https://lat.sputnikportal.rs/20240430/sta-je-zeljka-cvijanovic-porucila-u-pismu-clanicama-ujedinjenih-nacija-1171643508.html
Šta je Željka Cvijanović poručila u pismu članicama Ujedinjenih nacija
Šta je Željka Cvijanović poručila u pismu članicama Ujedinjenih nacija
Sputnik Srbija
Srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović poslala je pismo članicama UN-a putem ruske misije u ovoj međunarodnoj organizaciji, u kojem je obrazložila... 30.04.2024, Sputnik Srbija
2024-04-30T14:59+0200
2024-04-30T14:59+0200
2024-04-30T14:59+0200
region
region
region – politika
republika srpska (rs)
bosna i hercegovina (bih)
sb un
dejtonski sporazum
srebrenica
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/18/1146722159_0:0:3074:1730_1920x0_80_0_0_f4d6487a8853e9cd0a525bd34e898aa1.jpg
Kako je navela, članicama UN se obratila sa ciljem da skrene pažnju na neke od ključnih izazova s kojima se BiH suočava, posebno u poslednjim godinama, a koji ne samo da ugrožavaju njenu funkcionalnost već i dugoročnu održivost.Trenutnu strukturu BiH, podsetila je Cvijanovićeva, uspostavio je Opšti okvirni sporazum za mir, iniciran 21. novembra 1995. u Dejtonu i potpisan 14. decembra 1995. u Parizu. Značaj Opšteg okvirnog sporazuma, ili Dejtonskog sporazuma, proteže se izvan okončanja razornog trogodišnjeg građanskog rata u regionu. Sporazum je takođe uspostavio politički sistem u BiH koji uključuje demokratske, ili konsocijacijske, mehanizme kako bi osigurao jednakopravno učestvovanje u političkim procesima i zaštitio ustavni položaj tri konstitutivnih naroda - Srba, Hrvata i Bošnjaka. Aneks IV Dejtonskog mirovnog sporazuma definiše Ustav BiH, određujući je kao decentralizovanu državu koja je sastavljena od dva entiteta - Republike Srpske i Federacije BiH. Jasno deli ovlašćenja među različitim nivoima upravljanja i identifikuje nadležnosti institucija BiH samo u šest područja: spoljne politike, spoljne trgovinske politike, carinske politike, finansijskih i vanjskih obaveza BiH, te politike vezane uz vize, azil i migracije, navela je Željka Cvijanović, prenosi RTRS.„Međutim, gotovo od svog nastanka, Dejtonski ustavni okvir suočio se s značajnim odstupanjima, pre svega pod uticajem stranih faktora i određenih političkih entiteta unutar BiH. To je dovelo do neodrživog pravosudnog rata usmerenog na transformaciju BiH u centralizovanu i građansku državu, trend koji je postao sve izraženiji u poslednjim godinama.U skladu s Prilogom 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma, uspostavljena je pozicija visokog predstavnika za BiH s primarnom odgovornošću za nadzor sprovođenja civilnih aspekata sporazuma i pomoć domaćim političkim akterima u rešavanju preostalih pitanja. Prema Aneksu 10, imenovanje visokog predstavnika zahteva verifikaciju putem odgovarajuće rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih naroda. Međutim, osoba koja trenutno, očigledno lažno, tvrdi ulogu visokog predstavnika za BiH nije dobila takvu verifikaciju od Saveta bezbednosti UN-a. To jasno ukazuje na nezakonite postupke osobe koju podržava samo manjina zemalja, temeljeći svoju navodnu poziciju visokog predstavnika na argumentu sile.Nadalje, u potpunom protivrečju sa Dejtonskim mirovnim sporazumom i njihovim ovlašćenjima utvrđenim u Aneksu 10, osoba koja lažno tvrdi ulogu visokog predstavnika za BiH otela je funkcije demokratski izabranim institucijama u BiH i samovoljno nastoji prikazati svoju volju kao zakonodavni instrument, naslanjajući se na ključna i osetljiva područja, od pitanja krivičnog prava do izbornih zakona. Nažalost, ova neizabrana i nelegitimna osoba otišla je toliko daleko da je označila svako protivljenje njihovoj volji putem intervencija u krivičnom zakonodavstvu kao krivično delo. Time se ne samo da podriva vladavina prava, već i preti podrivanju demokratskih institucija i izabranih predstavnika BiH, nastojeći ih potpuno potčiniti svojoj samovolji“, istakla je u pismu Cvijanovićeva.Dejtonski ustavni okvir, napominje ona, suočava se s značajnim izazovima, posebno zbog statusa i delovanja Ustavnog suda BiH:„Umesto da služi kao zaštita ustavnog poretka i promovisanje principa ustavnosti i zakonitosti, Sud je sve više delovao kao 'produžena ruka' ili alat pod uticajem visokog predstavnika i onih koji lažno tvrde da imaju vlast. Članak 6 Ustava BiH predviđa da Ustavni sud treba imati devet sudija: dva