https://lat.sputnikportal.rs/20240428/ovo-je-vest-koju-mnogi-nisu-primetili-beli-labud-se-vratio-u-srbiju-foto-1171553030.html

Simbol dobrote opet okupirao Srbiju, ali stručnjaci pozivaju na - oprez /foto/

Sputnik Srbija

Tačno je četiri decenije od kada je prvi put zvanično zabeleženo da je jedan par labudova napravio gnezdo u Srbiji. Prelepe ptice u Evropi su bile gotovo... 28.04.2024, Sputnik Srbija

2024-04-28T14:45+0200

2024-04-30T15:58+0200

srbija

srbija – društvo

labudovi

beli labud

danica veljković

društvo za zaštitu i proučavanje ptica

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/1c/1171550890_0:243:2048:1395_1920x0_80_0_0_a0c33b38a88b2749b3da3b711a929dd1.jpg

Nekada retkost, najveća i najlepša vodena ptica, simbol dobrote i blagosti, inspiracija umetnicima, ponovo ulepšava vode i nebo Srbije. Iako se čini da je oduvek tu, beli labud se zapravo vratio.Danica Veljković, veterinar Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije za Sputnjik kaže da za ovu lepotu zahvalnost dugujemo britanskoj kraljevskoj porodici:"Od tridesetih do osamdesetih godina prošlog veka labudovi su bili jako izlovaljavani, ljudi su ih jeli. Populacija je došla do kritičnog nivoa, pretio im je nestanak. Kraljevska porodica u Velikoj Britaniji ih je zaštitila, pa se brojnost postepeno povećavala".Ovaj primer sledile su i druge zemlje severno od Srbije, labudovi su zaštićeni, tada su počeli i da se češće javljaju u našoj zemlji."Prvo gnežđenje je zabeležeo 1984. godine. Od tada i raste njihova brojnost koju sada primećujemo, ne samo u Beogradu, sve češće su i u gradovima koji pored reka imaju kej. Ljudi ih hrane. Ako odete u manja mesta, gde se ređe hrane labudovi, tu ćete ih ređe i videti. Jednostavno, preferiraju staništa gde ljudi šetaju i hrane ih".Ne hranite labudove hlebom!Veljkovićeva dodaje da je poriv ljudi da nahrane labudove lep i da ga je lako razumeti, ali, verujući da čine dobro, zapravo ubijaju ove božanstvene, ali i druge ptice, hraneći ih hlebom. To nikako ne treba raditi."Kada uzmete u ruke hleb natopljen vodom i gnječite ga, on se grudva. U želucu ovih ptica, ali i golubova, pravi se grudva. Ona pravi poremećaj u varenju i može izazvati uginuće. Hleb nikako i zbog soli koje su u njemu. Zbog njih može doći do metaboličkih oboljenja, disbalansa koji mogu dovesti krivljenja krila i sličnih deformacija", ističe i dodaje da su iskrivljena krila kod pojedinih jedinki u gradovima vidljiva golim okom.Labudovi se u prirodi hrane isključivo zelenilom, jedu rečno ili barsko rastinje. Ako baš ne možete da obuzdate želju da nahranite ove predivne ptice, na reku ponesite neobrađena zrna kukuruza. Kokice nikako. Možete poneti i kupus. Sa uživanjem će labudovi pojesti i svež grašak.Naša sagovornica ipak dodaje da nema potrebe za hranjenjem labudova, ali i drugih ptica, one se odlično snalaze i bez pomoći ljudi."Najbolje je uopšte ne prilaziti divljim vrstama, naručito labudovima i drugim pticama vodenih staništa. Mogu biti zaražene ptičijim gripom koji može mutirati i preći na čoveka. U Srbiji nije bilo takvih slučajeva, ali to je moguće. Takođe, virus je sklon mutacijama, pa može doći i do prelaska na pse".Loš imuni sistemLabudovi koji žive kod nas ukrštaju se u srodstvu zbog manjka jedinki koji je nastao pred njihovo istrebljenje, zbog toga njihov imuni sistem nije najbolji, skloni su raznim bolestima."To smo mogli da vidimo i prošle zime kada je ptičiji grip odneo veliki broj jedinki. Svake godine preko sto labudova ugine od ptičijeg gripa, ali ugrožavaju ih i drugi faktori. Znatno manji u odnosu na zarazne bolesti, ali veliki broj njih ugine i usled loše ishrane".Ne dajte deci da prilazeVeljkovićeva se u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica bavi uticajem ptičjeg gripa na ove ptice. Poseban oprez još jednom savetuje ako smo pored reke sa decom. Labud, ne samo da može da ih povredi, ako se oseti ugroženim, ako ga deca uplaše. Ptičji grip se prenosi bliskim kontaktom, a deca su imunski slabija od odraslih.Ipak, dodaje da labud retko napada ljude, isključivo u situaciji kada se oseća ugroženo, ako neko ide ka njemu. Nije teritorijalan, ali gnezdo će sigurno braniti. Daće vam i šansu da se sklonite, prvo će šištati, da vas upozori na napad.Posni labudovi za večeruLjudi su oduvek jeli labudove, a kada su gotovo istrebljeni, smatrani su specijalitetom. Bili su obavezna hrana na engleskom i ruskom dvoru."Između tridesetih i osamdesetih godina prošlog veka, kada je bilo normalno loviti ih, tada su smatrani i posnim, zato što su u vodenom staništu. Zvuči neverovatno, ali pisani dokazi o tome postoje".Za očekivati je da i danas u Kini jedu labudove, ima ih na trpezama, ali nema uzgoja zarad konzumacije. Kinezi njihovo mesto ne smatraju preterano ukusnim.Da li nam preti invazija labudovaEvidentno je da je labudova u Srbiji sve više. Bukvalno su zaposeli pojedine površine Save i Dunava, a moguće je videti tri vrste. Međutim, samo se labud grbac gnezdi u našoj zemlji, ostali su ovde u prolazu. Pored belih, tu su i crni i crnovrati labudovi koji žive na drugim krajevima sveta.Veljkovićeva kaže da može doći do dodatnog porasta broja jedinki, zato što nema grabljivice koja bi ih ugrozila, ali priroda ga ipak balansira."Imamo pomenuti momenat uskog grla što se tiče genetike. Razmnožavanje u srodstvu smanjuje njihovu brojnost, umiru zbog anomalija. Kose ih i virusne i bakterijske bolesti kojih je sve više zbog promene klime. Genetika je uticala na njihov imunitet. Zato još jednom molim sve, ne hranite labudove hlebom. Ne hranite ih uopšte", poručuje Veljkovićeva.Pogledajte i:

https://lat.sputnikportal.rs/20240406/malo-poznata-prica-kakva-se-drama-odvijala-u-zooloskom-vrtu-u-beogradu-dok-su-padale-nato-bombe-1170752463.html

srbija

Sputnik Srbija

feedback.rs@sputniknews.com

+74956456601

MIA „Rosiya Segodnya“

252

2024

Senka Miloš

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg

Senka Miloš

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg

Vesti

sr_RS

Sputnik Srbija

feedback.rs@sputniknews.com

+74956456601

MIA „Rosiya Segodnya“

252

1920

1080

true

1920

1440

true

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/1c/1171550890_0:51:2048:1587_1920x0_80_0_0_b17dc000a39b6475d8cb117010e00ff6.jpg

1920

true

Sputnik Srbija

feedback.rs@sputniknews.com

+74956456601

MIA „Rosiya Segodnya“

252

Senka Miloš

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg

srbija, srbija – društvo, labudovi, beli labud, danica veljković, društvo za zaštitu i proučavanje ptica

Simbol dobrote opet okupirao Srbiju, ali stručnjaci pozivaju na - oprez /foto/

14:45 28.04.2024 (Osveženo: 15:58 30.04.2024)

Labud grbac koji se gnezdi u Srbiji, zovu ga i nemi ili crvenokljuni - Sputnik Srbija, 1920, 28.04.2024

Senka Miloš

Svi tekstovi

Tačno je četiri decenije od kada je prvi put zvanično zabeleženo da je jedan par labudova napravio gnezdo u Srbiji. Prelepe ptice u Evropi su bile gotovo istrebljene, lovljene su kao hrana. Zapanjujuće, ali čak su smatrane i posnim specijalitetom. Danas krase većinu reka i jezera u Srbiji. Međutim, prete im razne opasnosti. Ponovo je najveća - čovek.

Nekada retkost, najveća i najlepša vodena ptica, simbol dobrote i blagosti, inspiracija umetnicima, ponovo ulepšava vode i nebo Srbije. Iako se čini da je oduvek tu, beli labud se zapravo vratio.

