https://lat.sputnikportal.rs/20240503/jedna-biljka-donosi-zaradu-od-15000-evra-ali-u-srbiji-malo-ko-hoce-da-je-gaji-iako-su-njive-idealne-1171743754.html
Jedna biljka donosi zaradu od 15.000 evra, ali u Srbiji malo ko hoće da je gaji iako su njive idealne
Jedna biljka donosi zaradu od 15.000 evra, ali u Srbiji malo ko hoće da je gaji iako su njive idealne
Sputnik Srbija
U Bačkom Petrovcu se tokom leta ubiraju plodovi hmelja i to je jedina lokacija na kojoj ova poljoprivredna kultura može da se gaji. Prošle godine, međutim, njom... 03.05.2024, Sputnik Srbija
2024-05-03T22:52+0200
2024-05-03T22:52+0200
2024-05-03T22:52+0200
ekonomija
ekonomija
srbija – ekonomija
privreda i poljoprivreda
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/05/03/1171743907_0:161:3069:1887_1920x0_80_0_0_639988261b5d36fb9a99af1cd160842b.jpg
Svojevremeno je na petrovačkim oranicama pod ovom biljkom bilo 200 hektara, a u Vojvodini je zauzimao čak 1.500 hektara i imao tradiciju dugu 250 godina.Jedan od uzgajivača hmelja skrenuo je pažnju da pokrajina svake godine daje subvencije za uzgajanje ovog proizvoda, ali da i dalje nema zainteresovanih, iako nije potrebno mnogo muke. Kada se jednom posadi koren - rizom na jesen, narednih 15 godina više nije potrebno da se sadi, već samo da se seče koren nad zemljom i na taj način se iznova pokreće proizvodnja.Takođe, istakao je da je pre nekoliko godina dobio finansijski podsticaj za podizanje stubova, s obzirom na to da je hmelj dugačak i širok, kao i da može da dostigne neverovatnu visinu od čak šest metara i bude širok isto toliko, pošto se obmotava.Mnogi uzgajivači ne prodaju hmelj, već ga izvoze u Nemačku, Poljsku, Italiju i Hrvatsku, koji prepoznaju kvalitet, za razliku od domaćih pivara.Srpske njive idealne za uzgojHmelj ne voli visoke terene, odgovaraju mu vlažna klima i vazduh, te najbolje uspeva kada se sadi u blizini neke vode. Prosečan prinos hmelja je oko dve tone po hektaru, a kilogram košta od četiri do 20 evra, u zavisnosti od toga da li se prodaje cvet - šišarica ili kao pelet, koji je skuplji, jer predstavlja viši stepen obrade.U proseku može da se zaradi bruto oko 15.000 evra, ali treba imati u vidu da i troškovi proizvodnje nisu mali, posebno što u hmeljarstvu treba puno ručnog rada, pa su sezonski radnici neizbežni.Za hmelj postoji sigurno inostrano tržište, dobra cena i državni podsticaji. Nije berzanska roba, a kada se gleda zarada uzima se desetogodišnji prosek, prenose beogradski mediji.S druge strane, ono što verovatno sputava ratare da pokrenu sopstveni uzgoj hmelja jesu velika ulaganja. Na početku proizvodnje treba čak 30.000 do 35.000 evra po hektaru. Međutim posle tog ulaganja nema novih, već samo svake godine treba da se održava novi koren.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
ekonomija, srbija – ekonomija, privreda i poljoprivreda
ekonomija, srbija – ekonomija, privreda i poljoprivreda
Jedna biljka donosi zaradu od 15.000 evra, ali u Srbiji malo ko hoće da je gaji iako su njive idealne
U Bačkom Petrovcu se tokom leta ubiraju plodovi hmelja i to je jedina lokacija na kojoj ova poljoprivredna kultura može da se gaji. Prošle godine, međutim, njom je posejano svega deset hektara.
Svojevremeno je na petrovačkim oranicama pod ovom biljkom bilo 200 hektara, a u Vojvodini je zauzimao čak 1.500 hektara i imao tradiciju dugu 250 godina.
Jedan od uzgajivača hmelja skrenuo je pažnju da pokrajina svake godine daje subvencije za uzgajanje ovog proizvoda, ali da i dalje nema zainteresovanih, iako nije potrebno mnogo muke. Kada se jednom posadi koren - rizom na jesen, narednih 15 godina više nije potrebno da se sadi, već samo da se seče koren nad zemljom i na taj način se iznova pokreće proizvodnja.
Takođe, istakao je da je pre nekoliko godina dobio finansijski podsticaj za podizanje stubova, s obzirom na to da je hmelj dugačak i širok, kao i da može da dostigne neverovatnu visinu od čak šest metara i bude širok isto toliko, pošto se obmotava.
„Podsticaj mi je dobro došao, dobio sam tri miliona dinara i bio zainteresovan da se hmeljarstvo obnovi. Mada iz godine u godinu sve više malih privrednika se odlučuje za proizvodnju zanatskog piva i što ovde privređuju velike industrijske pivare“,- napominje jedan uzgajivač.
Mnogi uzgajivači ne prodaju hmelj, već ga izvoze u Nemačku, Poljsku, Italiju i Hrvatsku, koji prepoznaju kvalitet, za razliku od domaćih pivara.
Srpske njive idealne za uzgoj
Hmelj ne voli visoke terene, odgovaraju mu vlažna klima i vazduh, te najbolje uspeva kada se sadi u blizini neke vode. Prosečan prinos hmelja je oko dve tone po hektaru, a kilogram košta od četiri do 20 evra, u zavisnosti od toga da li se prodaje cvet - šišarica ili kao pelet, koji je skuplji, jer predstavlja viši stepen obrade.
U proseku može da se zaradi bruto oko 15.000 evra, ali treba imati u vidu da i troškovi proizvodnje nisu mali, posebno što u hmeljarstvu treba puno ručnog rada, pa su sezonski radnici neizbežni.
Za hmelj postoji sigurno inostrano tržište, dobra cena i državni podsticaji. Nije berzanska roba, a kada se gleda zarada uzima se desetogodišnji prosek,
prenose beogradski mediji.S druge strane, ono što verovatno sputava ratare da pokrenu sopstveni uzgoj hmelja jesu velika ulaganja. Na početku proizvodnje treba čak 30.000 do 35.000 evra po hektaru. Međutim posle tog ulaganja nema novih, već samo svake godine treba da se održava novi koren.