iz Republike Srpske, četiri iz Federacije BiH i troje međunarodnih sudija koje imenuje predsednik Evropskog suda za ljudska prava, uz suglasnost Predsedništva BiH. Nadalje, uprkos tome što Članak 6 Ustava BiH predviđa da će Predstavnički dom BiH propisati alternativni način imenovanja sudija prvobitno imenovanih od strane predsednika Evropskog suda za ljudska prava po isteku njihovih mandata, to se nije dogodilo. Postojeći "mehanizam glasanja" unutar Ustavnog suda, koji uključuje bošnjačke i međunarodne sudije, iskorišten je tokom godina kako bi preoblikovao ustavnu strukturu BiH, podrivajući pozicije i nadležnosti entiteta, posebno Republike Srpske. U svakom slučaju, postupci neizabrane, ilegalne i nelegitimne osobe koja lažno tvrdi ulogu visokog predstavnika, zajedno sa delovanjem Ustavnog suda koji uključuje troje međunarodnih sudija, uglavnom služeći za održavanje "zaštitničkog režima" i politike sile, ne samo da ometaju put BiH prema integraciji u EU već i podrivaju njena ovlašćenja kao članice UN-a.“Ona je, stoji u pismu, istakla i određene zloupotrebe u području spoljne politike, posebno u vezi s pitanjima koja će biti razmatrana od ključnih tela UN-a u nadolazećem razdoblju.„To uključuje nacrt rezolucije o Međunarodnom danu sećanja i prisećanja na genocid u Srebrenici, koji je predviđen za razmatranje na Opštoj skupštini UN-a 2. maja 2024. prema članu V3 Ustava BiH, Predsedništvo BiH ima isključivu odgovornost za spoljnu politiku zemlje. Međutim, Predsedništvo, koje se sastoji od tri člana - dvojice izabranih iz Federacije BiH i jednog iz Republike Srpske - nije raspravljalo o nacrtu rezolucije, njenoj izradi ili njenom pokretanju za usvajanje. Nije donesen nikakav službeni stav, niti je donesena bilo kakva formalna odluka o ovom pitanju. U osnovi, uprkos tome što Nemačka i Ruanda nominalno sponzorišu rezoluciju, uz podršku nekoliko zemalja, delovanje stalnog predstavništva BiH pri UN-u u izradi rezolucije, predstavljanju njenog sadržaja i lobiranju za njeno usvajanje predstavlja nezakonit čin, odražavajući volju samo jedne etničke grupe unutar BiH.Budući da je to otvoreno kršenje propisanog postupka za određivanje i provođenje spoljne politike, kao i zakona BiH, želim vas obavestiti da će odgovorni za takve postupke u ime BiH, uključujući i šefa stalnog predstavništva BiH pri UN-u, biti suočeni s krivičnim postupcima pred nadležnim telima u zemlji. Osim toga, želim vas obavestiti da sam pokrenula potrebnu proceduru za njegov opoziv unutar Predsedništva BiH. Vaša Ekselencijo, duboko sam uverena da BiH može napredovati samo striktnim pridržavanjem svojih ustavnih rešenja. Nadamo se da će njena evropska budućnost biti osigurana njenim demokratski izabranim institucijama. Grubi prekršaj Dejtonskog ustavnog aranžmana, koji se temelji isključivo na autoritetu sile i favorizuje samo jedan od tri konstitutivna naroda u BiH, vodi daljnjim podelama i direktno preti budućem postojanju zemlje.S obzirom na to, ljubazno vas molim za pomoć u organizaciji hitnog sastanka (sednice) Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Na tom bi sastanku bio pružen objektivan osvrt na političku i sigurnosnu situaciju u BiH i tražila bi se rešenja za neka od gorućih pitanja koja opterećuju zemlju", piše na kraju pisma kojeg je u UN posredstvom ruske misije poslala Željka Cvijanović.Ona je pismo uputila predsedavajućoj Saveta bezbednosti UN i stalnoj predstavnici Malte pri UN Vanesi Frejžer.Sednica Saveta bezbednosti UN-a biće održana danas u 22 časa po srednjoevropskom vremenu.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20240430/savet-bezbednosti-un-danas-o-situaciji-u-bih-1171626293.html
republika srpska (rs)
bosna i hercegovina (bih)
srebrenica
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
region, region – politika, republika srpska (rs), bosna i hercegovina (bih), sb un, dejtonski sporazum, srebrenica
region, region – politika, republika srpska (rs), bosna i hercegovina (bih), sb un, dejtonski sporazum, srebrenica
Šta je Željka Cvijanović poručila u pismu članicama Ujedinjenih nacija
Srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović poslala je pismo članicama UN-a putem ruske misije u ovoj međunarodnoj organizaciji, u kojem je obrazložila trenutne političke prilike u BiH, a nakon što je najavljeno razmatranje rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.
