Gde su se sakrile srpske stranke i organizacije u Crnoj Gori: Srebrenica prolazi bez posledica
© Foto : Ustupljeno Sputiku/ Vlada Crne Gore/ SasaMatic
Pratite nas
Sve i da najava premijera Crne Gore Milojka Spajića o pružanju podrške rezoluciju o Srebrenici bude upamćena kao „moralna i politička“ katastrofa, kako je opisuje Milorad Dodik, ona neće dovesti crnogorsku vlast u krizu, niti će uticati na njenu smenu, uprkos činjenici da bi skoro 60 odsto građana Crne Gore bilo protiv toga.
Ovako politički analitičar i predsednik Centra realne politike Vojin Grubač tumači novonastalu situaciju u kojoj zemlja sa skoro polovinom srpskog stanovništva pristaje na to da podrži sramnu rezoluciju koja bi Srbe pred celim svetom ocrnila kao genocidan narod.
Grubač ističe da je dobro što je Spajićeva vlada odbacila makar to da bude kosponzor rezolucije, ali da je pravi problem činjenica da je izostala društvena angažovanost srpskih nevladinih organizacijama i pojedinaca. Trebalo je, kaže on, da jasno i glasno kažu da se protive tome da delegacija Crne Gore glasa za spornu rezoluciju u Ujedinjenim nacijama.
Na jednoj strani imamo preko stotinu nevladinih organizacija i pojedinaca koji su pritiskali vladu Spajića da kosponzoriše rezoluciju o Srebrenici, samim tim i da glasaju za nju, dok na drugoj strani nemamo ni društvenih organizacija, ni političkih partija, koje bi iznosile suprotan stav, rekao je Grubač za Sputnjik.
UN
© EDUARDO MUNOZ
Osim njegovog Centra realne politike koji se zalaže za neutralnost odnosno uzdržanost, niko se nije javljao ni oglašavao po ovom pitanju. Da se kojim slučajem deo javnosti jasno i glasno založio protiv rezolucije, kaže on, verovatno bi se na neki način stvorila klima i protivteža onima koji su za kosponzorstvo i rezoluciju.
Demokrate se uopšte nisu izjašnjavale po tom pitanju. Da su bar oni rekli da su protiv rezolucije ili za uzdržanost, vlada Spajića bi bila u mnogo boljoj situaciji. Ovako je disbalans snaga bio neverovatan. S jedne strane ste imali mnogo političkih organizacija, tu su DPS i njegovi sateliti sa preko stotinu nevladinih organizacija koje su za kosponzorstvo i za rezoluciju, a sa druge strane nema ništa.
Vlada neće biti ugrožena
Grubač procenjuje da će crnogorska vlast u svakom slučaju opstati. Sigurno da će biti nezadovoljstva, međutim, to neće dovesti aktuelne stranke u pitanje. Ni političke organizacije od kojih se očekivalo da bar javno osude ili izraze svoje protivljenje nisu se oglašavale, a naš sagovornik u tome vidi strah od gubljenja pozicije zbog nezadovoljstva Zapada.
Moguće da u tome vide opasnost od toga da izgube pozicije učestvovanja u vlasti. Znamo da je pritisak Zapada izuzetno neverovatan za svaku političku organizaciju koja se trenutno nalazi u vlasti i oni se plaše da bi im, na neki način, izjava da su protiv rezolucije o Srebrenici, mogla dovesti do toga da one budu potisnute iz vlasti.
On podseća na to da se prva zloupotreba Srebrenice dogodila 2021. za vreme Krivokapićeve vlade, a da se danas isto čini. Velike sile guraju rezoluciju o Srebrenici u skupštini Ujedinjenih nacija, što se u Crnoj Gori koristi kao sredstvo pritiska na Spajićevu vladu. Grubač podseća na situaciju u kojoj je apsolutna većina građana bila protiv priznavanja Kosova, pa da se ni tada ništa značajno nije desilo kada je premijer Marković doneo zvaničnu odluku o tome.
Vlast Đukanovića je priznala nezavisnost Kosova u trenutku u kojem je 85 odsto naroda Crne Gore bilo protiv toga i ni tada se nije desio bunt, odnosno desio se ali ne u većoj meri u kojoj bi vlast bila poremećena, budući da alternativa ne postoji.
Milo Đukanović
© DPS
Sve nas drže u šaci
I posle pada režima Mila Đukanovića, govori Grubač, Kvinta još drži pod apsolutnom kontrolom vlast u Crnoj Gori i oni su ti koji određuju i daju uputstva o tome kako Crna Gora mora da vodi svoju spoljnu politiku. To je, kaže on, preduslov da vlast i dalje postoji u formatu koji poznaje.
Ukoliko se obori vlada, bićemo u istoj situaciji, samo što će DPS biti u vlasti, a ta varijanta se ne sme desiti. Mislim da su građani Crne Gore i te kako svesni da vlada Crne Gore i parlamentarna većina nemaju mogućnost da se otrgnu od tih pravila igre koje je nametnuo Zapad.
Grubač objašnjava da je trenutna geopolitička situacija takva da ambasade Kvinte nameću Crnoj Gori, kao i drugim držvama Evrope, svoj stav. Današnji stav evropskih država po pitanju rata u Ukrajini, odnosa prema Rusiji i Kini, Kosovu i svim drugim temama istovetan je. Tu ne sme biti iskakanja i vrše se neverovatni pritisci na svaku vladu koja počne drugačije da razmišlja. U tome se ne razlikuje ni vlada Crne Gore, koja je uterana u priču da njena spoljna politika mora biti usaglašena sa politikom Evropske unije i, kako Grubač kaže, anglosaksonaca uopšte.
