https://lat.sputnikportal.rs/20240425/ko-je-gordana-siljanovska-koja-je-usla-u-drugi-krug-predsednickih-izbora-u-severnoj-makedoniji-1171476262.html
Ko je Gordana Siljanovska, koja je ušla u drugi krug predsedničkih izbora u Severnoj Makedoniji
Ko je Gordana Siljanovska, koja je ušla u drugi krug predsedničkih izbora u Severnoj Makedoniji
Sputnik Srbija
Kandidat najuticajnije opozicione VMRO-DPMNE na predsedničkim izborima u Severnoj Makedoniji Gordana Siljanovska-Davkova, koja je u prvom izbornom krugu za... 25.04.2024, Sputnik Srbija
2024-04-25T14:13+0200
2024-04-25T14:13+0200
2024-04-25T14:13+0200
region
region
region – politika
severna makedonija
vmro-dpmne
gordana siljanovska davkova
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/18/1171457000_0:22:3073:1750_1920x0_80_0_0_c10770e458787d1e9f38e31e6d44d9e0.jpg
Ona će se u drugom izbornom krugu 8. maja naći sa aktuelnim makedonskim predsednikom Stevom Pendarovskim.Rođena je 11. maja 1953. godine u Ohridu, u tadašnjoj SFRJ. Bila je kandidat za predsednika VMRO-DPMNE na prošlim predsedničkim izborima održanim 2019. godine kada je poražena od Pendarovskog.Osnovno i srednje obrazovanje završila je u Skoplju. Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta Sv. Kirila i Metodija u Skoplju 1978. godine, gde je i magistrirala.Doktorirala je na Univerzitetu u Ljubljani. Izabrana je za docenta na predmetu Politički sistem na Pravnom fakultetu u Skoplju (1989), vanrednog profesora na predmetu Ustavno pravo i politički sistem (1994).Redovni profesor postala je 2004. Bila je član Ustavne komisije Sobranja Republike Makedonije (1990–1992) i ministar bez portfelja u prvom kabinetu Branka Crvenkovskog (1992–1994). Bila je ekspert UN i potpredsednik Nezavisne grupe za lokalnu samoupravu Saveta Evrope. Bila je i član Venecijanske komisije.Autor je stotine naučnih radova o ustavnom pravu i političkom sistemu.U periodu 2017–2018, kao javna ličnost, protivila se usvajanju zakona o proširenju albanskog jezika. Na konferenciji VMRO-DPMNE u Strugi, predložena je kao kandidat stranke na predsedničkim izborima 2019. godine. Nakon nominacije obećala je da će, ako pobedi, pokrenuti drugi referendum i vratiti staro ime zemlji, prenosi Tanjug.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20240425/poznato-ko-ide-u-drugi-krug-predsednickih-izbora-u-severnoj-makedoniji-1171463786.html
severna makedonija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
region, region – politika, severna makedonija, vmro-dpmne, gordana siljanovska davkova
region, region – politika, severna makedonija, vmro-dpmne, gordana siljanovska davkova
Ko je Gordana Siljanovska, koja je ušla u drugi krug predsedničkih izbora u Severnoj Makedoniji
Kandidat najuticajnije opozicione VMRO-DPMNE na predsedničkim izborima u Severnoj Makedoniji Gordana Siljanovska-Davkova, koja je u prvom izbornom krugu za predsednika osvojila više od 40 odsto glasova, pravnica je i univerzitetski profesor.
Ona će se u drugom izbornom krugu 8. maja naći sa aktuelnim makedonskim predsednikom Stevom Pendarovskim.
Rođena je 11. maja 1953. godine u Ohridu, u tadašnjoj SFRJ. Bila je kandidat za predsednika VMRO-DPMNE na prošlim predsedničkim izborima održanim 2019. godine kada je poražena od Pendarovskog.
Osnovno i srednje obrazovanje završila je u Skoplju. Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta Sv. Kirila i Metodija u Skoplju 1978. godine, gde je i magistrirala.
Doktorirala je na Univerzitetu u Ljubljani. Izabrana je za docenta na predmetu Politički sistem na Pravnom fakultetu u Skoplju (1989), vanrednog profesora na predmetu Ustavno pravo i politički sistem (1994).
Redovni profesor postala je 2004. Bila je član Ustavne komisije Sobranja Republike Makedonije (1990–1992) i ministar bez portfelja u prvom kabinetu Branka Crvenkovskog (1992–1994). Bila je ekspert UN i potpredsednik Nezavisne grupe za lokalnu samoupravu Saveta Evrope. Bila je i član Venecijanske komisije.
Autor je stotine naučnih radova o ustavnom pravu i političkom sistemu.
U periodu 2017–2018, kao javna ličnost, protivila se usvajanju zakona o proširenju albanskog jezika. Na konferenciji VMRO-DPMNE u Strugi, predložena je kao kandidat stranke na predsedničkim izborima 2019. godine. Nakon nominacije obećala je da će, ako pobedi, pokrenuti drugi referendum i vratiti staro ime zemlji, prenosi Tanjug.