Kako je navela, članicama UN se obratila sa ciljem da skrene pažnju na neke od ključnih izazova s kojima se BiH suočava, posebno u poslednjim godinama, a koji ne samo da ugrožavaju njenu funkcionalnost već i dugoročnu održivost.
Trenutnu strukturu BiH, podsetila je Cvijanovićeva, uspostavio je Opšti okvirni sporazum za mir, iniciran 21. novembra 1995. u Dejtonu i potpisan 14. decembra 1995. u Parizu. Značaj Opšteg okvirnog sporazuma, ili Dejtonskog sporazuma, proteže se izvan okončanja razornog trogodišnjeg građanskog rata u regionu. Sporazum je takođe uspostavio politički sistem u BiH koji uključuje demokratske, ili konsocijacijske, mehanizme kako bi osigurao jednakopravno učestvovanje u političkim procesima i zaštitio ustavni položaj tri konstitutivnih naroda - Srba, Hrvata i Bošnjaka. Aneks IV Dejtonskog mirovnog sporazuma definiše Ustav BiH, određujući je kao decentralizovanu državu koja je sastavljena od dva entiteta - Republike Srpske i Federacije BiH. Jasno deli ovlašćenja među različitim nivoima upravljanja i identifikuje nadležnosti institucija BiH samo u šest područja: spoljne politike, spoljne trgovinske politike, carinske politike, finansijskih i vanjskih obaveza BiH, te politike vezane uz vize, azil i migracije, navela je Željka Cvijanović,
prenosi RTRS.
„Međutim, gotovo od svog nastanka, Dejtonski ustavni okvir suočio se s značajnim odstupanjima, pre svega pod uticajem stranih faktora i određenih političkih entiteta unutar BiH. To je dovelo do neodrživog pravosudnog rata usmerenog na transformaciju BiH u centralizovanu i građansku državu, trend koji je postao sve izraženiji u poslednjim godinama.
U skladu s Prilogom 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma, uspostavljena je pozicija visokog predstavnika za BiH s primarnom odgovornošću za nadzor sprovođenja civilnih aspekata sporazuma i pomoć domaćim političkim akterima u rešavanju preostalih pitanja. Prema Aneksu 10, imenovanje visokog predstavnika zahteva verifikaciju putem odgovarajuće rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih naroda. Međutim, osoba koja trenutno, očigledno lažno, tvrdi ulogu visokog predstavnika za BiH nije dobila takvu verifikaciju od Saveta bezbednosti UN-a. To jasno ukazuje na nezakonite postupke osobe koju podržava samo manjina zemalja, temeljeći svoju navodnu poziciju visokog predstavnika na argumentu sile.
Nadalje, u potpunom protivrečju sa Dejtonskim mirovnim sporazumom i njihovim ovlašćenjima utvrđenim u Aneksu 10, osoba koja lažno tvrdi ulogu visokog predstavnika za BiH otela je funkcije demokratski izabranim institucijama u BiH i samovoljno nastoji prikazati svoju volju kao zakonodavni instrument, naslanjajući se na ključna i osetljiva područja, od pitanja krivičnog prava do izbornih zakona. Nažalost, ova neizabrana i nelegitimna osoba otišla je toliko daleko da je označila svako protivljenje njihovoj volji putem intervencija u krivičnom zakonodavstvu kao krivično delo. Time se ne samo da podriva vladavina prava, već i preti podrivanju demokratskih institucija i izabranih predstavnika BiH, nastojeći ih potpuno potčiniti svojoj samovolji“, istakla je u pismu Cvijanovićeva.
