https://lat.sputnikportal.rs/20240505/bezgotovinsko-placanje-u-srbiji---glavobolja-za-sivu-ekonomiju-1171797788.html
(Bez)gotovinsko plaćanje u Srbiji - glavobolja za sivu ekonomiju?
(Bez)gotovinsko plaćanje u Srbiji - glavobolja za sivu ekonomiju?
Sputnik Srbija
U Norveškoj i Finskoj najmanje koriste gotovinu – tek dva odsto plaćanja. U Srbiji svaki drugi građanin koristi bezgotovinsko plaćanje, ali većina kaže da se... 05.05.2024, Sputnik Srbija
2024-05-05T19:00+0200
2024-05-05T19:00+0200
2024-05-05T19:00+0200
ekonomija
ekonomija
srbija – ekonomija
plaćanje
platne kartice
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/05/05/1171797596_0:569:2047:1720_1920x0_80_0_0_78b709ab3d7d7c4946ccca22777e30ef.jpg
Sa bezgotovinskim plaćanjima od oko 9,5 milijardi evra u prošloj godini mogli bismo biti zadovoljni. Uz činjenicu da je to 25 odsto više nego u 2022. ili ako poredimo sa 2016. kada je bilo gotovo pet puta manje – još zadovoljniji. To je, međutim, znatno ispod većine zemalja Centralne i Istočne Evrope."Kada bismo stigli samo njih, mi bismo značajno smanjili našu sivu ekonomiju. Neke procene su da bi se ona smanjila za 3,4 procentna poena i procene su čak da bismo mogli da ostvarimo više budžetskih prihoda u iznosu od 700 miliona evra", kaže Dušan Vasiljević iz NALED-a, piše RTS.U Fondaciji za razvoj ekonomske nauke izračunali su da svako povećanje bezgotovinskog plaćanja za samo jedan odsto smanjuje sivu ekonomiju za 0,3 odsto. Ali nije samo do građana. Neki preduzetnici ne primaju kartice po cenu da izgube mušteriju.Bračni par Rakić odlučio je da kroz kampanju "Bolji način", uz besplatne uređaje godinu dana i naknadu od manje od jedan odsto po transakciji, uvede bezgotovinsko plaćanje. Vesna je frizer, a Nebojša pravi nameštaj."Prihod je povećan za sigurno 30 posto, u smislu kada mi dođe klijent pa hoće jednu uslugu, toliko novca ima u novčaniku. Sada kada imamo aparat za kartice, laganije prodam i preparat za kućnu negu", rekla je preduzetnica Vesna Rakić."Nema čekanja, nema vraćanja kusura, nema nedoumica, novac pređe na račun naše firme, klijent ima uvid šta je platio, mi imamo uvid koliko smo novca dobili, sve se brzo i ekspeditivno reši", kaže Nebojša Rakić, preduzetnik.Po isteku programa, preduzetnik može da se predomisli i odustane."Mi već imamo one koji su već duže od godinu dana u ovom programu. Ne postoji nijedan koji je u program ušao, a da nije odlučio da u njemu ostane", kaže Dušan Vasiljević.Ima mišljenja da bi trebalo pojačati kontrolu prodavaca koji odbijaju uvođenje bezgotovinskog plaćanja. Drugi smatraju da bi ipak trebalo ići sa merama podrške. Jedini gubitnik trebalo bi da bude siva ekonomija.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
ekonomija, srbija – ekonomija, plaćanje, platne kartice
ekonomija, srbija – ekonomija, plaćanje, platne kartice
(Bez)gotovinsko plaćanje u Srbiji - glavobolja za sivu ekonomiju?
U Norveškoj i Finskoj najmanje koriste gotovinu – tek dva odsto plaćanja. U Srbiji svaki drugi građanin koristi bezgotovinsko plaćanje, ali većina kaže da se sigurnije oseća sa kešom. Valjda se zbog toga na kraju 70 odsto elektronskih transakcija završi plaćanjem u gotovini. Naručimo internetom, platimo kešom.
Sa bezgotovinskim plaćanjima od oko 9,5 milijardi evra u prošloj godini mogli bismo biti zadovoljni. Uz činjenicu da je to 25 odsto više nego u 2022. ili ako poredimo sa 2016. kada je bilo gotovo pet puta manje – još zadovoljniji. To je, međutim, znatno ispod većine zemalja Centralne i Istočne Evrope.
"Kada bismo stigli samo njih, mi bismo značajno smanjili našu sivu ekonomiju. Neke procene su da bi se ona smanjila za 3,4 procentna poena i procene su čak da bismo mogli da ostvarimo više budžetskih prihoda u iznosu od 700 miliona evra", kaže Dušan Vasiljević iz NALED-a,
piše RTS.
U Fondaciji za razvoj ekonomske nauke izračunali su da svako povećanje bezgotovinskog plaćanja za samo jedan odsto smanjuje sivu ekonomiju za 0,3 odsto. Ali nije samo do građana. Neki preduzetnici ne primaju kartice po cenu da izgube mušteriju.
"Gotovina je najskuplji i verovatno najmanje efikasan način plaćanja. Ne kažem da ne treba da bude gotovine, ali treba razmišljati o ceni podizanja gotovine, obezbeđivanju sitnine za vraćanje kusura, obavezi deponovanja novca od prodaje", kaže Mark Barnet, predsednik "Masterkarda" za Evropu.
Bračni par Rakić odlučio je da kroz kampanju "Bolji način", uz besplatne uređaje godinu dana i naknadu od manje od jedan odsto po transakciji, uvede bezgotovinsko plaćanje. Vesna je frizer, a Nebojša pravi nameštaj.
"Prihod je povećan za sigurno 30 posto, u smislu kada mi dođe klijent pa hoće jednu uslugu, toliko novca ima u novčaniku. Sada kada imamo aparat za kartice, laganije prodam i preparat za kućnu negu", rekla je preduzetnica Vesna Rakić.
"Nema čekanja, nema vraćanja kusura, nema nedoumica, novac pređe na račun naše firme, klijent ima uvid šta je platio, mi imamo uvid koliko smo novca dobili, sve se brzo i ekspeditivno reši", kaže Nebojša Rakić, preduzetnik.
Po isteku programa, preduzetnik može da se predomisli i odustane.
"Mi već imamo one koji su već duže od godinu dana u ovom programu. Ne postoji nijedan koji je u program ušao, a da nije odlučio da u njemu ostane", kaže Dušan Vasiljević.
Ima mišljenja da bi trebalo pojačati kontrolu prodavaca koji odbijaju uvođenje bezgotovinskog plaćanja. Drugi smatraju da bi ipak trebalo ići sa merama podrške. Jedini gubitnik trebalo bi da bude siva ekonomija.