Danica Veljković, veterinar Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije za Sputnjik kaže da za ovu lepotu zahvalnost dugujemo britanskoj kraljevskoj porodici:

"Od tridesetih do osamdesetih godina prošlog veka labudovi su bili jako izlovaljavani, ljudi su ih jeli. Populacija je došla do kritičnog nivoa, pretio im je nestanak. Kraljevska porodica u Velikoj Britaniji ih je zaštitila, pa se brojnost postepeno povećavala".

Ovaj primer sledile su i druge zemlje severno od Srbije, labudovi su zaštićeni, tada su počeli i da se češće javljaju u našoj zemlji.

"Prvo gnežđenje je zabeležeo 1984. godine. Od tada i raste njihova brojnost koju sada primećujemo, ne samo u Beogradu, sve češće su i u gradovima koji pored reka imaju kej. Ljudi ih hrane. Ako odete u manja mesta, gde se ređe hrane labudovi, tu ćete ih ređe i videti. Jednostavno, preferiraju staništa gde ljudi šetaju i hrane ih".

1/8

Tačno je četiri decenije od kada je prvi put zvanično zabeleženo da je jedan par labudova napravio gnezdo u Srbiji

2/8

Pošto je težak, mora da ima 15 do 20 m praznog prostora na vodi, da bi uzleteo

© Foto : Sputnjiku ustupio Dejan KovačićOni koji žive u Srbiji od ostalih se labudova razlikuju po velikoj savijenosti vrata, pomoću kojeg mogu da dopru do muljevitog dna u potrazi za hranom bez ronjenja

3/8

Oni koji žive u Srbiji od ostalih se labudova razlikuju po velikoj savijenosti vrata, pomoću kojeg mogu da dopru do muljevitog dna u potrazi za hranom bez ronjenja

4/8

Labud ima vrlo snažne mišiće, može da preleti i više od 1000 km do gnezdišta. Veoma brzo leti, i do 70 km/h.

5/8

Oba roditelja zajedno brinu o mladuncima. Ostaju s njima do godine dana

6/8

Raspon njihovih krila može biti preko 3 metra

© Foto : Sputnjiku ustupio Dejan KovačićLabudovi su često nadahnjivali ljudsku maštu, o tome svedoči i bajka „Ružno pače”. U toj bajci, kao i inače u evropskoj mitologiji, labud simbolizuje zrelost i dovršenost, a u umetnosti se često koristi kao alegorija za čistotu

7/8

Labudovi su često nadahnjivali ljudsku maštu, o tome svedoči i bajka „Ružno pače”. U toj bajci, kao i inače u evropskoj mitologiji, labud simbolizuje zrelost i dovršenost, a u umetnosti se često koristi kao alegorija za čistotu

© Foto : Sputnjiku ustupio Dejan KovačićDugo se mislilo da ova ptica predoseća svoju smrt i počinje da peva, međutim posredi nešto sasvim drugačije. Iako se kričanje labudova teško može nazvati pesmom, u pitanju je njihova ljubavna igra

8/8

Dugo se mislilo da ova ptica predoseća svoju smrt i počinje da peva, međutim posredi nešto sasvim drugačije. Iako se kričanje labudova teško može nazvati pesmom, u pitanju je njihova ljubavna igra

1/8

Tačno je četiri decenije od kada je prvi put zvanično zabeleženo da je jedan par labudova napravio gnezdo u Srbiji

2/8

Pošto je težak, mora da ima 15 do 20 m praznog prostora na vodi, da bi uzleteo

3/8

Oni koji žive u Srbiji od ostalih se labudova razlikuju po velikoj savijenosti vrata, pomoću kojeg mogu da dopru do muljevitog dna u potrazi za hranom bez ronjenja

4/8

Labud ima vrlo snažne mišiće, može da preleti i više od 1000 km do gnezdišta. Veoma brzo leti, i do 70 km/h.

5/8

Oba roditelja zajedno brinu o mladuncima. Ostaju s njima do godine dana

6/8

Raspon njihovih krila može biti preko 3 metra

7/8

8/8

Ne hranite labudove hlebom!

Veljkovićeva dodaje da je poriv ljudi da nahrane labudove lep i da ga je lako razumeti, ali, verujući da čine dobro, zapravo ubijaju ove božanstvene, ali i druge ptice, hraneći ih hlebom. To nikako ne treba raditi.

