Nek se Zapad spremi! Srbija ima silu iza sebe - i to neočekivanu
© Tanjug / TANJUG VIDEO
Pratite nas
Jugoslavija je bila jedna od vodećih zemalja osnivača Pokreta nesvrstanih, a upravo bi zemlje članice danas mogle pomoći Srbiji u borbi protiv zapadne namere da Srbe proglase genocidnim narodom. Predsednik Srbije sastao se u Njujorku sa afričkom delegacijom članica UN, kako bi zajedničkim snagama oborili rezoluciju o genocidu u Srebrenici.
Aleksandar Vučić zahvalio se afričkoj grupi članica Ujedinjenih nacija na tradicionalnom prijateljstvu i poštovanju teritorijalnog integriteta Republike Srbije i naglasio da se naša zemlja, kao naslednik Jugoslavije, ponosi nasleđem i jačanjem veza sa slobodarskim državama afričkog kontinenta.
Istoričar i naučni saradnik sa Balkanološkog instituta SANU Bogdan Živković kaže za Sputnjik da su poslednje decenije međunarodne borbe za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije najbolje pokazale da u tradiciji Nesvrstanih i danas postoji određen značaj, kao i vrednost za Beograd i srpsku spoljnu politiku.
Nesvrstani su pokret koji je nastao na ideji da bi i male države trebalo da imaju glas u međunarodnoj areni, odnosno, da ne mogu i da ne bi trebalo samo velike i moćne države o svemu da odlučuju, već da i male države imaju pravo da se pitaju o svojoj sudbini, ocenjuje Živković za Sputnjik.
Upravo je to ono što politiku Nesvrstanih uvek čini aktuelnom, kaže naš sagovornik, a ono što nas i danas povezuje sa njima jeste činjenica da se i Srbija bori kao mala zemlja za svoj teritorijalni integritet i suverenitet, naspram velikih sila koje protežiraju separatizam i secesiju.
Niko nije idealan
Živković upozorava da svakako ne treba fetišizovati politiku Nesvrstanih jer i ona ima svojih manjkavosti. Propala je, između ostalog, i zbog nesposobnosti ekonomske saradnje unutar pokreta. Ipak, podseća naš sagovornik, njihova uloga u međunarodnoj areni, pre svega u Ujedinjenim nacijama, bila je vrlo značajna.
Vidimo dominaciju i želju jedne zapadne imperije da slomi jednu malu i nezavisnu državu kao što je Srbija i tu vidimo da je solidarnost Nesvrstanih i solidarnost tih malih država jedino što može pomoći Srbiji. Oni su naš jedini mogući saveznik u tom pokušaju da se odupremo udarcima Zapada.
Nasleđe treba poštovati
Još jedno bitno pitanje na koje se treba osvrnuti kada se govori o pomoći Nesvrstanih je, kaže Živković, i najava Aleksandra Šapića o uklanjanju „Kuće cveća“. Po njegovom mišljenju, trenutna vlast bi trebalo da ima nijansiran pogled prema titoističkom nasleđu, pogotovo kada se uzme u obzir to da bi Nesvrstane zemlje mogle da nam pomognu u borbi protiv rezolucije o Srebrenici i nastojanja da se srpski narod proglasi genocidnim. Uz kritike, kaže on, treba zadržati i ono što je bilo pozitivno u tom periodu naše prošlosti.
Bilo bi zaista licemerno da sa jedne strane uklanjamo Kuću cveća, a sa druge strane da se u međunarodnoj areni pozivamo na tradiciju Nesvrstanih.
Josip Broz Tito sadi mladicu Ašok drveta u vrtu Radž Gata, mestu kremacije Mahatme Gandija, Nju Delhi, 18. 12. 1954.
© Foto : Sputnjiku ustupio Muzej Jugoslavije
Muslimanski faktor i globalni Jug
Jedan faktor koji dodatno vezuje ruke Srbiji, kaže Živković, je i islamsko pitanje. Solidarnost mnogih Nesvrstanih zemalja u ovom pogledu je upitna, iz razloga što će neki možda po verskoj osnovi imati veću solidarnost sa Bošnjacima.
Ipak, kaže naš sagovornik, na strani Nesvrstanih i na strani malih zemalja koje pokušavaju da vode nezavisnu spoljnu politiku Srbija može naći svoje oslonce i partnere u borbi. To je nasleđe koje pomaže aktuelnoj srpskoj vlasti u borbi protiv rezolucije o genocidu.
Jačanje Globalnog juga je nešto što otvara prostor da se umanje posledice američke politike, koja nam ne samo dugotrajno, već i agresivno ide na štetu. Živković veruje da će vremenom doći do tog rasta, koji će biti demografski, ekonomski i svaki drugi. Globalnom Jugu, kaže on, pripada budućnost, dok gledano na duže staze, dominacija zapadne civilizacije nije održiva.
Sjedinjene Američke Države su i dalje presudne, ali to ne bi trebalo ni na koji način da znači da je Globalni jug nemoćan. Oni su daleko od nemoćnog i on ne samo u međunarodnoj areni, već i na mnoge druge načine, ima svoj glas i svoju moć. Srbija bi svakako trebalo da što više energije, sredstava, ekspertize i ljudi uloži u saradnju sa Globalnim jugom, jer je to deo sveta koji nam je daleko naklonjeniji od Zapada, zaključio je Živković.
Vikimedija Srbije obogaćena je vrednom građom o diplomatskim odnosima Jugoslavije i Indonezije
© Foto : Adligat
Ideja o osnivanju Pokreta nesvrstanih pojavila se nakon Drugog svetskog rata, tokom raspada starog kolonijalnog sveta i borbe za nezavisnost naroda Afrike, Azije, Latinske Amerike i drugih delova planete. Na vrhuncu Hladnog rata, tadašnja jugoslovenska prestonica okupila je čelnike država koje su želele da ostanu izvan blokovske podele sveta.
Predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito smatra se jednim od osnivača ovog pokreta. U septembru 1961. godine, uz velike zasluge Beograda, održana je prva zvanična konferencija Pokreta nesvrstanih. Prisustvovali su lideri iz 25 zemalja sa četiri kontinenta, a prisustvovali su predsednik Egipta, predsednik Indonezije, prvi predsednik Gane, indijski premijer i mnogi drugi državnici.
Šavnik - na zidu u kafeu "Maršal" slike Če Gevare, Vladimira Putina, Tita, Eva Moralesa i Fidela Kastra
© Sputnik / Boban Novović
Ime Nesvrstani skovao je indijski premijer tokom svog govora 1954. godine, a svrha organizacije bila je da osigura nacionalnu nezavisnost, suverenitet, teritorijalni integritet i bezbednost blokovski nesvrstanih zemalja u borbi protiv kolonijalizma, aparthejda, rasizma i svih oblika strane agresije, okupacije i dominacije.
