Hajduka Jozo Matošić potvrđuje da je igranje fudbala na dan Hristovog vaskrsenja donosilo dah mira u momentima stvaranja zla koje je ostavilo ogromne posledice na čovečanstvo.
Duel srpskog i hrvatskog tima odigran je 24. aprila 1938. godine, četrdesetdva dana posle Anšlusa, pripajanja Austrije Nemačkoj predvođenoj Adolfom Hitlerom.
Šta se dalje dešavalo je poznato, ali je od svega važniji „performans“ u kom su učestvovali Srbin iz Beograda, prethodno član čuvene jugoslovenske ekspedicije iz Montevidea, Hrvat iz Splita i arbitar Franjo Bažant, Hrvat iz Zagreba.
„Kad je sudija gospodin Bažant izišao na sredinu igrališta i dunuo nekoliko puta u pištaljku pozivajući kapitene da biraju strane, došli su Jozo Matošić i Bane Sekulić. Svaki od njih držao je u ruci po jedno uskršnje jaje. Bane je imao crveno, a Joza šareno“, svedoči izveštaj tadašnjeg lista „Vreme“.
Sudija je želeo da otpoštuje protokol, upitao je kapitene koju stranu novčića žele, ali je njegov zemljak imao drugačiju ideju.
„Mi ćemo, po srpskom običaju, tucajući jaja rešiti izbor strana, pošto je danas pravoslavni Uskrs, a mi smo gosti“, navodi se da je rekao Matešić.
U
tekstu dnevnog lista „Politika“ iz 2018. godine autora
Ivana Cvetkovića stoji da je
Borivoje Kesić, fudbaler beogradske Jugoslavije, ali i izveštač sa utakmica, posvedočio da arbitar nije imao ništa protiv takve ideje.
Toga dana je odigrano celo kolo takmičenja, a u aktuelnim okolnostima neverovatno zvuče reči novinara Politike Ljubomira Vukadinovića u izveštaju sa Uskršnjeg duela između HAŠK i Slavije, koji je za razliku od onog iz 1935. godine, odigran u Zagrebu i završen pobedom domaćina od 4:1.
„Ko bi rekao da bi grip, ta dosadna a ponekad i opasna boljka i nekom drugom da bude korisna sem – lekarima i apotekarima. I to toliko korisna da je nekome produžila život, ili još bolje rečeno, učinila da se održi nada u potpuno spasenje. To se, eto, dogodilo Purgerima, koji gripu ima najviše da zahvale što njihove šanse za učešće u takmičenju za Srednjoevropski kup nisu sasvim utrnule prvog dana Uskrsa“, naveo je Vukadinović, aludirajući na činjenicu da je sarajevska ekipa u Zagreb otišla bez nekoliko standardnih prvotimaca, zbog zarazne bolesti respiratnog sistema.
Fudbal je bio na programu i za drugi dan Uskrsa, takozvani Pobusani ponedeljak. Na svom igralištu je BSK u „večitom derbiju“ pobedio Jugoslaviju sa 3:2.
Tu se dva olimpijska ciklusa kasnije, takođe na Uskrs, dogodio „nulti“ meč između Partizana i Crvene zvezde.
Pored redovnih ligaških utakmica, u dokumentima se pominje da su organizovani i veliki Uskršnji fudbalski turniri. Jedan od njih je održan 20. aprila 1930, a u godini posle proboja jugoslovenskog fudbala na svetsku cenu i učešća reprezentacije na Mundijalu u Urugvaju, organizovan je i dvostruki turnir.
Na jednom su snage odmerile reprezentacije Beograda, Zagreba, Budimpešte i Ljubljane, a drugi je bio obezbeđen za drugu i treću selekciju Jugoslavije, te reprezentacije Moravske župe i Valjeva.
Bojkot i zaborav uskršnjeg fudbala
U 21. veku fudbala na Uskrs – nema, Fudbalski savez Srbije i Zajednica klubova Superlige su iz sebi znanih razloga odlučili da ne prate tradiciju i da posegnu za rešenjem koje je donelo još veće podele.
Naime, da bi se izbegao Uskrs, odlučeno je da se fudbal igra na Veliku subotu, dan tuge za koji je zapisano da treba da bude proveden u molitvi, zbog čega su se pobunili navijači Crvene zvezde i objavili bojkot 2008. godine.
Pet godina kasnije kao rešenje je „pronađen“ Veliki četvrtak, dan kada se dogodila Tajna večera, a Isus odveden na sud – još jedan dan tuge.
Zatim pominjalo se da bi se fudbalska lopta mogla zakotrljati na Pobusani ponedeljak, dan koji bi po predanju trebalo provesti u obilaženju grobova bližnjih, a nijednom, nikome nije palo na pamet da bi se fudbal mogao igrati na Uskrs, baš kao nekada.
Možda u tome i ima smisla, kakav nam je ovaj današnji fudbal, bolje i da ga nema na Uskrs, pošto nije uputno varati, krasti i psovati na tako veliki praznik, s obzirom na to da su te kategorije u domaćem fudbalu zastupljenije od lepih golova, poteza koji bacaju publiku u trans i pravog, zdravog sportskog rivaliteta.
Jer, Uskrs je uvek Uskrs, lopta je uvek lopta, ali – ljudi nisu uvek ljudi.
