Šta se krije iza novog svetskog trenda - narod ustaje protiv turizma
© AFP 2023 / DESIREE MARTIN
Pratite nas
Kanarska ostrva, Venecija, Barselona, Amsterdam i drugi evropski gradovi, destinacije i ostrva bune se sve glasnije protiv masovnog turizma. Jedni blokiraju ulice i bulevare, drugi uvode takse za ulaz u grad, treći zabranjuju izgranju novih hotela... Meštani su počeli da dižu glas u u borbi protiv turzima.
Meštani nekih od najlepših destinacija sve češće, glasnije i masovnije ustaju protiv turizma i načina na koji on utiče na njihovu sredinu, privredu i život. Samo na Kanarskim ostrvima protiv masovnog turizma je krajem aprila marširalo 57.000 ljudi. Ova ostrva broje 2,2 miliona stanovnika, a samo prošle godine posetilo ih je 16 miliona gostiju. Venecija je pre nekoliko dana uvela naplaćivanje za ulaz u grad, kako bi smanjila pritisak na svoj grad koji tone pod težinom masovnog turizma.
Demonstranti objašnjavaju da se ne bore protiv turista, već protiv turističkog sistema koji ne pomaže zemljama i gradovima domaćinima, a koji šteti resursima i čini ekonomiju manje stabilnom. Na nekim mestima i do 40 odsto stanovnika radi u turizmu, što privredu osiromašuje, a ekonomiju čini nestabilnom. Dolazi do nestašice stanova, prevelike buke, zagađenja, skakanja cena namirnica i života, a resursi su smanjeni zbog potreba turista. Neka ostrvska mesta se čak suočavaju i sa nestašicom pijaće vode, jer je hoteli crpe do iznemoglosti.
Životni vek jedne destinacije
Ekonomista i univerzitetski profesor Bojan Dimitrijević smatra da ove pokrete ne treba nazivati antiturističkim, jer je do sličnih protesta i iz istih razloga dolazilo i ranije, i da se taj pojam u turizmu naziva „životni vek jedne destinacije“. U njenom životnom veku, postoji uspon, njen vrhunac i zasićenje tom destinacijom. Do zasićenja dolazi onda kada sadržaj i broj gostiju počinje da bude toliko intenzivan, da smanjuje zadovoljstvo boravka u samoj destinaciji.
U meri u kojoj destinacija gubi na atraktivnosti, ljudi počinju da je napuštaju i posle te tačke u vremenu, ta destinacija, šta god vi radili, gubi svoju privlačnost i čar. Kao što sve drugo ima svoj životni vek, pa traje određeno vreme, tako i destinacija ima svoj životni vek, ako se pretera sa sadržajem i brojem gostiju, rekao je Dimitrijević za Sputnjik.
Ponašanje autohtonog stanovništva je najbolji pokazatelj da je tačka atraktivnosti destinacije pređena i tada reaguju kako ljudi koji žive na tom području, tako i gosti, objašnjava naš sagovornik. Gostima se smanjuje zadovoljstvo, nemaju gde da parkiraju, prošetaju, moraju da čekaju u redu da sednu u kafanu, potrebno je mesecima unapred rezervisati i debelo platiti restorane, muzeje, lokalitete... To su sve manifestacije pomenutog zasićenja.
Svi putevi vode u Rim
© Foto : Sputnjiku ustupio Miomir Korać
To vam je i primer Zlatibora, gde polako dolazi do zasićenja. Kada gosti dolaze i njihov broj se stalno povećava, krene da se povećava broj hotela, povećan sadržaj raznih vrsta atrakcija, gostiju je sve više i onda je jednog trenutka broj tih gostiju toliki da imate problem stanovanja, parkiranja, transporta, komunikacije gostiju, svuda je gužva i prenatrpano, a destinacija polako gubi na atraktivnosti.
Opada kvalitet života
Lokalno stanovništvo takođe biva nezadovoljno zbog toga što se njihov kvalitet života smanjuje i to nije nikakav antiturizam, već se zapravo radi o jednoj vrsti izraženog nezadovoljstva onim što se dešava u sezoni i tokom boravka gostiju u rodnom mestu meštana.
Kao što otvaranje jedne destinacije predstavlja njen razvoj, uspon, a vrhunac dovodi do toga da mnoge porodice, mesta, ljudi imaju koristi od toga, tako i zasićenje destinacijom postepeno dovodi do opadanja ekonomskih perspektiva. U meri u kojoj jedna destinacija zbog prenatrpanosti postaje postepeno sve manje atraktivna, smanjuje se broj gostiju, a sa smanjenjem broja gostiju, smanjuju se i prihodi. Sa smanjivanjem prihoda smanjuje se zaposlenost, korist i profiti.
Firenca – panorama
© Sputnik
Dakle, ako neka destinacija vremenom potpuno zamre, onda to takođe ima negativne posledice po lokalno stanovništvo. Dimitrijević objašnjava da bi trebalo ciklus vrhunca i pada destinacije izbeći što je moguće duže, jer ako do njega dođe, onda je to vrlo često nezaustavljivi i nepovratan proces.
Nikome više nije zanimljivo
Postoje destinacije koje, ne vodeći računa o tome, vremenom same smanjuju svoju atraktivnost. Ljudi u početku dolaze u njih, ali vremenom prestanu, naročito ako se pojavi neka konkurentska destinacija kojih ima sve više i više širom sveta.
Venecija i to uvođenje zakona da se ulaz u grad plaća dobar je primer, jer očigledno da njihova gradska infrastruktura ne može više da izdrži toliki priliv gostiju i po raznim osnovama počinje jednostavno da otkazuje. Kada na određenoj destinaciji uvedete preveliku taksu, onda ona sama po sebi deluje destimulativno.
Umetnost razvoja jedne destinacije, kaže Dimitrijević, ogledala bi se u tome da se njen vek trajanja produži, ali da se ne pretera sa sadržajima, jer su oni ti koji počinju da deluju destimulativno.