"Kada uzmete u ruke hleb natopljen vodom i gnječite ga, on se grudva. U želucu ovih ptica, ali i golubova, pravi se grudva. Ona pravi poremećaj u varenju i može izazvati uginuće. Hleb nikako i zbog soli koje su u njemu. Zbog njih može doći do metaboličkih oboljenja, disbalansa koji mogu dovesti krivljenja krila i sličnih deformacija", ističe i dodaje da su iskrivljena krila kod pojedinih jedinki u gradovima vidljiva golim okom.

Labudovi se u prirodi hrane isključivo zelenilom, jedu rečno ili barsko rastinje. Ako baš ne možete da obuzdate želju da nahranite ove predivne ptice, na reku ponesite neobrađena zrna kukuruza. Kokice nikako. Možete poneti i kupus. Sa uživanjem će labudovi pojesti i svež grašak.

Naša sagovornica ipak dodaje da nema potrebe za hranjenjem labudova, ali i drugih ptica, one se odlično snalaze i bez pomoći ljudi.

"Najbolje je uopšte ne prilaziti divljim vrstama, naručito labudovima i drugim pticama vodenih staništa. Mogu biti zaražene ptičijim gripom koji može mutirati i preći na čoveka. U Srbiji nije bilo takvih slučajeva, ali to je moguće. Takođe, virus je sklon mutacijama, pa može doći i do prelaska na pse".

Labud će nemilosrdno napasti sve što vidi kao pretnju svojim mladima, uključujući ljude

Loš imuni sistem

Labudovi koji žive kod nas ukrštaju se u srodstvu zbog manjka jedinki koji je nastao pred njihovo istrebljenje, zbog toga njihov imuni sistem nije najbolji, skloni su raznim bolestima.

"To smo mogli da vidimo i prošle zime kada je ptičiji grip odneo veliki broj jedinki. Svake godine preko sto labudova ugine od ptičijeg gripa, ali ugrožavaju ih i drugi faktori. Znatno manji u odnosu na zarazne bolesti, ali veliki broj njih ugine i usled loše ishrane".

Ne dajte deci da prilaze

Veljkovićeva se u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica bavi uticajem ptičjeg gripa na ove ptice. Poseban oprez još jednom savetuje ako smo pored reke sa decom. Labud, ne samo da može da ih povredi, ako se oseti ugroženim, ako ga deca uplaše. Ptičji grip se prenosi bliskim kontaktom, a deca su imunski slabija od odraslih.

"Treba imati distancu. Uživati u njima. Jako su lepi, naručito sada kada se udvaraju jedni drugima i plešu. Sa prirodom treba tako, posmatrati, diviti se i što manje je ugrožavati i dirati".

Ipak, dodaje da labud retko napada ljude, isključivo u situaciji kada se oseća ugroženo, ako neko ide ka njemu. Nije teritorijalan, ali gnezdo će sigurno braniti. Daće vam i šansu da se sklonite, prvo će šištati, da vas upozori na napad.

Dejan Kovačić jedan je od retkih fotografa koji je u Srbiji zabeležio ovog retkog gosta, crnog labuda

Posni labudovi za večeru

Ljudi su oduvek jeli labudove, a kada su gotovo istrebljeni, smatrani su specijalitetom. Bili su obavezna hrana na engleskom i ruskom dvoru.

"Između tridesetih i osamdesetih godina prošlog veka, kada je bilo normalno loviti ih, tada su smatrani i posnim, zato što su u vodenom staništu. Zvuči neverovatno, ali pisani dokazi o tome postoje".

Za očekivati je da i danas u Kini jedu labudove, ima ih na trpezama, ali nema uzgoja zarad konzumacije. Kinezi njihovo mesto ne smatraju preterano ukusnim.

Da li nam preti invazija labudova

Evidentno je da je labudova u Srbiji sve više. Bukvalno su zaposeli pojedine površine Save i Dunava, a moguće je videti tri vrste. Međutim, samo se labud grbac gnezdi u našoj zemlji, ostali su ovde u prolazu. Pored belih, tu su i crni i crnovrati labudovi koji žive na drugim krajevima sveta.

Veljkovićeva kaže da može doći do dodatnog porasta broja jedinki, zato što nema grabljivice koja bi ih ugrozila, ali priroda ga ipak balansira.

"Imamo pomenuti momenat uskog grla što se tiče genetike. Razmnožavanje u srodstvu smanjuje njihovu brojnost, umiru zbog anomalija. Kose ih i virusne i bakterijske bolesti kojih je sve više zbog promene klime. Genetika je uticala na njihov imunitet. Zato još jednom molim sve, ne hranite labudove hlebom. Ne hranite ih uopšte", poručuje Veljkovićeva.