https://lat.sputnikportal.rs/20240427/predstavljeni-ocni-implanti-za-slepe-1171545205.html
Predstavljeni očni implanti za slepe
Predstavljeni očni implanti za slepe
Sputnik Srbija
Startap kompanija u Alamedi u Kaliforniji pod nazivom Sajens dizajnirala je vizuelnu protezu nazvanu Sajens Aj koja bi mogla da vrati vid ljudima sa dijagnozom... 27.04.2024, Sputnik Srbija
2024-04-27T20:51+0200
2024-04-27T20:51+0200
2024-04-27T20:51+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
ilon mask
vid
implanti
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0b/0a/1163582006_0:36:3071:1763_1920x0_80_0_0_2808edcd60411b1529c15f35c5b8bb3a.jpg
Prema Nacionalnom institutu za vid (NIH), retinitis pigmentosa je grupa retkih očnih bolesti koje utiču na vid tako što se ćelije u retini polako razgrađuju tokom vremena, što na kraju dovodi do gubitka vida. To je nešto sa čime se ljudi rađaju, a simptomi obično počinju u detinjstvu.Izvršni direktor i suosnivač kompanije Sajens je Maks Hodak, nekadašnji je predsednik kompanije Neuralink Ilona Maska.„Kod bolesti kao što su RP i suvi AMD, ćelije osetljive na svetlost u zadnjem delu oka - fotoreceptori - su umrle, ali ćelije samog optičkog nerva ostaju. Ubacivanjem gena u ćelije optičkog nerva možemo ih stimulisati pomoću malog ekrana umetnutog u oko.“Kako se navodi, Sajens Aj se sastoji iz dva dela: prvi je implant sastavljen od delaza napajanje i ultratankog, fleksibilnog mikro-LED niza koji se primenjuje direktno preko mrežnjače. Tokom ove procedure implantat se prevlačipreko oka i ekran se ubacuje kroz rez. Implantat se zatim učvršćuje i ekran se postavlja preko mrežnjače. Ova operacija je daleko invazivnija od drugih procedura kao što je operacija katarakte.Drugi deo je par naočara bez okvira koje su po veličini i obliku slične tipičnim dioptrijskim naočarima, ali koje sadrže minijaturne infracrvene kamere i induktivne namotaje.Kompanija objašnjava da povećanje osetljivosti optičkog nerva na svetlost neće nužno vratiti vid.Kako navode, „signal koji se šalje niz optički nerv je jako komprimovan u odnosu na sliku koja se formira na fotoreceptorima kroz očno sočivo” i to je „ovaj komprimovani podatak koji implantat Sajens Aj stimuliše u optički nerv”.Posle operacije oko ne prima slike, već umesto toga prima digitalne informacije.Hodak objašnjava da bi trebalo da osoba bude u stanju da pređe ulicu „a da je ne udari auto” i dodaje da bi klinička ispitivanja za Sajens Aj trebalo da počnu u narednih 18 meseci.Međutim, Hodakova kompanija nije jedina koja se nada da će vratiti vid onima koji pate od bolesti. Biotehnološka kompanija GenSajtBajolodžik i Bajonik Sajt iz Njujorka sa sedištem u Parizu takođe eksperimentišu sa optogenetikom - oblikom genske terapije koja isporučuje proteine zvane opsini putem injekcije u oko kako bi se povećala osetljivost ćelija u mrežnjači pacijenta.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, ilon mask, vid, implanti
nauka i tehnologija, ilon mask, vid, implanti
Predstavljeni očni implanti za slepe
Startap kompanija u Alamedi u Kaliforniji pod nazivom Sajens dizajnirala je vizuelnu protezu nazvanu Sajens Aj koja bi mogla da vrati vid ljudima sa dijagnozom retinitis pigmentosa, prenosi Vašington post.
Prema Nacionalnom institutu za vid (NIH), retinitis pigmentosa je grupa retkih očnih bolesti koje utiču na vid tako što se ćelije u retini polako razgrađuju tokom vremena, što na kraju dovodi do gubitka vida. To je nešto sa čime se ljudi rađaju, a simptomi obično počinju u detinjstvu.
Izvršni direktor i suosnivač kompanije Sajens je Maks Hodak, nekadašnji je predsednik kompanije Neuralink Ilona Maska.
„Sajens Aj je vizuelna proteza usmerena na retinitis pigmentosa (RP) i suvu makularnu degeneraciju (AMD), dva oblika ozbiljnog slepila trenutno bez dobrih opcija za pacijente“,
napisala je kompanija na svojoj veb stranici, dodajući da uređaj neće imati efekta kod pacijenata sa glaukomom ili kataraktom.
„Kod bolesti kao što su RP i suvi AMD, ćelije osetljive na svetlost u zadnjem delu oka - fotoreceptori - su umrle, ali ćelije samog optičkog nerva ostaju. Ubacivanjem gena u ćelije optičkog nerva možemo ih stimulisati pomoću malog ekrana umetnutog u oko.“
Kako se
navodi, Sajens Aj se sastoji iz dva dela: prvi je implant sastavljen od delaza napajanje i ultratankog, fleksibilnog mikro-LED niza koji se primenjuje direktno preko mrežnjače. Tokom ove procedure implantat se prevlačipreko oka i ekran se ubacuje kroz rez. Implantat se zatim učvršćuje i ekran se postavlja preko mrežnjače. Ova operacija je daleko invazivnija od drugih procedura kao što je operacija katarakte.
Drugi deo je par naočara bez okvira koje su po veličini i obliku slične tipičnim dioptrijskim naočarima, ali koje sadrže minijaturne infracrvene kamere i induktivne namotaje.
Kompanija objašnjava da povećanje osetljivosti optičkog nerva na svetlost neće nužno vratiti vid.
Kako navode, „signal koji se šalje niz optički nerv je jako komprimovan u odnosu na sliku koja se formira na fotoreceptorima kroz očno sočivo” i to je „ovaj komprimovani podatak koji implantat Sajens Aj stimuliše u optički nerv”.
Posle operacije oko ne prima slike, već umesto toga prima digitalne informacije.
Hodak objašnjava da bi trebalo da osoba bude u stanju da pređe ulicu „a da je ne udari auto” i dodaje da bi klinička ispitivanja za Sajens Aj trebalo da počnu u narednih 18 meseci.
Međutim, Hodakova kompanija nije jedina koja se nada da će vratiti vid onima koji pate od bolesti. Biotehnološka kompanija GenSajtBajolodžik i Bajonik Sajt iz Njujorka sa sedištem u Parizu takođe eksperimentišu sa optogenetikom - oblikom genske terapije koja isporučuje proteine zvane opsini putem injekcije u oko kako bi se povećala osetljivost ćelija u mrežnjači pacijenta.