Dejtonski ustavni okvir, napominje ona, suočava se s značajnim izazovima, posebno zbog statusa i delovanja Ustavnog suda BiH:
„Umesto da služi kao zaštita ustavnog poretka i promovisanje principa ustavnosti i zakonitosti, Sud je sve više delovao kao 'produžena ruka' ili alat pod uticajem visokog predstavnika i onih koji lažno tvrde da imaju vlast. Članak 6 Ustava BiH predviđa da Ustavni sud treba imati devet sudija: dva iz Republike Srpske, četiri iz Federacije BiH i troje međunarodnih sudija koje imenuje predsednik Evropskog suda za ljudska prava, uz suglasnost Predsedništva BiH. Nadalje, uprkos tome što Članak 6 Ustava BiH predviđa da će Predstavnički dom BiH propisati alternativni način imenovanja sudija prvobitno imenovanih od strane predsednika Evropskog suda za ljudska prava po isteku njihovih mandata, to se nije dogodilo. Postojeći "mehanizam glasanja" unutar Ustavnog suda, koji uključuje bošnjačke i međunarodne sudije, iskorišten je tokom godina kako bi preoblikovao ustavnu strukturu BiH, podrivajući pozicije i nadležnosti entiteta, posebno Republike Srpske. U svakom slučaju, postupci neizabrane, ilegalne i nelegitimne osobe koja lažno tvrdi ulogu visokog predstavnika, zajedno sa delovanjem Ustavnog suda koji uključuje troje međunarodnih sudija, uglavnom služeći za održavanje "zaštitničkog režima" i politike sile, ne samo da ometaju put BiH prema integraciji u EU već i podrivaju njena ovlašćenja kao članice UN-a.“
Ona je, stoji u pismu, istakla i određene zloupotrebe u području spoljne politike, posebno u vezi s pitanjima koja će biti razmatrana od ključnih tela UN-a u nadolazećem razdoblju.
„To uključuje nacrt rezolucije o Međunarodnom danu sećanja i prisećanja na genocid u Srebrenici, koji je predviđen za razmatranje na Opštoj skupštini UN-a 2. maja 2024. prema članu V3 Ustava BiH, Predsedništvo BiH ima isključivu odgovornost za spoljnu politiku zemlje. Međutim, Predsedništvo, koje se sastoji od tri člana - dvojice izabranih iz Federacije BiH i jednog iz Republike Srpske - nije raspravljalo o nacrtu rezolucije, njenoj izradi ili njenom pokretanju za usvajanje. Nije donesen nikakav službeni stav, niti je donesena bilo kakva formalna odluka o ovom pitanju. U osnovi, uprkos tome što Nemačka i Ruanda nominalno sponzorišu rezoluciju, uz podršku nekoliko zemalja, delovanje stalnog predstavništva BiH pri UN-u u izradi rezolucije, predstavljanju njenog sadržaja i lobiranju za njeno usvajanje predstavlja nezakonit čin, odražavajući volju samo jedne etničke grupe unutar BiH.
Budući da je to otvoreno kršenje propisanog postupka za određivanje i provođenje spoljne politike, kao i zakona BiH, želim vas obavestiti da će odgovorni za takve postupke u ime BiH, uključujući i šefa stalnog predstavništva BiH pri UN-u, biti suočeni s krivičnim postupcima pred nadležnim telima u zemlji. Osim toga, želim vas obavestiti da sam pokrenula potrebnu proceduru za njegov opoziv unutar Predsedništva BiH. Vaša Ekselencijo, duboko sam uverena da BiH može napredovati samo striktnim pridržavanjem svojih ustavnih rešenja. Nadamo se da će njena evropska budućnost biti osigurana njenim demokratski izabranim institucijama. Grubi prekršaj Dejtonskog ustavnog aranžmana, koji se temelji isključivo na autoritetu sile i favorizuje samo jedan od tri konstitutivna naroda u BiH, vodi daljnjim podelama i direktno preti budućem postojanju zemlje.
S obzirom na to, ljubazno vas molim za pomoć u organizaciji hitnog sastanka (sednice) Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Na tom bi sastanku bio pružen objektivan osvrt na političku i sigurnosnu situaciju u BiH i tražila bi se rešenja za neka od gorućih pitanja koja opterećuju zemlju", piše na kraju pisma kojeg je u UN posredstvom ruske misije poslala Željka Cvijanović.
Ona je pismo uputila predsedavajućoj Saveta bezbednosti UN i stalnoj predstavnici Malte pri UN Vanesi Frejžer.
Sednica Saveta bezbednosti UN-a biće održana danas u 22 časa po srednjoevropskom vremenu.
